Студент

angažovana i dnevna

GOST REDAKCIJE ZAGA PESIC-GOLUBOVIC

U svpjoj osapnnaestej godim kojebala sarn se između tilozofije i književnosti. ОргеcleliJa sam se za filozofiju, možda zbog toga šte sam po svom karakteru i temperamentu sklona da budem društveno angažovana, jer ne mogu da se distanciram od sveta u kome živim Preko filozofije čovek može sebi i drugima pomod da sbvati j, eventualno. reši neke probleme s kojima se suočava. Prelaz na sociologiju nije bio raskidanje sa filozofjjom. već pojcusai da se konkretnije saznaju, sa naučne tačke gledišta, neki filozofski problemi. Učinilo rai se da to oinogućuie čoveku da se još vjge družtveno angažuje. Polazila sam od preipostavke da čovek može da utiče na svoje vreme. epohu, na svoje društvo (naravno, zavisi rnnogo i od samog društva, od uslova ali i od samog čoveka). S obzirom na to činilo mi se da nauka ima svoju funkdju u tom smisln fspeeijalno filozofija, sociologija, antropojogiја), da može da pomogne čoveku (ono šte je got'opio Rajt Mils) tja bolje vidi svoje mofućnosli, način uklapanja u jedno društvo i da nešto nČini u torn društvu. 0 Koliko м vreine kada ste Vi hili mladi razlikuje (po revolucionarnosti) od ovog današnjeg? Interesantan je problem koliko danas mogu mJadi Ijudi da deluju na svoje društvo. U vrente kađa sam ja bila skojevac mJađi su hili veoma aktivni u društvenim zbivanjima, koja su bila vrlo dinamična, istorijski značajna; mislim da nema razlike između tog perioda i ovog sada u pogledu revoiudoina.masti mladih. To zvuči, na izvestan način, možda prolivrečno, jer se obično kaže da današnja cmladina nema inogućnosti da nešto učini, da. је stavijena u ulogu pasivnog posmatraća. Ja mislirn da mladi Ijudi i danas imaiu mogućnosti da deluju na društvo i da budu revoluoionarni, tj. fo u mnogome od njih zavisi. I kad kažem revojucionarni, mislim na ono što ројапз revojucije bukvalno znači mogućnost da menjaju svet u коше žive. Sklona sam da gledam na ulogu mladih Ijudd optimistjčki. piada ovo naše druStvo i svetska situacija su iakvi da se čini da пеша mnogo mesta optiinizmu. Mladi Ijudi su poćeli da se energičn<» suprotstavljaju nekim situacijama u kojima je Ijudska Jičnost dovedena u krajnje ponižavajući pojožaj. Time se demantuje mišJjenjc o mladim Ijudima ove epohe da su bezidejni, da nisu spremni da se angažuju za ostvarenje nekih ideja i viSih ciljeva. da su spremni jedino da zadovolje uslove komfora, da se odaju

