Студент

reč.ie o akciji

Niko ne spori to da treba menjati svet, niti to da su mladi nosioci one energije i svežine kojom se to može uraditi, ali nedoumice nastaju kada se postavi pitanje koje i kakvo angažovanje vodi ostvarivanju humanijeg dmštva. Iz potrebe da se kroz slobodan razgovor bliže osvetli smisao i mogućnosti jednc takve akcije mladih danas. vođe-

(NASTAVAK SA 2. STRANE) time što su određena prava upravljanja proizvodnjom i raspodelom preneta na samoupravne kolektive, svojina je bar doneikle deetatizirana, približena društvu. Ali, s druge strane, stvara se u stvari jedna vrsta slmbloze izroeđu uroanjene državne svojine 1 parcijalno-grupne svojine kolektiva. Kolektiv je taj koji treba da ima sve više prava da odlučuje o raspođeli viška rada koji je sam stvorio, ali pri tom država zadržava veliki deo mogućnosti, putem poreske politike, ili nekim drugim instrumentima, da odlučuje o raspodeli %dška rada. a time utiče i na proizvodnju. TRI VRSTE SOCIJALISTICKIH NEJEDNAKOSTI U takvoj konstelaciji okolnosti stvaraiu se nužno bar tri vrste socijalističkih nejednakosti: nejednakosti izroeđu socijallstičke. države i radnih organizacija, nejednakosti između samih radnih kolektiva zbog razllčltih uslova proirvodnje i plasmana robe na tržlštc i, trećc, nejcdnakosti između proizvođača i potrošača. Prva vrsta nejednakosti nama jc najviše poznata, jer smo je osetili na sopstvenoj koži. i Još uvek је osećamo. Druga vrsta nejednakosti je relativno sporijeg datuma i ona izgleda jača s razvojem privredne i društvene reforme. Treća vrsta nejednakosti između proizvođača i potrošača je najman je proučavana, iako је ona univerzalna i pogađa sve članove društvene zajednice. Cinjenica je, pre svega, da Je samo približno polovina stanovništva radno aktivna, tj. zaposlena, a od toga još manji procenat čine proizvođači. Ukoliko rastu samoupravna prava neposređnih proizvođača, raste njihova društvena samostalnost, ali istovremeno povećava se mogućnost društvenih nejednakosti i sukoba između njih i drugih kategorija stanovništva. Konkretno, zaoštrava se problem položaja, posebno školovanja velikog dela omladine kao izdržavanog dela stanovništva. Ako se, na primer, ostavi sairo radnim kolektivima kao pojedinačnim društvenim orgamzacijama da sami, iz perspektive svog sopstvenog interesa (bar kako ga oni vide), daju stipendije za školovanje omladini, to će možda dati pozitivne

ла je na Pravnom fakultetu, 8. maja 1968. godine, u okviru »Tribine 5«, diskusija o temi; »STUDHNTI I POLITIKA«. U razgovoru su učestvovali: dr Ljubomir Tadić, dr Svetozar Stojanović i dr Stevan Vračar, profesori Univerziteta u Beogradu i Jug Grizej, novinar »Borbe«. • Jedna od ideja, kojc su davale ton razgovoru, odnosilo se na mogućnosti za efikasno numano angažovanje u tzv. pokretu »nova levica«, koji se, po rečima dr S. Stojanovića, suprotstavlja, s jedne strane, mitoviraa »društva blagostanja« i klasične bui-žoaske demokratije, a, s druge strane, takođe, i klasičnim levičarskim partijama, kako socijal-demokratskim, kojc su na sve moguče načine i sa dosta uspeha uspele da üblažc revolucioname zahteve u razvijenijim društvima Zapada, tako i komunističkim, koje su često diskreditovale izvorne idealc za које su se borile, nc retko gubeći ih sasvim u izrazito birokratskim

