Студент

zašto smo ne moćni

U TRAGANJIMA.ZA RESENJEM STUDENTSKOG STANDARDA

ZAGREBACKI studemti imaju bolji STANDARD KREDITIRANJE, SMEŠTAJ, ISHRANA, KUL* TURNO-ZABAVIN ŽIVOT, POTPUNIJE 1 ORCANIZOVANIJE REŠENI ■ POSLOVNOST I DOMACINSKA BRIGA U USTANOVAMA STUDENTSKOG STANDARDA Problemi materijalnog položaja Univerziteta, a posebno problemi studentskog standarda, različito se rešavaju u pojedinim univerzitetskim centrima kod nas. Mi vrlo često ne poznajemo iskustva i rešenja drugih. Neka od njih su vrlo korisna i upotrftbljiva u našim usiovima. Ovde će biti reči o kreditiranju studenata u SR Hrvatskoj, o uslovima smeštaja 1 tshra* ne u Zagrebu, o studentskom centni i flnansiranfu visokog školstva u SR Hrvatskoj. VIŠE KREDITA I MANJE GLAVOBOLJE Krediti postaju osnovni oblik materijalnog obezbeđenia studenata. Kako obezbediti sigurne izvore kreditiranja, kako povečati broj kreditiranih stuđenata i visinu odobrenih kredita to su pitania која nisu nerešiva. U formiranju kreditnih fonđova u Hrvatskoi ne uČestvuje samo Izvršno vijeće; 36 opština prihvatilo je akciju RepubliČkog po* zaimnog fonđa da pornogne školovanie studenata i povećalo kreditni fond za 500.000.000 (S. dj. U ovome su pomogle i neke privredne Organizaciie. Rezitltat tlh zateđnlCkih napora je 3,5 miliiardi S. D. u kreditnom fondu (za studente Beograđskog univerziteta OvogOdiŠnji krečHtni fond iznosi 1,4 miliiardi S. D. isključujuči đotaciie ko{e u Zagrebu ne postoje). UkutJho je Odobreno 9.350 kredita, što znači đa ie zađovoljeno 92 posto ukupno pođnetih zehteva. Prosečni mešečni iznos kredita jć OkO 30.000 S. D., a tvrdi se da nije teško stvoriti uslove da s« kroz Grodinu-đve prOsek kredita pođignc na 45— 50.000. Pored štančardnih uslova za dobijanje kredita materiialnih i školskih ustanovliena је i deficitamost stmke kako bi Se i na ovai način podsticala brža »proizvodnja<t tzv. deficitamih kađrova. Postupak kOPkurisania. ugovornog obavezivania i odobravanja kredita mnogo је ieđnostavtiiji nego kod nas. Uficovori se sklanaiu na četiri godine. molbe sc reŠavaiu tokom leta tako đa studenti POčiniu da korište kredit več na nočetku školske go 4; Pe, Kada је reč o đalioi suđbini kredita, u Zagrebu su veHki optimisti: predviđa se đa če se kraiem 1970. godipe. kređitni fond povećati na oko 15 milijarđi S. D., da će se samo od otplate kređita sakupiti dve miliiarde S. Đ.. ier če se ove gođine studenti ođuŽiti za oko 400 miliona S. D. Kreditl če moči da sasvlm pokriju optimalne troškove života studenata. STUDENTSKI CENTAR POJAM DOBRE ORGANIZACIJE I POSLOVONOSTI SmeŠtaj, ishrana i kultumo-zabavni život studenata u Zagrebu neoođvojivi su Od Studentskog centra. »Studentski centar predstavIja jedinstvenu 1 sasvim specifiČnu radnu organizaciju ne samo u Zagrebu, već i u našoj zemlji uopšte. On je jedinstven po tome što ie jedina radna organizacija koja deluje u celovitom podmčju van školskog života studenadok su sve dmge takve institucije manje;riše svedene na ofganizadju ishrane i smeštaja studenata. SpecifiČan je po tome Što u r*)đručju smeštaja i ishrane studenata pos Htje bez regresa ođ strane đruštva, ali zato *a Ugrađenim komercijalnim elementima u ovoj oblasti, što u svom sastavu ima i razvija