sabavi, itd. Poskdnji događaji u Poljskoj. Ce hoslovačkpj i Nemačkoj pokazuju da mladi Ijudi zahtevaju da budu akteri društvenog života i to u irae novdh vrednosti, koje su daTeko humanije, tražećd da se mnogo više poštuje Ijudsko dostojamtvo i da se stvaraju takvi društveni uslovi u kojima će čovek da se razviја kao potpunija ličnost. Zbog toga sam rekla da nema razlike dzmeđu vremena kada sam ja bila mlada i kada je SKOJ delovao, i vremerm u kome deluju mladj Jjudi danas. Zanirnljiv je Jedan podatak: mi smo nedavno izvršili jeđno istraživanje nekih problema mladih u Beogradu, gđe smo obulivatili sve slojeve omladine, od radničke do studentske. Jedno pd pitanja biJo je kojoj političkoj organizaciji pripadaju Mnogi su napisali da pripadaju SKOJ-u. To je sigurno greška, lapsus Hngve, međutim, zanimljivo da su mladi počeji da se poistpvećuju sa jednom revoluci on a mom organizacijom koja danas nije više adekvatna kao organizacaja, ali može i sada da privuče mlade Jjude. 0 Kako Vi gledate ла poslednje događaje u ćehoslovačkoj Т Poljskoj? Sve ovo što se danas događa u svetu, posebno u socijalističkim zemljama, ja sam na skupu Srpskog fiilozofskog društva okarakterisaja kao pe-riod od istorijskog značaja za dailji razvpj socijahzma. Događaji u Poljskoj i Cehoslo\ f ačkoj (neka kaetanja se osećaju i u Rumuniji) pokazuju da se više ne može u ime nekih državnih, partijskih i politićkih ciijeva gušiti slol->oda, mogućnost razvitka Ijudske ličnosti; ле mogu se prisiljavati pojedind da se na peki način. dobrovoijno, odrcknu Ijudskog dostojanstva, ako hoćemo da se socdjali?am гаглјја kao Ijudska zajednica, Događaji u PolJskoj i čehoslovčkoj su značajni i za nase društvo, jer mogu da predstavljaju podsticaj da i mi neke probleme brže i adekvatnije rešavamo. Rekla bih đa mi'mnogo više prićamo o demokratizaciji nego što smo spremni dia stvarno otvorimo sve ventile, koji će omogućiti da demokratjzaciia postane sastavni deo žjvpta. Ljudi u Cehoslovačkoj su spremni da otvorcno priznaju slabosti, da kažu: ovo smo juče pogrešijj, ovo je bilo nesocijaJistički, sutra se ne ntO'Žc tako rad’ti, Kod nas još uvek mnoge stvari »prdaze«, mnoge stvari, koje su do jučc bjle nesocijalističke, rpi danas nećemo da priznamo kao takve. Otvoreno priznavanje grešaka је nužno u pmcesu demokratizacije. kako greška pojjedinaca i odgovomosti koju fi pojedinci moraju da snose, tako i grešjca, koje smo prošjj kao društvo, da Ijudi ne nisu izgubili poverenie u ličnosti i društveni sistem. Drugo, stari problem soclializma ie odnos intelekiualca i dništva. U Cehoslovačkoj. činl mi se. otvara sc put za rešenje tog problema. Na primer, revidiranie stava pi’ema »Literalnim novinama«. (Mi prelazimo preko nekih stvari: na jednom sJtupu postaviila sam pitanje nije li slučaj »Književnih novina« bio sličan slučaju »Uteramih novlna«, Rečeno je da nije. Nisam übeđena.) Društvena slfcuacija u pogledu ođnosa intelektualaca i društva kod nas je ioš uvek dosta nejasna. Stalni i otvoreni napadi na sociologe i fjlozofe su, čini mi se, prestaii. Ali šta će dalje bdti to nijc jasno. 0 Profesor Radivojc Davldović Je Vama i još nekitn Vašim kolegama, u diskusijl o darašnlem položaju markstističke mlsll u socijaHstičkim zemljama predložio je da prihvatite neke rukovodeće resore... Diskusija, koja je vođena ц Srpskom filozofskom društvu, pokazaia je na ozbiljnost današnje situacije. »Borba« jc Toše prcdstavila taj sasta,nak: u »Borbi« se pojavilo kao najznačajnije što je biJo na tom sastanku ono Što je govorio profesor DavidovTĆ, u jednom tonu koji uopšte nije odgovarao tom sastanku. Kada je profesor Davidović rekao da bi vo-

leo da flloaofi | »ociolozj prihvate пеке reeere' Ј>а da vidi kako bi se oni snaili u toj ulozi, da i hi onda bdli kritičnd kao ito su sad. po m<*m miiljenju, to je biio dosta neukusno podmet* nje onoga što se obično danas filozofima pođ« međe da oni žele vlast. Fiknzof, kome je osnov« ni cilj vlast i kojd želi da sedne u neku stoiicu ovog ili onog diržavotvorca, nlje pravi fUozofl Suština kritičkog pristupa u fUozofiji i sociolo* giji nije da se jedna ličnost zameni druefom ličnošću na vlasti. Suština je da se onemoguči koncentrisanje vlasti u malo ruku, da se spreči da odgovoraa ličnost reaguje i radi na jedan način koji postaje krajnje impersonajan, institucionalan, birokratski... Prema tome, pitanje: šta bd učinio ovaj Hd onaj fUozof kada bi dobio neki resor uopšte nlje suštinsko pitanje, Опо je bijo promašeno. Stoga, ja ne pokušavam đa vidim sebe u takvoj ulozi . • Zažto ste uvek tako gnevnl? Pa sve zavisi kako se okarakteriše to »biti gnevan«. Ne mislim da je loše ako je čo vek gnevan. Mislim da je mnogo gorc ako je čovek pomirljiv, spreman sve da prihvati ,da bez protivljenja prima sve situaoije. Možda