parcijalne rezultatc. Ali, takva orijentacija ne može zameniti društvenu politiku koja će voditi računa o širim društvenim interesima. To što sam rekao za politiku stipendiranja, važi uopšte za celokupnu politiku u oblasti nauke i kulture. Iluziia je verovati da će samo i uglavnom slobodnnn 'delovanjem ekonomskih mehanizama i zakona moći da se uspostave adekvatne proporcije između zahteva i potreba ekonomskih i van-ekonomskih delatnosti. Ove i neke dmštvene nejednakosti javljaju se nužno u sistemu funkcionisanja socijaJističkih odnosa i one su u tom smislu i kao taikvc socliallstičke nejednakosti. Ne možemo ih proglasiti kao ostatak iz ranijih formacija niti ih objašniavati samo kao proizvod nerazvijenosti socijalističkih odnosa. Ali, s druge strane, ove i druge socijaldstičke nejednakosti nisu toliko i u tom smislu nužne, da se na njih uopšte ne može delovati, da moramo da im se priklonimo »moleči se« zakonima tržišne privrede da nas spasu od njihove» napasti«. Ako je razvoj tržišne privredc u socijalističkim okvirima jedna istorijska nužnost, nije nužnost đa društvena zajeđnica preko samoupravnih i državnih organa skine sa sebe odgovornost, da u postoječim realnim socijalističkim okvirima utiče i usmerava razvoj privrede i društva i rešava probleme koje stvaraju socdjalističke nejednakosti. Naprotiv, ova odgovornost državnih i viših samoupravnih organa je istorijska nužnost koja i ekonomski rezultira iz razvitka modernog industrijskog društva i njegove privrede. Ukoliko je taj razvitak dinamičniji, on zahteva šire društveno usmeravanja uz postojanje odgovarajućeg stepena slobode odlučivanja neposrednih proizAođača i drugih radnih kolektdva. Prava dilema nije, dakle, ili apsolutna svemoć države ili potpuna autonomnost radnih organizacija. Stvama dilema je Ш dobro, racionalno društveno usmeravanje prlvrede i društva uz učešće samoupravnlh 1 državnlh organa ili loša privredna 1 društvena politika. U sklopu ove stvame ddleme postavlja se i mogućnost za efikasnije rešavanje socijalističkih i drugih društvenih nejednakosti u socijalističkom dmštvu.

Dr MIHAJLO POPOVIC

deformacijama. U svetlosti ovih ideja tražena je nova uloga i mesto mladih u savremenim društvenim zbivanjima. Na osnovu analize sve češćeg i sve snažnijeg buđenja stuđentskih pokreta širom sveta, dr S. Vračar je pokušao da odgovori na pitanje: Kakva i e uloga studentskog pokreta u svetu danas i kakve su njegove mogućnosti. Ako se uzme u obzir lančana rcakcija studentskih nemira širom svcta, mora da se konstatuje da nije reč o slučajnoj koincidenciji, već đa su u pitanju pokreti koji su po svojim uzrocima i ciljevima organski povezani. Koje su zajedničke tačkc u ovim studentskim zbivanjima? • Studentski događaji u Poljskoj, Zapadnoj Nemačkoj, SAD, Italiji, Francuskoj, su рге svega autentlčni politički pokreti. U njihovoj osnovi je spontanost, ali nedovoljna ргоgramska i idejna definisanost. Njihov stil delovanja, iznađ svega buntarski, sastoji se najčešće u brzom i oštrom reagovanju na trenutnu situaciju. Iz tog načina delovanja proističe jedna posebna fizionomija tih pokreta. Oni u sebi nose izvesne elemente romantizma i ekstremizma. (Romantizam kao svojstvo mladih koji se progresivno angažuju, uvek je igrao veliku i pozitivnu ulogu, o čemu svedoče i najsvetliji trenuci naše novije istorije i ne samo naše za Spaniju su se borili samo mladi sto se danas, međutim .ponekad zaboravlja, te se od mladih očekuje takva realističknost i trezvenost za koju nije sigurno da ne vodi u potpunu neaktivnost i apatiju. Međutim, reč je o akciji! O akciji mladih <— »duhovnih proletera«, tvrde J. Grizelj i dr S. Stojanović. Govoreći o rezultatima i perspektivama ovih akcija đr S. Vračar je istakao da poslednji događaji pokazuju rušenje postojećih struktura kroz akcionu krltiku. Autentičnost i spontanost čini te studentske akcije duboko progresivnim. Jedno istinski progresivno angažovanjc studenala u našem samoupravljačkom društvu trebalo bi da ima iste te odlike. Imajući u vidu političku situaciju u našoj zemlji, dr S. Stojanović je izrazio uverenje da je posle Brionskog plenuma trebalo održati vanredni kongres SKJ. Ovako smo došli u položaj da su neke konzervativno-birokratske snage iskoristile tu situaciju i da smo zbog toga došli u jednu »pat« poziciju, u stanje jedne privredne i političke stagnacijc. Vrlo je važno da se oslobodimo idilične predstave o našem političkom trenutku. Treba otvoreno priznati potrebu za menjanjem konzervativnih Ijudi »odozgo do dole«, a ne samo za menjanjem odnosa kao što se često kod nas čuje, јег »samo Ijudi mogu da se odnose«. Evidentno je postojanje velikih razlika između proklamovanih idezila i stvarnog stanja. Ccla takva situacija