privredne delatnosti radi unošenja faktofa ekonomske stabilnosti u poslovanju i što razvija vrlo raznorodne i bcgate kulturne aktivnosti« (iz izveštaja o radu Studentskog centra). Samo u okviru osnovne delatnosti Studentski centar obezbeđuje Ui Organizuje: smeŠtaj studenata u studentske dorrtovc osnovnu i dopunsku ishranu studenata kulturm i zabavni iivot studenata posredovahje u privremenom zapošljavanju studenata fizički i tehnicki odgOj studenata Poređenja radi, mora se istaći da kod nžis nve poslove obavlja veliki broj rasparčanih i samostalnih domova, restcrana, kultumo-zabavnih i kultumih institucija. Studerttski cenlar je potpuno preuzeo brigu oko smeštaja 6.000 studenata koji stanuju u studentskim dom Ovima. Dve i druge poslove obavlja veonia uspešno i u najtešnjoj saradnji sa studefilima i studentskom organizacijom. 80 odsto studenata smešteno je u dvokrevetne sobe; 6.080 raspcioživih mesta ne može da primi sve zainteresovane studente, ali može da im pruži dobre uslove za živOt i rad. U Studentskom centru su na vreme i veOma ozbiljno shvatili da ne mogu računati na dotacije, da sami sebi mOraju stvoriti uslOve za rad. I doŠla je đo izraza puna poslovnbšt i fadonalnost posJovanja. Od ukupnog prometa domova 500 miliona S. D. od studenata je haplaćeno 380, a 120 od turista. Tu se sprcma ishrana i za učesnike omladinskih radnih brigada, za obveznike pređvojničke obuke, obavlja še takođe, ! ni* dopunskih delatnosti Čiji prihOđi idu u »studentški kazaii«. Od 100 miJiona S. D Čistog pfihoda StudentSkog servisa 70 se koristi za finansiranje kultumozabavnih i raznih drugih aktivnosti. Vrednost usluga studcntskog servisa prelazi milijarđu d'nara, proi ZVe rlno-u s lužn e dolatnosti prelaze 500 miliona S. D„ a bruto prihod StudentskOg Centra iznosi blizu 3,5 milijm'di S. D. Ovaj studentski miliiarder snažan je i zbog toga što obićdiniuje knjižare, domovc, menze, Student-senis, tribine, galerije, muzički salon, pozorište, čitaonice, učionice, časonise, berbersko-frizerske salone i dr. Studentski Centar jc istovremeno i Studentska ustanova i privredna Organizacija i kulturna institucija. I GRAD I REPUBLfKA POMAŽU SVEUCILISTE Dok se kođ nas vrše izuzetni napori (još uvek bcz uspeha) đa se i crad zainteresuie za pfobleme Univerziteta, u Zagrehu je ustaljena prakša đa u finans’raniu Sveučilišta podjednako učestvuju i grad i Republika. Međutim, ističe se da je i tamO sredstava nedovoljno. Uključivanje grrada u fiftansifartje Univei-ziteta zftaČajfto je, ižmeđu čstalog, zato što grad mora biti zainterešovan za poveživanje privrede i dfuštvenih službi fta svojoj teritoriji sa Univer* ziteiom koga finansira i zato Što је zainteresovan da se racionalizuje Otvaranje novih instituta, a da se viŠe koriste mogućnosti visokoObrazovnih instltućija, Tek kada se u pravom smislu uvide međusobne obaveze i intereši finansiranja i pro'irvođača kadrova, Univerzitel će imati onaj tretman koji zaslužuje u društvu KAKVA СБ BITI NA6A RESENJA Na trećoj radnoj seđnici Stalne skupštinc Saveza studenata Beosfadskog uAiverziteta, zakazanoj ra 18. maj 1968. godine treba da se razmaira problem materijalnOg položaja i socijalne đifenenciiaeije stuđenata. Sudeči po zaošlrenosti i političkoj težini pomenutih pitanja i praksom pot\rđenih mogučnosti za njih Ovo rešavanje, srnatram da bi, između ostalog, trebalo vrlo ozbilino tražiti sledeča rešenja: 1 Da se Republičko izvršno veče i Republički pozajmnf fond za kreditiranie studenata zauzmu više neeo do sada, da se obezbode veći. Sigumiji i Stablniji izvoii kreditiranja stude nata i da u v r ezl s tlm ispitaju sve mogućnosti ukljuČivania opština i privrednih organizacija na teritoriiama tih cpština u formiranje sredstava za kreditjranje stuđenata. Ovo pretpostavlja mnogo veču aktivnost, posebno Republičkog pozajmnog fonda. 2. Da se uooredo sa stabilizacijom izvora sređstava Republički pozajmi fonđ obaveze da počinje isplatu krfedita na početku svake školske godine, đa razradi sistem konkurisanja i ugovornog obavezivanja studenata, tako da studenti ne moraju svake godine da sklapaju posebne ugovore, nego da samo prilažu dokaze o ispunjenim školskim uslovima. Ovde se podrazumeva i ouna saradnja sa fakultetima, akademijama 1 školama, i. poeebno. sa Savezom stuđenata. 3. Da se na Univerzitetu učine naiozbiljniji napori oko podsticknja integracionih i svih drugih pozitivruh procesa, posebno u ustanovama studentskog standarda. U vezi s tim. neophodno je stručno razmatranje svih mogucnosti za spajanje pojedinih srodnih službi pa, čak, i organizacija, iznalaženje svih unutrašnjih racionalizacija u pojedinim organizacijma i kvalitetne izmene kvalifikacionog sastava zaposlenih. S!ć)BODAN VUKOVIC