sam takva što predajem antropologiju, jer upravo antropologlja je nauka koja treba da probudi samosvest u čovefcu, a biti samosvestan, po mom mišljenju, tesno je povezano i sa tim da čovek bude u stanju da se suprotstavl onom što rnisli da ne može da se prihvatiPrema tome, gnev nekad može biti pozitivzm stav, naravno, ukoliko se čovek buni u ime nekih ciljeva i ideja. Cist bunt i gnev radl gneva može da vodi delikvcnciji, destrukciji, čitava moja angažovanost u ovom društvu pokazuje da jc moj gnev višc onog prvog karaktera, pa zbog toga ne vidim da je loše biti gnevan. RAZGOVOR VODIO: M. SAVJC

studentski stanovi

СЈоОцгаша o&taje nereieno pitanje smestajaStudenata u odgovarajuće domove. Za 534 a, Studejiti stamtiu svuda (zavisno od svojdt mo gućnostj); od baraka na Bežaniji do nahorenih straćara i vlažnih podruma na Dušanovcu. P : , tali smo ih gde stanuju, je Ц im prljavo u sobama osećaju li se komotno i prijatno u njirna^ Marina Tanović, Viša komereljalna škola; Stanujem u »Veri«. Ima nas šest u sobi. možeš misliti kako nam je. Plaćam 4600 stariii dinara. Uslovi su toliko loši da bih mogla pola đana da pričam o tome. Мдпо Šahovlć, Stomatološki: Studentski grad čdstoća u sobi j« osrednja a ragušljivo je i previše. Učim u 4 taonici na Pravnom fakultetu, jer je u sobi nemoguće učdti. Mirza Kamber, Vetepinareki fakultet; •n. Sa bratom i jednim Banialučaninorn stanujern ц domu na Voždovcu. Ilegalaca netnam јег su kreveti tako mali da je spavanje udvoj? čak i sa đevojkom nemoguće. Moja soba je najčjstjja i najuređenija u đomu. „ Džon Asijln, Mašinski fakultet: Cimer i ja zakupili srao jednu garsonjo ru па Zvezdari. Plaćamo deset »skupština« mesečno i mirni »mo jer gazdarieu vidimo samo jednom u meseou. U sobj ima dosta vazduha, јег se garsonjera nalazi na devetom spratu. Draško Marjanovlć, Pravni; Kuma i kum su ше primjli đa »tanujem kod njih uz mesečnu naknadu od 10.000 dinaга. U stanu tni je čisto kao u apoteci, naravno, zahvaljujućd kumi Dragan Vuksanović, Filološki fakultet: - Sa jo§ trojicom cimera plaćam 37000 <. dinara mesečno. Zgrada u kojoj stanujemo Ijči na austrougarsku kasamu a naiari se u ulici Đ. Strugara 24. Cistoća u sobi nam je како kad, ali se ipak trudimo da budemo na nivou jer »čistoća je pola zdravlja«. U biblioteci učimo, a u sobi se samo kartamo. Duian Mihajlović, Visoka škola politićkih ' naukar ' , w > Stanujem u Studentskom gradu. U sotii nam je previše prljavo .Bežim na fakultet da bih tamo učio, јег je u sobi učenje nemogučc zbog gaJame po hodnicima i zbog samih cimera.