odnosi se i na Univcrzitet. Samim tlm Univer zitet ovakav kakav је đanas odgovara sadasпјеш društvu, ali ne odgovara proklamovanini principima. **' •' Nastavljajući ovu misao dr S. Stojanovid o potrebi za jačanjem stuđentske akti\Tiosti која bi između ostalog doprinela progresivni jim strujanjima na Univerzitetu, dr S. Vračar jc primetio da značaj studenata kao političkog faktora u našoj zemlii zavisi i od samih studenata. Uočena ie njihova pasivnost koia niz godina postoji i koja se, po tom mišljenjir ookriva izvesnim »aranžiranim« oblicima političkc aktivnosti. Realne mogućnosti angažovanp Saveza studenata su daleko manje od prokb movanih prinoipa i potreba. Studenti treba da budu u stanju određene političke mobilnost; koja se ističe od strane organizacija i fomnia, ali puko ostajanje na tome pokazuje samo jednu prazninu u političkom životu naših stude nata. Treba istaći i to da postoji čitav nir & jedničkih problema naših studenata i rađnfc ke klase, koje bi trebalo zajcdnički da reša\» ju, kao što su pitanje nezaposlenosti. pitanje lažne, prividne hiperprodukcije stručnjaka № Mora se izbeći samozadovoljstvo i hipoknzua. naročito ona moralna, koja počinie da zahvau veliki deo našeg društva. Jer, naglasio je dr 5Vračar. studenti u uslovima samoupravljani 3 treba da deluju aktivnom kritikom i da se kae budući stvaraoci socijalističkib odnosa poi* 1 ' Ijuju kao korektiv odluka političkih foruir J Zalažući sc za oživljavanje političke akcij« na Univerzitetu dr LJ. Tadić je takođe nagl* sio đa omladina đanas ne želi više one starf. koji su prestali kritički da misle i kojima jedini cilj održavanje status qvo-a (katkad zbog odsustva sposobnosti potrebnih za gresivan Univerzitet). Sta znači slobodan ' verzitet ako nije kritički Univerzitet? Ono Ф ‘ studenti upravo i žele jeste mogućnost kri’ kog učešća u ravnopravnom dijalogu i odluvanju u jednom društvu. O tome najbolje sv* doče studentski pokreti u svetu danas. A početnog zahteva za reformu Univerziteta je jedan когак do zahteva za rcforrmi društva. U tome treba videti i glavni rardogađaja u Poljskoj ,јег su poljski studenti htevajući reforme na Univerzitetu ujedno Ufk zali na raskorak između reči i dela birokr- 1 skih i konzervativnih snaga. U tom sntislu šava se đa se kritika u socijalisličkom d'" ' poistovečuje sa opozicijom socijalizma, kao 3 se rukovodstvo jedne socijalističke zeml.i c f jednačavalo sa samim socijalizmom, koji b' međutim, često bio kompromitovan baš od 10 rukovodstva. Očigledna je činjenica stravičnog P° K f n vanja duha u đanašnjem svetu. Svoje nje dr Lj. Tađić je zaključio: »Nismo H s ' doci početka jednc permanentne revoluci.' 0 ja ne želi da se naslanja na nasilje, nego ds u duhu velike dijalektičke misli, više duhu«

DRAGAN' •»»>*£

SI.MON SLMO I

Sa Osme konferencije Ssveza studenata Jugoslavije

zadac^ssj u raz vjanju sa mouprav УШ i. P odizanju nivoa str ЦСпШ urustven opoutič^ cg пк ia studenala

Društvenj položaj stuclenata ncmogude je posmatrati odvojeno od obima i karaktera hjihovog učešća u samoupravljanju.