UIUANA RAKIC:

KOLA 2

U čemu su razilaženja Pdsle saopštenja Univerzitetskog odbora od 13. aprila, koje je usledilo nakon plenuma UO, pojavila su se reagovanja na raznim stranama. Bilo је i sasvim zlonamernih tumačenja, i reagovanja koja u suštini malo vode računa i o povodu i o ciIju, kao i zaključaka koj: otkrivaju nepoznavanja političke situacije Па Univerzitetu, ni opseg ni rezultate dosađašnjeg rada Ijudi које kritikuju, što ne obaveruje, u ovom ‘renutku, da im se svima odgovorl. Za Univerzitetsk : odbor, međutim, od pOscbne jć važnosi odgovor na naše saopštenje које je uputio organizator akćije, Fakultetski odbor Saveza studenata Fizofskog fakulteta, i koji je takav da Univcrzitetski odbor smatra đa nužno treba da da određena objašnjenja. Mogučno je, naime, da ie saopštenje Odbora »brzopleto« i da је »nejašno«, mada smo mišijenja da ovako oštre kvalifikative saopštenje ne zaslužuje. Cinjenica je da se Univerzi■*.etski odbor čuvao da daje he samo neke oštre ocene i etikete akciji која je upravo bila za* vršena, i to stoga što akciju treba da ocenjuje, pre Svega, onaj koji je i vodi (a to je, prcma pismu koje je režultat zbora Saveza studenata na Filozofskom fakUltetu i učinieno, u superlativima) a i zato što ni članovi Univerzit.etskog odbor ni članovi Plenuiha 13. Stprila nieu imali jasnu sliku koja bi objektivftO omogučavala zauzizmanje najboljih mogučnih stavova. S dJ-uge strane, Univerzitetski odbor mora pOsebrto da naglasi da u njegovOm saopštenju »ie postoji ni želja da se osudi akctja ni formulacija koja osuđuje tu akciju, kao što se pominje u pismu Fakultctskog odbota, već po* stoji samo načelati staV da za važnije akcije, konaČno one akčije za koje pokreiač tnisli dn treba da Obuhvate širi krug članstva Izvan Odfeđenć fakultetske ili školske organizacije, treba đa poštojj pre hođni dogovor, i to Ле samo dogovor na Plenumu Univefžitetškog odbora (na kojem su uobičajeni takvi dogovori) ili sa Univerzitetskim odbdfom, već i u međusobnom kontaktu fakultetsklh udmženja. Ti dogovorf su do sada, oslm u Ovom pK>slednjem slučaju, poštovani kao dobar put, i uverenf smo da nema razloga da se rte Čine i übuduče. U tom smislu reč osude u rtašem saopštenju odnosi se na način rada uopšte kao i na način rada u kortkretnoj akciji koji objektivno dovodl đo tOga đa se zaobilazi polreba dOgOVora kad su u pilanju akdje ođ Šireg irtteresa. O samoj akciji se u saopštenju ne govori ša pozicija »Osude« (Sto nije ni blla želja) već se izriče mišljenje đrt je akctja đobila »previše jedinstven v!d«, To je jedina kvalifikacija konkretne akcije, to je jedini sud o vređnosti akcije, i to sud kojl svakako nije imao za cilj da na Odbor navuče sVe tnunje i gromove đemokralskih, antibirokratskih i progresivnih snaga na Univerzitetu 1 u Gradu. Nadamo se da se Univerzitetskom Odboru neče zameriti što ne može da se složi sa konstatacijama u pismu Fakultetskog odbora da je izgubio politiČki nerv reagovanja 1 da Se »osetio slab«. Univerzitetski ođbor je u nekoИко mahova pokazao da nije »slab« u situacljama u kojima je verovao da su njegove procene i zakljuČci ispravni tll da su izraz želje Članstva. Isto tako, niz akcija koje su do sada vođene i završene, kao i one koje se sada vode, nisu akcije koje može da vođi neko takvo telo. Cinjenica je međutim, i u tom smislu treba razmiŠljati dalje, da u mnogira akcijama rukovodstva ostaju usamljena tj. objektivno gledajući, izolovana od članstva, jer konkrćlna 1 Čvrsta veža između akcija i prethodnih programa, između organa koje akcije sprovode i članslva u čije se ime akcijc sprovode ne postojl. Jasno je,da u naSem radu Ima grešaka, ali se ne može prihvatiti praksa da se o radu jeđnog tela donosi sud na osnovu impresije o jednom njegovOm aktu, i to sud koji iđe га oštrim 1 žestokim kvalifikacijama koje se inače ne đopuštaju prema sopstvenoj akciji. Sto se tiče tvrdnje o »ograđivanju* Unlverzitetskog odbora od pomenute akcije mora se islaći da Odbor niti želi, niti treba đa se ograđuje od jedne akcije ne samo zato Što ima ili nema na to formalno pravo tj. zato što akciju nije vodlo Odbor već Ijudi i organizacije koje su dovoljno odgovome га sebe, već i zato što je po mišljenju Odbora, pojava »ograđivanja« pojava koja nema pozitivni poHtički smisao ni onda kađa se ograđuje od akcije u којој se nije učestvovalo, a ni onđa kada se ograđuje od sopstvene akc ; je, Što je ustvari izbegavanja sopstvene odgovornosti. Odbor se zato nije ogradio, Odbor je u saopŠtenju đao svoje stavove koji se u ponečemu uisu slagall sa stavovima u pismu. U ovom