м N

prolazna ljubav

Veru sam često viđao u »Snežani«: sedela je obično u uglu, u društvu rnomaka, srkutala kafu i pušila. Imala je dugo lice sa šiljatim. na vrhu orvenim nosom. Na kragni teget jakne uvek joj se belela perut i nffiti istrgnute crne kose. Upoznali smo se u Klubu umetmka. Ja sam ćutao, naručivao vinjake, pripaliivao cigarete, a Vera je više pričala. brbljala. Grčevi to ше je sterala za niku, unosila mi se u oči i govorila o sebi. svojdim Ijubavima, svetu: posle nedelju dana zabavljanja, raskinula jc sa Bobijem, svojim poslednjim \ momkom. Svi su muškarcd isti kaže Vera. Svako želi da je ima samo u krevotu. Zanimaju se za njeno telo, a ne za njonu dušu; razume da je privlačna đevojka. da seks igra vodeću ulogu u današnjem žlvotu. ali ona voli da priča o muzici, filmu, književnostl nije baš tako glupo stvo renje; traži od muškarca da ceni njenu ličnost. da bude pažljiv, uviđavan. Ne može da se odnosi prcma muškom svetu kao ostale devojke.

Gde М to cma! A onc sve idu danas sa jednim, sutra sa drugim: do pet sti u МИзшсл-ош krevetu, od pet u Peđ'mom. Poznaje devojku koja 5« u isto vremc zabavljala sa tri mladića: jednim Jepuškastim kojegom sa fakulteta, s jednim doktorom iz unutrašnjost} i s jednim ozbiljnim čovekom. Vera to пе može. fako je vaspitana. Tako su joj ulMi u glavu, još đok je bila mala. Zbog toga je mnoge devojke ogovaraju. Zavide јој na lepoti i onda je ogovaraju. Još u gimnaziji su neke zlomislenice pro nosdle glas da ima veze sa Keksom, profeso тч>т geografije, kako se s njim vucara nza fabrike i to sve zbog neke tričave troičice, prelazne ocene. Sto ti je svet! Pa budi dobar prema nekom! Gdc bi ona s profesorom. Bio je star, ćelav, imao je stomak do ispod brade. *Svi ste vi muškarci iz iste fabrike«, govorila је, »iz iste... Niiedan da mi ne kaže, bar da se našali. draga Vera, misliš li ti da se udaš, da imaš kuću, porodicu. S Verom sam izlazrio nekoliko večeri; dvaput smo gledali filmove u »20 oktobru«, neki put odlazili na kafu u »Snežanu« a katkad lutali ulicama. Najlepše sam se osećao u »Snežani«. Naručivalii smo kafe, stavljali na sto kutije »Lovćena«, palili cigarete, posmatrali svet kako prolazi ulicom, debelu kasirku i prodavaćicc, kako posluiu slušali džavrljanje devoiaka i mladića, zveket novca i škripu stolica... Vera je kradom prevrtala šolju, zavirivaila u nju sa svih strana, gledala da li joj ima novca, pismo da li oe odnekud da stigne. Pusili bl još po jednu oigaretu, stresali pepeo u šoIje i igrali se šibicama. Jednog dana vodila me je u ženski blok, upoznala sa svojim priiateljicama, takoi'eći vodila az sobe u sobu. Dok sam ja crveneo, kršio ruke, vrpoljio sc na stolici, mucao,- klimao glavom, ona ,је objašnjavala devojkama: »Moja Ijubav. Tri meseca se zabavljamo a još se nismo posvađali. Studira matematiku pred diplomskim je. Jeste, iz Cačka je, iz samog centra. ?Kada smo ostali sami, rekla mi je: »Jesi li \-Tdeo kako su Ijubomornc?, sve zato što sam lepa, iznad Jesi M video?« Rastanak s Verom je bio najteži; lažliivče. dernjala se, hteo si samo da me iskor stiš, odvratm tipu... Zaplakala je... Posle nekoliko trenutaka obrisala je suze, podigla glavu, pogledala me prezrivo i pihnula: svi ste vi muškaroi isti, svi... Kasnije sam je viđao kako ide sa jeđnim momkom, apsolventom istorije. Držala ga je za ruku. Vetar joj je mrsio pla\oi kosu. šiljati nos se na vrhu crveneo. Usta su se neprekiđno otvarala, zatvarala, otvarala.-

