Студент

oštra kritika javašluku

NA ZBORU STANARA U STUDENTSKOM DOMU »IVO LOLA RIBAR«

• STANARI »LOLE« OGORCENI SU NA UPRAVU DOMA, REKTORAT I IZVOĐAČE RADOVA NA ADAPTACIJi DOMA JER MNOGO STA NUE U REDU, KASNI SE SA PONOVNIM OTVARANJEM MENZE Л KUPATILA MESECIMA NE RADE. Prošle godine, za adaptaciju Studcntskog doma »Ivo Lola Ribar« utrošeno je preko 300 miliona starih dinara. Međutim, več sa useljcnjem prvih stanara ri renovirani dom čule su se i prve primedbe na račun izvođača radova. Stuđenti su očekivali da če u »Loli« sada imati sve uslove za rad. Takva očekivanja su izneverena; zatajili su izvođači radova, rektorat, pa i uprava doma. To je kratak rezimc petočasovne diskusije na zboru studenata stanara doma »Ivo Lola Ribar«, koii јс održan u subotu.

NEKVAtITETNI RADOVI SKUPO PLAĆEM Studenti su ogorčcni na izvođače radova: opsti utisak je đa se za velike pare malo učiш!о. ~ Pomalo je neverovatno da je renovlranjc kostalo preko 300 miliona starih dinara, a ceia zgrada sa 14 spratova može da se napravi гл milijardu! kaže Boško Cerović. Ja bih reкао da tu nisu čista posla, pogotovu kad se *na da ved sada trcba menjati neke uređajc ■tii su decembra prošle godine primljeni »кбо novi«. t m i s^c i Ljubiša Mujičić, predsednik, i Lambe Topalovski, član Saveta doma. Cini mi se da je dosta novca otišlo u Topalovski. Od kako smo se usellll, decembra prošle godine, kupatila u domu ra dila su jcdva 7 dana. Sada, kad smo zauzeti spremanjem ispita, moramo da idemo

na kupanje u druge domove ill čak u gradsko кираШо. (Uprkos ovim ncdačama stanari »Lole« svakog meseca, uz stanarinu, uplačuju i po 150 dinara za upotrebu kupatila!) U DOMSKOM BIFEU RUSVAJ UMESTO RUSKIH SPECIJALITETA Fcbruara meseca ove godine raspisan je konkurs za radno mesto šeta biiea pri đomu »Ivo Lola Ribar«, na kojc je primljen Budimir Tošić, sa reputaoijom visokokvalifikovanog stručnjaka za ugostiteljstvo. On je došao sa na merom da u bifeu priprema ruskc specijalitete koji bi mogli da se dobiju po pristupačnim cenama. Umesto ruskih specijalitcta, studentima i upravi doma »serviran« je od stranc novopostavljenog šefa kuhinje pravi rusvaj. Umesto da zasuče rukave i »razradi« nam bife, kako je obećao, Tošić jc uskoro »delegirao« na svoje radno mesto svog brata Branka koji nema nikakve kvaliflkacije kaže Desanka Luković, šef račimovodstva. Tada je bife poćco da posluje sa gubitkom; bvata B. B. »proizvodili« su manjkove, matretirali radnike i hvalili sc kako priliod od 830 dinara na ovom radnom mestu za Budimira predslavlja sitnicu u poredenju sa prihodlma koje mu donose njegovi rcstorani na moru i na Zvezdari. Materijalni knjigovođa, Olga Stcfanov'č, takođe je primctila da u poslovanju bifca nisu čista posla. Kad sam to rekla upravniku, on шс jc savetovao da se ne mcšam u Budine poslove, »jer je on stmčnjak«, u šta jc upravnik čvrsto verovao. To poverenjc Tošič je obilato koristio pa je čak i stclove iz domskog bifea »posudio« za svoj restoran na moru!

CIO\ERA RADNi ° MESTO ВОМЛИЛ I MAGAP°? T tao je »rnali raj« za pojedine ko dom^ S r U p b^ nike 1 1Z doma; ma gacioner Rat, 0 ‘„ dom - Rade ce, ° radn ° vreme provodc u ifeu 1 cajcavaju se na Tošin račun, T i? da je zasnivan radni odnos sa Budimirom ei ?; ; £' ek a Valo sc da ćc on tako razvitiT-16 rađidka CC Пl ° oll đa za P° sli i пекс od nic nnJf k a n k i l i; su ’ zatvaranjem domskc kuhiS нм 1 + ISak radne sna g c - Mcđutim, j ako je bilo mesta za novc radnike Budimir ic harp o '? J n ° d ovodio i postavljao »svoje« kononnf e ; pr f ko V r °J ni radnici doma i daljc su u tri mS?* Је ам а od n J ih D ara Jovanović. meseca je iadda u »Budinoj kuhinji«. ri Sam ma, tretiran a , ali Sta sam шоgla. Cuvala sam ono što sam imala. Nudili su mt otkaz, ali nisam pristala. Dva meseca oduzi-