konkretnom slučaju Odbor smatra da se ne može ш postaviti neko pitanje političke odgovornosti onih koji su vođili ovu akciju, i da kada se govori o odgovornosti, jedina je posledica u izvesnoj dramatičnosti, koje same po sebi ne bi moralo da bude. Govoreći o tome da je Unlverzitetski odbor izgubio smisao za su^t : nu pokrenute akcije i da je stoga diskusiju okrenuo ka formalnim pitanjima, u pismu se daje, po mišljenju Odbora, opet jedan preoštar tOn. Saopštenjem Odbora se htelo da ukaže Па Ošetljivost problema i na potrebu da se u takvim slučajevima, pored jasne suštine, razgovara i o formulacijama ' o detallima. što se tiče formalnim pitanjima, čini nam se da ftase saopštcnje ne daje povod da se predpopstavlja da је Čitav problerft svftden na to da treba neko da bude pitan »za mišlienje«, i da Od nekoga treba tražiti »odobrenje«. Zelimo još jednom da podvuČemo da se ne rađi 0 Ograđlvanju Odbora od akcije Filozofskog fakulteta, več o mišlienju da je u akciji FilozOfskOg fakuU.eta isuviše jednostrano viđena Situacija u PoliSkoj. U tom smislu, nema ni ograđlvania Odbora od članstva, posebno što se ovaj Odbor ne može ograđivati od članstva bez obzira na formalno pitftnje da li se svftki Član nekom prilikom izjašnjava u svoie itfte ili u ime dešet drugih stuđenata. Isuviše jednostftvno sagleđanft situadia konkretno znači, po mišljeniu Odbora. da je grupa koia je sasfavliftla pismo dala formulaeije O kOjima se može diskutovati i ša koitmft se drugi Ijudi mogu ali i ne moraiu slanftti. Odboru je iasno takođe da 1.5M potpiša niie sakuplieno zboa ovakve ili onakve tormulaciie, već upravO zbog jasne Osnovne pobuđe akcije koiu niko, a pogotovu mi nismo imali razloga da dovedemo u sumnju. fleč 5 u pisffiU Fakultetskog ođbora Univerzitetskorft odboru »pripistije ftatn se kao greh ostvarenje osnovnih samoupravnih pfftva« šu svakako pre Oštre i pune nepotrebnog jsatosa, Odboru se tim izražiffia u stvari pripisuje i daje mesto na koje ga ffioŽe staviti samo neko ko zaista ne žel : đa Zna mnogo o životu i radu Saveza studeftata i njegovih organa. Mi bismo bili srečni kada bi bar na Filozofskdm fakultetu bila ostvarena osnovna studen'-.ska samoupravna prava. Kako ona tamo nisu ništa veća no na drugim mestima na Univerzitetu, 1 kako je ovde reč o društveno-političkom radu j o odnosima unutar jedne druŠtvenopolltičke organizačijc, zakliučujemo da se radi o demćkratskim prftvima koje pruža naš sisteffi i naša sopstvena organizacija, S tim u vezi, treba istaći da Univerzi*;etski odbor nikakviffi svojim gestom, još manje svojim saopštenjem, niie ni osudio, ni u greh pripisfto, nl suzb : o ftikome ftjegOva demokratska prava. Kaprotiv, mišlimo da saopŠtenjfe UnivćrzftetSkog odbOra ftlje đalo pbvođa da reakdje na ftiega budu tako vanredno oŠtre, rlonftmerhe, demagoške, ili, kao poneke fOnftuladjfe u ovom pisffiu, Uvređljive. SVakako da se slažemo da je osnov našeg Sistema samoupravljanje, i nadaffio se da ćemo se složiti da је osnov samoupravljanja dogovaranje. Za demokrataku praksu u jednom samoupravljačkom društvu dOgOVOr