Студент

organizacija vrednih i siromašnih

UNIVERZITETSKI SAVEZ ZA TEHNICKO VASPITANJE

Ако ste prolazlii nekad LUcum Dimitrija Tucovica i slučajno zastali pred zgradom broj 28, verovatno ste pre pomlslili da se nalazlte pred skladištem Vakvog nevažnog materijala, Ш ogreva, nego pred »sedištem« jedne masovne organlzacije kakva Je Univerzitetski savcz za tehnlčko vaspltanje studenata. Ovaj Savez okuplja 26 akademskih klubova; najbrojulji su foto klubovl (ima ib 18), zatim tri radig-kluba, Auto-moto kiub, Kino klub, Kaketni klub, Kajak klub i Aero-klub. Ovi klubovl stvorenl su zbog studenata kojima se za vreme studlja omogućuje da savladaju veštlnu fotografisanja, vožnje, nikovanja radio-uređajima 1 sl. Ipak, ni izdaleka nisu iskorišćene sve шоcućnosti koje ovi klubovi pružaju. Studenti do sada nisu pokazali naročito interesovanje za rad u njima. . • U Statutu Univerzitetskog saveza za tehničko vaspitanje jasno su formulis'ani ciljevi ove organizaciie- ».. najvažniji je zadatak Saveza okupiti što već; broj studenata i obučiti ih za poslove na koje če kasnije, ponekad, nailaziti i u praksi.« Zar ne bl jedan lekar morao znati da vozl kola, ili diplomlrani geolog da fotografiše, —4 kaže Slobodan Krstanović, kojl je do nedavno bio pređsednik Saveza za tehničko vaspitanje studenata Mi u tome još nismo postigli koliko želirno, uglavnom zbog toga što nikako ne izlazimo na kraj sa sredstvima ali. sa dobrom voljom 1 stručnošću, na šta se ne možemo požaliti, mogli bismo i boije. Slobodan Krstanović kaže da je veliki problem organizacije kako se sporazumeti sa fakultetima: Nekoliko naših klubova na fakultetlma smešteno је u adaptiranim nuz prostorljama! Jedan radio-klub bio je smešten na Elektrotehničkom fakultetu a onda |e nekome palo na pamet da ga iseli jer, navodno, emltovanje programa ometa naučno-istraživački rad na fakultetu! Šta možemo kad nemamo svoju kuću, uvek smo nekome »na zubu«... I FAKULTETSKI ODBORI TROŠE »TEHNIČKI« NOVAC Dušan Đuričić, sadašnji predseđnik Saveza za tehničko vaspitanje studenata BU, požalio

nam se i na fakultetske odbore SS-a: ■— Onl, ne samo da nas ne pomažu, nego nam ponekad 1 oduzimaju sredstva! Dešava se da nekom foto-klubu sa bilo kog fakulteta. koji Je »učlanjen« u Savez uputimo izvesnu sumu novca, preko tekućeg računa FOSS-a (јег foto-klubovi nemaju samostalne račune), • da Fakultetski odbori potroše taj novac, pa posle obećavaju da će ga vratiti i sve se na tom završi... Đurioić kaže da aktivisti Saveza za tehničko vaspitanje nisu dovoljno stimulisani za rađ; Njihov rad gotovo se i ne priznaje. Do sada se još nije desilo da, na primer, u SK bude primljen neko ko se istakao u radu naših klubova, kao da i to nije društvena aktdvnost! Zapostavljeni smo nekako, nešto mora da se promeni... USKORO: USLUGE I GRAĐANSTVU Naša organizacija živl uglavnom od dotacija koje dobija od Univerzitetskog odbora. jednom godišnje, i koje nokrivaju tek neznatan deo rashoda. Ove godine dobili smo 5 miliona starih dinara. a potrebno nam je mnogo više. Od svih naših klubova samo auto-moto kiub ima sopstvena sredstva, tako da sve ostale podmirujcmo delom i iz te sume kaže Đuričić. Osnovna sredstva morali bismo zamenlti: od 5 railiona, koliko smo dobili za ovu gođ'p”., samo oko proslave Dana studenata potrošlli smo skoro mhion i po starih dinara. Zato ćemo iduće Školske godine osnovati foto servis koji će pružati usluge građanstvu i privrednim organizacijama. Ovaj foto servis bio bi dvostruko koristan; omogućavao bi nam izvesne prihode. a s druge strane, u njemu bi sc »školovali« Ijudi koji to žele. Foto servis bio bi « sastavu Studentske zadruge, s којот smo se već načelno dogovorili, kaže Đuričlć. SANITARNI INSPEKTOR: ADAPTIRATI ELI ZATVORITI ZGRADU OVOG SAVEZA! Rekli smo već da je nedostatak pix>storija glavni problem ove organizacije. Ovih dana, sanitami inspektori pregledali su zgradu u Ulici Dimitrija Tucovića i konstatovah ''T* 0 zabrnjavajuću dijagnozu: zgrada je toliko dotrajala da mora ili da se adaptira ili da se sruši! Preuređenje zgrade koštalo bl nas najmanje 5 miliona starih dlnara, kažu u Savezu za tehničko vaspitanje, a ml ni pribiizno toliko novca nemamo! Da se selimo na drugo mesto, nemamo gde, a od obećanja univerzltetsk vlasti da će se izgradnjom nekih objekata 1 za nas naćl mesto, izgleda nema ništa. Sada u Savezu čekaju; ko ce pre povućn odlučujući potez univerzitetske vlasti, da odobre sredstva za adaptaciju, ih samtama mspekcija, da zabrani dalju upotrebu zgrade. I, naravno, obavljaju svoj svakodnevm P osao, MILAN ANĐIC