mall su od plate nama, radnicima, da bi povećali platu Budi Tošiću, kažc Dara. KAD SE BRACA (BB) SLOžE _ SVE SE MOŽE! Radnice koje rade ili one koje su radile u bifeu kod Budc smenjuju sc za govomicom. Nemaju lepe rcči za svog šefa. Ogorčenc su na njega. Jedmi od njih priča: Buda jc planirao da u »Loli« otvori kafanu-bar sa ruskim specijalitetima. Nameravao je da preko leta preuzme i ležajeve u domu. »Svaki dan samo za spavanje dobijaćemo po 500 hiljada dinara«, hvalio se na sav glas. Jo.š veće planove kovao jc sa kafe-barom. Jednom je rekao: »Kladim se da će naš bar svaki dan imati milion starih dinara promcta. Poslovačemo kao »Melropol«. Ko ne veruie, neka sc kladi; dajem 100 miliona na opkladu!« SEKRETAR DOMA PENZIONISANI OFICIR Slanarl i radnici doma, koji su vrlo aktivno učestvovali na ovom skupu. nisu sc Ijutili na izvođačc radova i na šefa bifca, već i na upravu doma uopštc. Poređ mnogih drugih zamerki upravi doma, na zboru jc primečeno da radno mesto sckretara doraa zauzima jcdan penzionisani oficir! Uoravi doma zamereno je i zbog izdavanla đvorišnih prostorila u zakuo jednom autolakireru koji za to plaća 50 hillada starih dinara mesečno. Sa njlm je sklopljen i dvoi?odišn|i upovor o zakupu nrostorlja. Stanari doma se žale da im autolakirerska radlnnica u dvorištu mnogo smeta, jer narušava tišlnu. i energično zahtevafu da se sa vlasnikom radionice raskine ugovor! UPRAVNIK MITROVIC SVE OBJAŠNJAVA Velizar Mitrović. upravnik doma, bio je u najtežoj situaciH. f stanari 5 rađmci svu krivicu prebacivali na niega, jer »on kao rukovođilac snosi naiveći deo krivicc za nesrcđeno stanjc u kolektivu«. Ne bih se složio sa onima kou smatraju da sam ia najviše kriv, kažc Mitrović. Mi smo noslc adaptacije doma imali niz u kojirna se nismo baš naiboljc snalazili. Studcnti smatraju da sam ja kriv za neurcdan rad kupatila a ne znaju da је za to naiviše kriv reklorat. Najnre je bilo prcdvicteno da sc dom snabdeva toplom vodom sa butan stanice koiu smo nameravali da instaliramo. ali је kasn'ie odlučcno da se dom priključi gradskoj tonlani. Tshođ toga ie ponzat; dok ie toplana, bilo ie i tople vode, a sada? što se mcnzc, mislim da sam i u tome nalmanie la krlv. Zajednica objekata studentskog standarda donc-

la je odluku da sc stanarima ovog doma deli hrana pripremljena u kuhinji doma »Vera Biagojević«. Ja se nisam slagao sa tim, jer šla bismo u tom slučaju sa 16 radnika za koje nijc bilo posla? Glasao sam za drugu varijantu (da sc ponovo otvori kuhinja u ovom domu) ali su svt ostali bili za to da se hrana distribuira fe »Vere«, što još uvek nije sprovcdeno, jer relr lorat još nije dobio sredstva u iznosu od 33 miliona za ove svrhe. »POMORAVLJE« PRIMA NEZ.\POSLEXE Upravnik Mitrović, sa još nekim ćlanovima uprave doma, optužen je na ovom skupu za nekorektno postunanjc sa radnicima koji su ostali bez posla, Ipak, postojc mogućnosti da oni uskoro dobiju nova radna mesta. Ugostiteljsko preduzeće »Pomoravlje«, /bog proširenja kapaciteta, primiće uskoro većl broj novih radnlka. Ml smo stunlli sa njima u kontakt i dogovorili se da prime izvestan broj naših radnika. kojl imaju velikl staž i izdržavaju no nekoliko dece, pa smo predložili onima koji nc mogu više raditi u domu da pod nesu molbe ovom preduzeću. Dogovoreno je da samo ako budu primljerd u »Pomoravlir«, oni prestaju da budu članovi ovog kolcktiva. Neki su zamerili unravniku da је nrimio od radnika 200 liiljada dinara kao nadoknadu za fo što ćc uspeli da ponovo otvori menz.ud) čimc bi nroblem prekobrojnih radnika bio rešen. Tai novac dobio sam ne za to, već kao nadoknadu za neiskorišćeni godišnji odrnor, kažc upravnik Mitrović. Odmor nisam koristio nošto su Ijudi u rcktoratu smatrali da treba da budcm tu dok traju radovi na renoviranju doma. ŠEF BIFEA SUSPENDOVAN! Pošlo su čuli 5 »optuženc«, studnnii su doncli sledeće zaključke, odnosno prcdložili upravi doma: • da sc izvrši revizija svih radova koji su izvedeni u sklonu adaptacija doma: • da se uruči otkaz šefu bifca i da se protiv njcca novede disciplinsk' nost’-nak; 41 da se sredstva od 35 miliona starih dinara, koja je Zajednica obiekata stndebt : skog standarda, što nrc daju domu, kako bi ponovn bila otvorena kuhinia; • da se izvrši sisternatizacija svih radnih mesta u domu; • da sc zbog kršenia dlsniplin<* pnvcdc postunak protiv domara Radc Anđelića ■' в da sc što prc reguliše rad kumtu i. MILAN ANĐIĆ SNIMIO: S> ETOZAR ŠUTIC