pređstftvIja ključni preduslov svakfe akcijfe. Tftkođe se slažemo sa stavom u pismu Fakultetskog odbora da je organizadja sredštVO za os‘.varenjć određenih ciljeva, tj. programa. Mislimo da to sredstvo treba da bude i korišćeno. S tim u vezi treba istači da je nemogučno s jedne strane tražiti veću samostalftost jedne Organizacije pri zauzimanju stavova i pri akciiama, u odnosu na druge organizac : je i instbucije, ako pritom sopstveno članstvo bilo svojom pasivnosću bilo svojim akcijama van sopstvene organizadjfe ne opravdava takve zahteve. U ‘orrt smislu Univerzititski odbor Saveza stuđenata ne može da se složi da se akcije koje se tiču šireg kruga članslva i које imaju veću važnost vode mimo postojećih obbka organizovartja, a da bar prethodno nije pokušano dft se ti oblici Iskoriste. Ne možemo prihvfttili oćfenu đa je naš sađašnji stav laviranje između »mistifikovane neobaveštenosti i potpune pasivnosti«. Sto se tiće neobftvešienosti, đosta je bilo reči i o naŠim sređstvima informacija a i o realnim mogućnostima da se situacija sđzna u pravom smislu te reči. Po našem mišlienju niie stvar samo u izvesnoj oSkuđnosti podataka činienica i koliko u prisutnim i evidentnim različitim mterpretacijama. Cinjenića u nas kad sfe govori o Poljskoj, kao i u isto tako evidentnoj cmjenlci đa je naše opšte iftteresovanje za događaje u toj zemlji pre vezano za našć simpatije za stvar socijalističke demokratije, a u manjoj meri za momentalnu poziciju pojedniih nudf, grupa i slojeva u svemu tome, koji se. sto je sasvim shvatljivo, ne mogu slikati iskljucivo crno-belim bojama. Sama Činjenica da se u Sukobima u poljskoj upotrebljena i gruba ađrnfnistratlvna sređstva protiv mnogih JU . dl », . nas moralo da ostavi mučan uti? а “* У vezi sa tini, želimo sada da pomenemo i to da je u prvobitnom nacrtu našeg saopštenja sta.iao i pasus u kojem se kaže da bi se Univerzl'etski ođbor Saveza stuđenata energično bono prpotiv takvih evemualn { h rfešenja U našoj sredlm, posebno na Univerzitetu, ali је ta rcčenica Izbačena zato Što verujemo da bi u nasem demokratskim uslovima to bilo nepotrebno pOšebno isticat!. Sada pominiemo tai momenat zato Što nam se Čini đa treba istači da se naša samoupravljačka i demokratska zrelost treba đa isproba ovde, u našoj sopstvenoj sredmi. Sto ве tiče ođgovomosti Univerzitetskog odbora pređ svojim članstvom, izlišna su sva pitanja i nagađanja. Kao što je poznato Univerzitetskl odbor je izvršni organ Stalne skupStine Saveza studenata i odgovoran је Skuoštini z a rađ. U tom pogleđu poslovnik o radu Skupštine i Pravilnik o radu Univerzitetskog odbora daju garantiju da taj odnos ođgovornosti može uvek i realno da bude ootvrđen. Takođe, rad odbora irložen je procen! i Članova SkunŠtine i šireg članstva i kroz sredstva javnog informisania Što fe fasno vidiiivo i preko nređstavm'ka uđruženja no Školama 5 fakubetima ti. niihovih predsednika koii su kao Članovi Plenuma uvek u toku svih akcija Univerzitetskčg odbora i njihovih komisija i organa, ITNTVRRZTTETSICr OOBOR SAVEZA STUDENtATA SSJ

STUDENT

5.