Pi*vi ograničavajući faktor razvijanja samoupravljanja u visokom školstvu bio jc di-uštveno-ekonomski položaj koji je uslovljen budžetskim finansiranjem, i nedovcljna materijalna osnova samoupravljanja. Uskim tumačcnjem ustavnih odredbi studenti su, budući da sc formalno'pravno ne nalaze u radnom odnosu, poistovećeni samo sa kategorijom zainteresovanih, ćimc su .bitno gramičena njihova samoupravna prava. Jasno jc da samoupravljanje u visokom školst\ai гаога da Lma one karakteristikc kojc proizilazc i? suštine osnovne đelatnosti nastavnog, pedagoškog i naučno-istraživačkog rada (i položaja nastavnika i studenata u tim delatnostima). NEPOVERENJE STARIJIH Hijerarhijske akademske strakturc na uni.verzitetu i odnosi koji vladaju u niima takođc su prepreka za razvoj samoupravljania i za naučni rad. Još uvek јс veliki broi nastavnika ograničen starim kategorijama i gleda na studente samo kao na učenikc u klupama koii treba da učc. Oni na samoupravljanje glcdaju sa neooverenjem, jer i u njemu vide smetniu svojoj težnji da zadrže postojeće hijerarhljske odnose, gde su tesno omeđena prava лс samo studenata već i asistenata i mlađih nastavnika. o\’akvc odnosc na Univerziitetu, koje često karakterišu cehovski fntercsi, zatvorenost i tajnost u radu velikog broja nastavnika imaju štetne posledice na nastavno-naučni rad i na opšte draštveno političko i stručno osoosobljavanje studenata. Ovo onemogučuje rotactju na umverzitetu i sprečava talentovane mlade Ijude da napreduju i uključuju se u naučn.i rad na univerzitetu. S tim u vezi je i pomanjkanje neophodne naučne kritike. Zbog nepostojanja zainteresovanosti studcnata za njihovo formalno učeščc u samoupravIjaniu čcsto su sc izvodili pogrešm zaključći da studenti nisu zainteresovani ni za samoupravIjanje uopšte. Iza takvih mišljenja kriju sc težnjc da se sačuvaju postojeći odnosi na univerzitctu i da sc suprotstavi procesu razvitka samoupravljanja, jer se u tim slučajeviraa u samoupravljanju vide samo institucije i oblici rakovođenja fakultetom, a nc novi clraštvenoekonomski odnosi. SAMOUPRAVLJACKA PRAKSA USLOV SAMOUPRAVUACKE SVESTI Samoupravljačka svest i iskustvo se jedino stiču u stvarnom učešću, u proccsu samounravIjanja, a пс iz rcferata u kojima se hvala samoupravljanie ili iz udžbenika, koji često imaju apologetski stav prema samoupravlianju i socijalizmu uopšte, na које sc gleda kao na odnosc bcz konflikta. Studenti učestvuju u samoupravlianiu ne samo da bi se vaspitavali već da bi aktivno i sa puno odgovomosti uticali na uslove i rezultate rada, kako u svojoj

sredini tako, i u dmštvu kao celini. Jasno oprcdeljen stav Saveza studenata, ргеша којеш rezultati u studijama odlučujuće na društveni položaj studenata, a koji je opšteprihvaćen među studentima, pokazuje nedvosmisleno da učešće studenata može imati samo pozltivne i značajnc posledice na naučno-istraždvački i pedagoško-vaspitni rad visokoškolskih ustanova. Odsuslvo studenata u procesu samoupravIjanja, i s tim u vezi odsustvo mogućnosti da studenti utiču na svoj društveni i materijalni položaj, često jc prlmoravalo studentc i SSJ da se za rešavanje mnogih materijalnih problcma bore jednim ncsamoupravnim putem. tj. pomoću peticija i sličnih metoda. Nesamoupravni položaj studenata objektivno ih je činio nedovoljno odgovornim za odnose na univerzitetu i za rezultale rada u koji su utrošena društvena sredstva. SAMOUPRAVLJANJE I NEMIRNA GOMILA Kod nas postoje shvatanja po kojima su studcnti samo jedna nemirna gomila i buntovna grupa. Po tim istim shvatanjima taj nemir, bez obzira na njegov karakter, treba da se zaustavi: rctko se pita: šta taj nemir znači i čemu on teži. To jc sigurno veoma štetno. Ovakva shvatanja su posledica birokratskog odnosa: vidi se strah i uproženost od svega novog; bori se samo za zadržavanje svoc privilecovanog položaja. Takva shvatanja zaobilaze istinu: da jc zadržavanje statusa kvo, ili zadovoljavanjc samo formalnim promenama, nazadovanjc. Upravo je to nezadovoljstvo najvažniji uslov za kretanje napred. NEOPHODNA JE REFORMA VISOKOG SKOLSTVA Reforma visokog školstva znači nc samo kvalitctno nov odnos prema ostalim sferama društvenc delatnosti već je to prc svega reforma unutar samog univerziteta. Ona pbdrazumeva racionalniju i moderniju organizaciju nastavc i naučno-istraživačkog rađa i aktivniii i odgovomiji odnos stuđenata i nastavnika prema rezultatima top rada. OTVORENOST I DEMOKRATICNOST JE TEDAN OD OSNOVNIH PRINCIPA OBRAZOVANJA I VASPITANJA Demokratizacijom obrazovanja treba da se stvore uslovi da ве školuju onl koji postižu najbolje rezultatc. Unrkos tome. kod nas je posleđniih podina đošlo do produbljivania пеjeđnakih uslova za Skolovanie i do pogoršania socijalne strukture studenata. Diferenciiadia pi-ema materiialnom položaju ne dolaži do izražaja samo pri upisu ла univerzitet. već mnogo ranije. te je nepovoljna socijalna stmktura stuđenata u največoj meri posledica nepovolj-