MILAN ANĐIC

za četiri godine ni jedna skupština sofk-a

RAZGOVOR O SPORTU VA UNIVERZITETU

- SLAB MATERIJALNI POLO2AJ STUDENATA JEDAN JE OD UZROKA smanjenog intereSOVANJA ZA BAVLJENJE SPORTOM

Danas, kada se sportu u školama, ustanovanna i preduzećima poklanja sve veća pažnja sport na Univerzitetu stagnira. 0 le bio rezime razgovora na zajedničkom 'astanku UOSS, izvršnog odbora Univerzitetskog organizacija za fizičku kulturu, predsedка udmženih sportskih organizacija BU, Izyrsnos odbora Univerzitetskog saveza za džudo srodne snortove i uprave džudo kluba »Stun t«, na kome se raspravljalo o perspektivi s Porta na Univerzitetu,

NEKAD I SAD Pre deset godina na Univerzitetu bilo je oko 18 hiljada registrovanih sportista, 121 sportska organizacija. Danas se ta brojka svela na oko 2 hiljade sportista i 87 sportskih orgamzacija. 1958. godine na Univerzitetu su postojah klubovi koji su se borili ravnopravno sa timovima kao što su »Crvena zvezda« ili »Partizan«. Pnmera radi, naveden je podatak da su tih godina košarkaška i rukometna ekipa »Studentski grad« osvojile prva mesta na razmm takmičenjima. Danas, ono nekoliko ekipa koje msu rasformirane, takmiče se u ligama zonskog ih podsaveznog ranga. Jedini klub koji zaslužuje puno priznanje je džudo klub »Student«. On se danas übraja među dve najjače džudo ekipe u zemlji. Interes studenata za sport sve je manji. Oni su nekad imali više vremena za bavlienje sportom, a danas su suviše opterećeni radom na fakultetu, tako da im ostaje malo slobodnog vremena. S druge strane, odlični sportisti uživah su neke povlastice kojih više nema. Pre su skoro svi sportski objekti u gradu bill na raspolaganju studentima, a sada se traže velike zakupnine koje Univerzitet ne može da obezbedi. Krivicu za sadašnje stanje, istaknuto je na sastanku, snose i oni koji su bili zaduženi za razvoj sporta na Univerzitetu. Po mom mišljenju, najveći krivac za ovakvo stanje je Izvršni odbor univerzitetske SOFK-e, koji za četiri godine nije održao ni jednu godišnju konferenciju, rekao je Mihajlo Stupar, profesor Pravnog fakulteta, koji je kao student bio jedan od najboljih sportista na Univerzitetu. Treba napomenuti da ni Univerzitetski odbor nije pokazao dovoljno interesa za razvoj sporta na Univerzitetu, tako da nije čudo što se došlo u ovakvu situaciju. Statistika pokazuje da ima i drugih faktora koji su uslovili naglu stagnaciju univerzitetskog sporta. Socijalna struktura i materijalni položaj studenata ne zadovoljavaju, rekao je Mane Jelović, jedan od sportskih entuzijasta na Univerzitetu. Da bi se studenti bavili sportom, treba im obezbediti uslove, a u ovom momentu o tome nema ni govora, jer sada nemamo ni iedan sportski objekat kojim se možemo pohvaliti. KAKAV LEK ZA OZDRAVUENJE? Na sastanku govoreno je i o tome šta bi trebalo preduzeti da se univerzitetski sport vrati na raniii nivo. Mislim da bi sami stuđenti trebalo da pokažu više interesa, kaže profesor Janković. Oni bi trebalo da stave na znanie fakultetskim organima da ih sport interesuje. Na sastanku je zaključeno da se napravi komnletan izveštaj o trenutnom stanju sporta na Univerzitetu. Taj izveštaj pređstavljao bi analizu stanja za poslednjih nekoliko godina, na osnovu koga bi se napravio neki dutroročniji plan za razvoj sporta. S tim izveštajera izaći će se pred Rektorat i razgovarati sa Ijudima koji mogu pomoći da se kriza prebrodi. Trebalo bi tražiti od UO i Izvršnog odbora « SOFK-e da probleme rešavaju zajednički. I na kraju, već sada bi trebalo preduzeti mere đa se za godišnju konferenciju univerzitetske SOFK-e, koja će se održati u maju, pripreme materiiali za diskusiju, zakliučeno je na sastanku. ттшш тшт » m