\ENAD NAHOD

čudna devojka

Bila je od onih devojaka koic sc zapamte pri prvom viđenju. Znao sam joj ime. iako sam je sreo samo dva*tri puta u auM Filološkog takulteta. Zvala se: ®ina. Studirala ie na grupd za francuski jezik i književnost. Pitao sam njenog kolegu da mi nešto bl že reče o njoj. On je lakonski okarakterisao: »Đina je čudna devojka. Stlsneš je pištl, pustiš Je vrišti«! Zaista, na prvi pogled bila je kao neki čud* ni vrisak za pomoc. To su kasivale njene podvučene kose oči kojima je umela katkad da preseče. Za trenutak, a onda opet da ih skrene na drugu stranu, uz kurtoazan osmeh, kao da je to bilo sasvirn slučajno. U njenom hođu i »naglašenom koraku«, bilo je nekog čudnog talasanja i gracije; u gibovima u struku isto tako. Kosu je pustila na sve i ništa. lako je sve bilo podešeno za oko »sa stranc«, шаmila je na svoj način jer je baŠ to činilo neobičan vrisak koji se ne cuje, ali osjeća. Rukovođen tVm osjećanjem, pnšao sam joj jednog petka, iako sam to mislio i raniie uraditl. Malo smo časkali i pošli »na kafu«. Kada sam rekao da ću popiti manastirku, značajno se nasmejala. Upitao sam je zašto je to čipila. Rekla je da sam jedno veče u Klubu Filološkog fakulteta, kada sam bio pijan »kao trcsak« došao kod nje i tražio Ijubav. »Bio sd smešan«. rekla je. »slatko sam se nasmejala«. Rekao si

da si bio oženjen, đa si nesredan. da ti tre* ba neko da se »umiriiš« i tako... lunao si svašta. No, ja bai volim što si takav. Zato, ne po navljaj ništa. Znani te tico! I ne zameram tr Voltm i ja takav život. Lcpo kaže moj tat-a: »Covek nije ko ne pije«. Rekao si još da sc vid'imo sutradan ali se ti verovatno ne eećaš. Sljokarice jedna! Živeli«. Za sve to zaista nisam znao. Stidio sam se, ali me је ona hrabr ja svojom pričom. Onda je u kafanu ušao stari ii čovjek, sam. Jzvinila se i otišla kod njega. Pričali su podugo. Kaia se TTatila objasnila mi je da je to »ivaler* njene gazdar'*ce i da im ona ugovara sastankc. »Večeras nije gazda kod kuće pa možeš pori kod mene, a?« Pristao sam, naravno. Gazdarica Kaja nas je primila becc uzbuđe' nja i shvatio sam da nisam orvi koii sa Đinom cfolazi u njenu kuću. Odmah је rekla kako ,e njen »matorac« vrlo strog i da se to u njego vom prististvu ne bi ni slučajno moglo dcs| n Malo kasnije došao je i Milan »švaler«, Kai ,n stari prijatelj, koga sam vcč video u kafani— Devo, u svoiu sobu, rekla je Каја, nismo se Mića i ja videli oda\mo. Uzmite rakije, Јтпаte ploče i gramofon, ald tho... Ako se napijem, budi fin, opomenula m e je Đina kada smo ušli u njenu sobu, mozes da me poljubiš i više ništa. Inače ču da P l ' štim. Onda sam tek shvatio da jc Đinin koleg 3 imao pravo kađa je rekao da je ona čuđna dje vojka, Zato mi je postala interesantna. Živeli smo ko prijatelji koji se ljube. Bez svađe i suza.

MIRO VUKSAN° vlć

LJILJANA

Ljjljana da li si boginja ilt devojjca. Sto si tako lepa. reci mi odakle si došla. Na zemlji planeti si postala, sada šetaš ulicom i ne vidiš niko? Možda si statua ili cvet? Reci mi zašto te volim i zašto te vole. U snu sam bio tvoj šetaj i đalje s njim. .<

RATKO STOJILJKOVIC -

STUDEM .MASINSKOG FAW ВИ*

PIŠEM PESME

Ja pišcm pesme, koje sam pokazala starijoj sestri i nekim prijateljicama. Ne hvalim se, ali prijateljicc mi kažu da im se moje pesme sviđaju... Neke pesme su naučile napamet a neke čak i prepisaJe u notes... (iz pisma jednc studentkinie). Druže uredniče, objavite mi ovu pesmu, јег sam је napisao zbog devojke koju volim, U pesmi su moja istinska osečanja... (iz pisma jednog studenta).

10.

BTUDENT