ne socijalne strukture učenika srednjih škola (U gimnazijama su, npr., 50 odsto deca slui benika, dok su roditelji učenika u privredi 80 odsto slučajeva radnici i zemljoradnici). daci o nepovoljnoj socijalnoj strukturi zaslujj, ju izuzetnu pažnju i potrebno je preduzeti & biljne mere kako obrazovanje ne bi postala privilegija imućnih, već pravo onih koji postij najbolje rezultate. Danas je nepovoljna soci ialna stmktura studenata ozbiljno po.litičko р) tanje, NEZAPOSLENOST KVALIFIKOVANIH SE POVEĆAVA UPRKOS SPROVOĐENJU PRIVREDNE REFORME Znatno usporen tempo zapošljavanja dinio miranih studenala (unrkos da nan јс trenutno potrebno 120 hiljada stručnjaka « visokom i višom spremom) negativno se odra žava na raspoloženje studenata, jer izaziva osc ćanje nesigumosti u pogledu perspektive... д^ ( se imaju u vidu sađašnje potrebe za k\a!ifiko vanim kadrovima onda ne može biti ni govon radi samo o trenutnoi, ili dužoi zasiće 0 hiperprodukciji kadrova. (Može biti da « nosti kađrovima samo nekih specijalnosH). U razmatranju problema zaooslenost treba razlikovati mere dugoročnog karakten od rcšenja која se hitno moraju donositi ц c -, Iju üblažavanja sadašnjc situacije nezanosleno sti koja nosi obelcžje krupnog društvcnog i po litičkog problema. STUDENTI SU OKRENUTI KA BUDUĆNOSTI Nemoguće је izvesti nravilne zaključke i savreraenim idejno-političkim kretanjima rneđi stuđentima i oceniti njihovo pravo zmčenie đomašai bez sagledavanja uzroka tih kretanja Posebno značaian momenat је da su dana' mladi Ijudi a posebno studenti celokupniin svo iim bićem i stremljenjima okrenuti napred, k; budućnosti. i vcoma su zaiintcresovani za per spektivu celokupnog društvenog razvoja. Ofnd njihov stav nrema dništvu koii sc jsnoliav; kao ncmirenie sa nostojećim staniem i sadai njom dinamikom draštvenog razvoja. Nama je đanas potrebno više javnih sku nova i tribina, Sigumo ie da su danas ncoopu lami. naročito među studentima. skimovi n; koiima se stvari ne nazivaju pravim imenon 1 rasnrave koje se zadržavaju na upoštcnin konstatacijama. Dosedašnii rezultati u organizaclonom гат vitku SS i rešenja koia nredlaže novi Statui samo su osnova za izgradnjn kvaliletm novt društveno-nolitičke organizaciic kao nolitičkc) ‘ instrumenta za široko i ođgovomo učešće stu dennta ti celokunnom društvenom i ■ političkon životu. (Odlomci referata)

BUDIMIR LAZOVI

4.

STUDENT