VfILAN ANĐIĆ

glavobolje budućih lekara

GUVOBOLJE BUDUĆIH lekara

N e davno, medicina je spadala (Kod nas) među najviše tražene profeiao n Je - Pr 9^ em zapošljavanja nije postoanas m J e tako. Mnogo pre završetka кг» medicin ari moraju da razmišljaju kabar L 56 za P° sle ’ O Beogradu oni i ne sanjaju, ne na J vee i broj njih, ali ni unutrašnjost strancf šansi. Da li posao tražiti u inocgzistenS’i^J q-» 1 tc >. jedini put za obezbeđenjc dirin e " 1J ; Sltuac 4 u Pogoršava t to što mereši tJ? niz B odlna čokaju đa se konačno ■pitanje plačanja staža. stud ° su sam 9 neke od svakodnevnih dilema °r?ani7^ a ~m edlcme - Zato su krajem aprila Па knir4; Va i 9 anel di skusiju o ovim pitanjima, dr n n j , su ucestvovali, pored studenata, i prof. feta- nr!lf V ® ož T ovic ’ de kan Medicinskog fakulslanik- « c r , lvan Po Pović-Đani, savezni ponik Srn P i°’ , С Г Sl *bislav Stoiljković. predsedlekarsk ?g društva; prof. dr Ivan 'eća По С ' P redsednik Socijalno-zdravstvenog sn o w v Keogra t a ’ P. reds tavnici Republičkog izvrкц 1 za međunarodnu tehničPonioc zemljama u razvoju. DA li se planiraju potrebe? da 197 2‘ " odin 9 Sr Srbija treba •ОЗд lekara. Sada ih ima 7.011. Planom

iac? r ?n Vl nr^i godiŠn , J ' i Priliv od 470 lekara - PoОЗСI za prošlu godmu govore da jc umesto predviđenog broja zaposlcno samo 216. Objavnim JC nađeno • Razl °g zatvaranja zdravstsSdstav S a tai nct a JC °g ranicenosti materijalnih sredstava. Ostaje da sc nadamo da će dono? enje repubiičkog Zakona o zdravstvenoj sluna 1 rešenja StVenol ZaŠtlt ' da UkaŽe na celishod * Medicinski fakultet u Beogradu daje godišnje prosečno 500 lekara. Sr Srbija ima još dva fakulteta u Novom Sadu i Nišu, a uveliko se jovori. da ce se otvoriti medicinski fakultet u Pnštmi. Igrom slučaja, potrebe u kadrovima podudaraju se sa »proizvodnjom«, rekao je profesor dr Božović, iako sistematskog planiranja broja studenata medicine nema. Na fakultet se upisivalo i upisuje se, onoliko koliko dozvoIjavaju njegove maksimalnc mogućnosti. Konacan broj upisanih odobrava Rcpubličko izvrsno veće. Sam fakultet nije planirao, niti ima nameru übuduće da se bavi planiranjem Jekarskih kadrova. Inače, ni jedna savezna ustanova ne izućava potrebu za lekarima. Ovo jc konstatacija koja zacuđuje, ah je tačna jcr potiče od Ijudi koji treba da znaju situaciju u našem zdravstvu. NOVI FAKULTETI ZAŠTO? I sam Medicinski fakultct u Bcogradu јс s\ojom godišnjom »proizvodnjom« u stanju da zadovolji potrebe SR Srbije. No, i pored toga, pre nekoliko godina otvoreni su fakulteti u Novom Sadu i Nišu. Ovih dana se raspravlja o otvaranju četvrtog medicinskog fakulteta u Prištini. Eroj studenata albanske nacionalnosti koji zadovolje na prijemnom ispitu opada. Razlog neuspeha je u tome što ne mogu da polažu na maternjem jeziku. To je ukratko obrazloženje. — Otvaranje novog fakulteta košlalo bi nekoliko milijardi starih dinara, uz sve prateče teškoćc (nedostatak nastavnog kadra i dr.).