MILAN ANDIĆ

veoma se razlikuju i odlično se se slažu

Solisti folklornog ansambla »Branko Krsmanović«, Sonja Jovanović i Mladen Đorić-Đore

ima svi aplaudiraju; zajedno su na ШBсепl, u igri, u temperamentnoj vranjanskoj sviti ili odmerenom završпош kolu iz ореге »Ero s onog svijeta«. Aplaudiraju njihovoj skladnosti. Svi kažu da sc izvanredno slažu. lako ona voll Tom Džonsa a on Trubadure, ona vaterpolo a on rukomet, iako je njen glumac Entoni Kvin a niegov Kirk Daglas i, uopšte, iako se veoma razlikuju. Njih dvoje su solisti u ansamblu narodnih igara AKUD »Branko Krsmanović«. I ne samo solisti već i diugogodišnji i vredni članovi. Sonja Jovanović. student saobraćajnog fakulteta, i Đorlć Mladen-Đore, apsolvent arhitekture; već vlše od godinu dana igraju zajedno solističke tačke, a ranije su dosta dugo bill solisti, sa drugim partnerima ili sami. U »Krsmanović« sam došla pre osam godina, Pre toga završila sam baletsku školu. tako da nisam mnogo čekala da zaigram na prvom koncerlu, Od tada sam neprekidno ovde i neću skoro napustiti društvo, kaže Sonja. Đore Igra već dcset godlna. Ranije je igrao u folklornoj sekcljl svoje gimnazlje i skoro dvc godine Je proveo u drugom ansamblu, u kome se igrači školuju. Ove godine završavam studije i negde u decembru planiram da se zaposlim. Odlučio sam da to bude i kraj moje igračke aktivnosti, kaže Đore, ne bez prizvuka sete. Narav-

no i dalje ću povremeno đolaziti. Covek sc nikad ne može otrgnuti ako je samo jednoati zaigrao u INDEX-u. • Kako usklađujete probe, nrnogobrojne koncerte i studlje? pitamo ih. Sve se može dobrom voljom, kaže Sonja. Đore je trenirao rukomet, redovno igrao i davao ispite па vreme. Ja sada, pored proba i koncerata, predajem i u baletsikoj školi »Luj Davičo« i, naravno, studiram. • Sta vam na te obaveze (koncerte, probe, turneje) kaže dečko, odnosno devojka ? Moj mladdć ima isto tako obaveza pa razume. Ovo je moja devojka, upoznaje nas Đore. I ona je nekada bila igrač a sada me prati na svim koncertima i probama. Sa te strane, sve je u redu. Na kraju su nam skoro u glas odgovorili na poslednje pitanje:

Ono što nas ovde najviše privlači i zadržava, to je ono prijatno osećanje koje se nalazi samo u igri; da sino svl zajedno, oduševljeni za ono što radimo, srećni što igramo i što onima kojl nas gledaju pružamo neponovljiv doživljaj. Bez obzira da li smo »ambasadori kulture« u nekoj od dalekih zemalja ili igramo za radnike u Rakovici 4gra je uvek ista. M. MARIMKOVIC

O TIRANIJI, DIREKTORU I SEKSU BEZ MASKE

Nastup UES »Maska« u kabareu »Stepenice«

Imali smo priliku da u već poznatom kabareu »Stepenice«, u utorak uveče, prisustvujemo električnom kabareu »Tinjanje« u izvođenju Univer/itetske eksperimentalne scene »Maska«, koja je, uzgređ rečeno, leta 67. u Carigradu osvojila drugo mesto na međunarodnom festivalu studentskih amaterskih pozorišta. Pred dosta brojnom publikom u Domu omladine, glumačka ekipa izvela je, po globalnom utisku, dosta uspelu predstavu na tekst i uz režiju Vlade Jokiđa. Tekstualno izgrađena po ugledu na neku od protestnih pesama, predstava je najviše ličila na kolaž, јег bilo je tu reči o svemu i svačemu: pocev od režima u Grčkoj, pa ргеко muka s' direktorom preduzeća, do problema s’ jednim »običnim seksualnim manijakom«. Sve pomenute teme su, naravno, zasluživale pođjednaku pažnju publike, ali one nisu bile uklopljene u organsku celinu, neophodnu čak i kad je reč o kabaretskoj predstavi. Jer, ako treba dići glas ili ako smo spremni na bunt protiv tiranskog геžima, samovoljnog direktora ili tabua seksa, onda naš gnev mora biti osmišljen ako

se želi da ono što pišemo ima i društveni smisao. Cini mi se, međutim, da te osmišljenosti (sa jedinstvene humanističke poccicije) nema i da se to ogleda u nepovezanosti i rastrzanosti teksta. No, to mogu biti i suviŠe veliki zahtevi za jednu prevashodno zabavljačku predstavu. Ako je to tačno, onda mislim da nema šta bitnije da se zameri nastupu UES »Maska«. D. MONASEVIC

DORUČAK ZA 1 DINAR

MALA »ATINA« NA MAŠINSKOM

U nedavno otvorenom bifeu u prizemlju Mašinskog fakulteta svako jutro, рге nastave, u pauzi izraeđu časova i posle pređavanja, redovno se okuplja velibi broj studenata. Studenti ovog fakulteta, otkako je bife otvoren, mogu da doručkuju za samo jedan novi dinar! Fakultetski odbor Saveza studenafa sklopio je ugovor sa ugostiteljskim preduzećem »Atina« da otvori na fakultetu bife u kome će da se dobije sve što I u ekspres-restoranu »Atina«. Cene obroka na Mašinskom znatno su niže Јег »Atlna« ne plaća zakupninu prostorija i potrošnju struje i vode. Iz svojih fondova (prihodi od igranki, priredbi i sl.), FOSS dotlra svakog studenta sa bonom od 0,50 dlnara a pošto doručak staje 1,50 dinara mašinci doručkuju znatno jeftinije nego njlhove kolege sa drugih fakulteta; za samo jedan dinar. - Sada ređe navraćamo u poslastičar-

nicu preko puta; ovde je jeftinije i ugod nije. Za ovu inicijativu, svaka čast FOSS-ui rekao nam je L. Topalovski, student maiinstva. TEKST I SNIMAK; SV. SUTIC

»POZORIŠTE DANAS« IZ KANZASA GOSTOVALO U BEOGRADU

U RECI 1 SLICI:

Pozorišna grupa Umverzdteta u Kanzasu (SAD), na kome studira preko 15 hiljada studenata, gostovala je nedavno u Beogradu. Grupa američkih studenata, koja nastupa pod imenom »Pozorište danas«, predstavila se publici u Domu omladine sa nekoliko fragmenata iz najpopulamijih mjuzikala Amerike. Predstavu je režirao dr Tom Rejd. Na slici: sa predstave araeričkih studenata u Domu omladme. TEKST I SNIMAK:

D. C.

STUDENT

9.