Mnogo jc realnije da na Medicinskom fakultetu u Bcogradu obezbedimo određen broj mesta za sludente albanske narodnosti. Naravno, na prijenmom ispitu uslovi bi bili za svc isli, rekao је profesor dr Borislav Božović. Ni fakulteti u Novorn Sadu i Nišu nisu bili izraz stvarnih potreba naše republike, istakao ic dr Božović. 1.800 LEKARA U INOSTRANSTVU Otvaranje novih fakulteta i sporo obezbcđenje novih radnih mesta stvorilo je naizgled hiperprodukciju lekara. Prema podacima sa prošlogodišnjeg kongresa lekara Jugoslavije, preko 1.800 lekara radi van granice naše zemIje. Ova brojka sada raste. Mogućnosli za zapošljavanje naših zdravstvenih radnika u zemI jama u razvoju kreću se brojčano oko 300 godišnje. Pomenute zemlje posebno su zaintercsovanc za iskusne stručnjake koji bi istovremeno mogli da obučavaju njihove kadrove. U razgovoru se čulo da su u toku pripremc za odlazak u inostranstvo nekoliko velikih medicinskih ekipa. Na njihova mesta bi došli mladi kadrovi. I ovo bi bio jedan od načina üblažavanja nezaposlcnosti. Istovremeno, priličan broj naših mladih lckara odlazi u zapadne zemlje. Najčešće, neorganizovao. I pored toga, većina se dobro snalazi zahvaljujući, pre svega, svom stručnom mvou. 400 KILOMETARA DO HONORARA Tcškoćc oko zapošljavanja mladih lekara istaknute su u diskusiji. O hiperprodukciji teгГаlЈПе mo^c se govoriti u sadašnjem trenutku. U torne su se složili svi prisutni. Prema rečima nrofesora dr Srbislava Stoujkovića. predsednika Srpskog lekarskog dmstva, i danas u Srhiji nostoje zdravstvene ammlantc koje vodi srednjc medicinskn osoblje. Us * rn loga. honorarni rad »guta« veliki broi racmih mesta. Profesor dr Stoiliković naveo !Г рпте Г asistenata koii putuju i no 400 km. ° sVo S honornrnog radnog mesta. I ovom pri-

likom је napomenuo da i izvestan broj penzionisanih lekara zauzima mesta mladima. FAKULTETU NEDOSTAJU MLADI NAUCNI RADNICI Ovaj skup jc pokazao da se na fakultetu vodi malo računa o podmlađivanju kadrova. Sami profesori su navodili primere klinika koje u nekoliko poslednjih godina nisu primale mlade lekare. Ostaje nedvosmislen zaključak da ovakva situacija ne može dugo da traje. Neophodno jc, kako je rekao profesor dr Ivan Popović-Đani, da se na fakultetu uspostavi sta na cirkulacija mladih kadrova. To bi omogućilo da fakultet u svakom trenutku bude nosilac novih i sveži hideja u nauci. N'a taj naćin takođc bi se omcgućilo da kvalitelni kadrovi, bez obzira gde trenutno rade, imaju mogućnosti da, ako po svojim sposobnostima to zaslužuju, budu nastavni i naućno-istraž’vački radnici. STAŽ UVEK NA DNEVNOM REDU lako jc višc puta isticano da je položai rnladih lekara na stazu (radni odnos koji se ne placa) suprotan Ustavu i Zakonu o radnim ;JS sima i rešenje se čeka godmaraa. Ovom mihkom culi smo da ce se pitanje staža rešiti krajem ovog meseca. Pomoćnik Republičkog sckretara za zdravlje гекао nam јс da će se пкУпмН 30 , v ( ] b if VeZa di Plomiranih medicionara ukmuti, ukohko se ne obezbedf' mareriialna пста‘ Уа “ " JegoV ° Piađa "j c ' ida"u noŠMin m!Sh na Y rs?Va sc & . li - ri ' odine od d °Hnt, dbt , ko . lom se ukinuta stručna ti»lekar« Mrđiit' e^n ne!< iu uveden stručni naziv Nanmtiv M nl. tlm ’ Ur^ ba , n ' ie гсбИа problern. Naprcliv. Danas na Medicinskom fakultatu u » St ° ji ° k c dve hiliade ј nepodiannilo dir>lor !“ a --- Sve lekarske i strukovne orzdravstvenih radnika slcžile su se medidnc<° Phodno VTatiti StlUČni naziv »doktor

DŽEVDET SARAJLIĆ

STLDENT

5.