Студент

pledoaje za kritički dijalog o junskim događajima

šta da se radi sta da se radi šta da se radi šta da se radi šta da se radi

USPOMENA Na se ne bi zaboravik) i na unutrašnje, manje ili veće konflikte, da se ne bi govorilo samo o spoljnoj opasnosti (koja je očigledna), da se ne bi koliko-loliko oživeli duh na Univerzitetu u juj> skim danima izgubio, da junska neđelja ne bude samo jedna uzbudljiva nedelja, da bi se nešto činilo, jer ništa što jest ne zaslužuje da takvo ostaje, da se opsolutizuje, ili pak da se preko toga prelazi, da se itd. itd., redakcija »Studenta« je zamolila na stavnike i studente (neki od njih su i u Univerzitetskim »forumima«) da kažu šta bi Irebalo činiti ove jeseni. Neki od njih su nam odgovorili. N’eki, uglavnom iz »foruma«, nisu to učinili. Zašto to ne znamo. Možđa je razlog u tome što su prezauzeti pisanjem raznih referata i »ma terijala«, ili su pak u pitanju ispiti, pa nisu imali vremena da odgovore na ovo pitanje. Da bi dobili što više mišljenja, da bi se videlo šta treba i šta se može raditi redakcija poziva čitaoce »Studenta« da pišu šta bi sve trebalo činiti ove jeseni na Univerzitetu. Ako želimo da osmišljavamo sadašnjost i da osvetljavamo i raskrčujemo puteve našeg budućeg sodjalističkog razvitka ako to stvamo želimo, neophodno je da stalno kritički analiziramo ono što je prošlo. Kako ora opštu metođološku maksimu, čije se načelno prihvafanje čini nespornim, primeniti na junske demonstracije studenata i opšti društveni nemir i nzbuđenje oko toga? No, nre nilanja o načinu njene konkretne primene, može se postaviti pitanie o naučnoj, moralnoj i praktičnoj društveno-političkoj celishodnosti takvog krit'čkog preispitivania. O naučnoj i moralnoj celishodnosti ne treba mno£o go-'oriti. Osnovni sadržaj i priroda formi ovih svesti zahteva to kao nužan oblik svog osivarenja. Međutim, i pored toga, b.gleda opravdano navesti nekoHko razlopra koji na to nužno upućuju. Navodeči ih u fragmen tarnom i opštem vidu pokušaću da istovremeno odsrovorim i na pn-o postavlieno pitanje. Kao što pokazuje sam konlekst pomenute opšte metodološke maksime, nije nam potreb na analiza koja će biti sama sebi svrha. već analiza koja će biH funkcionalno određena potrehom za humanističkim osmišljavanjem i sadašniosti i budućnosti. Radi takvog njenog ostvafenja treba se još sporazumeii |.u pogledu kriterijuma od koiih če se polaziti pri oceniivaniu pojedinih poiava. U sociialističkoi organizaciji društva krilerijumi treba da izviru prvo iž 'elacije: budućnost sadašnjost. a tek onda iz relacije: sadašniost prošlost. Konkretno, s tvari se moraju ocenjivati preyashodnn sa stanovišta onog što ie trebalo ili treba postići. Ovo navodim, ier su se u zaista vhjčim junskim danima neke polit;čke ličnosti obračale i sti’deniirna i najširoi iavnosti isklju£ivo sa stanovišta ove druge relaciie. U delu analize koii treba đa n as dovede do relativno komPletne i«tinc o samim nemirima, u . početku pažnjn treba usmerif 1 na tačno utvrđivanje sadržaja 1 nojavnih oblika konflikta. A proniknuti u samo biće ''tudentskili htenja, u njegovu bolitičku. moralnu i psihološku t’smerenost, kao i u prirodu i ukupne društvene reakC: i?- Znamo već da su se nrek-> sredstava informacija (' ' opšte u javnom mnieniu) čule događaja koie se među s obom znatno raz.likuju. Ova raz nr >rodnost, koia ie u nas u pos‘eratnr)m periodu po nek>m svo i'tn odlikama bez presedana, i s ama po sebi treba da postane ° r edme( anahze. Od oosebne je 'aznosti da je raznorodnost u

interpretiranju objektivne strane (i pojimanju celine događaja) karakteristična i za sadašnji trenutak, manje za javni i mnogo više za intimni nivo uverenja. Osnovnu pažnju svakako treba usmeriti na sociološke elemente konflikta i, uopšte, celinu situacije na društvene uslove i uzroke. Do sada se na njihovom utvrđivanju ipak malo uradilo, A i kad je bilo reči o tomc, često se događalo da razlozi ustupaju mesto povodima, uzroci simptomima, suština pojavi. U okviru ova dva globalna zadatka moralo bi se doći i do pouzdanijeg odgovora na niz r>o sebnih principijelnih pitanja. Ta pitanja proizilazc iz mnogih dilema. Studentski nemiri su ocenjlvani i tretirani iz perspektive trcnutka njihovog događaja. Ođsustvo vremenske distance i politički utilitarizam kao neodvojivo svojstvo brzih ocena i postupaka doveli su do iskrivljene slike o celini događaja. Odgovornost za ono što se činilo i za ono što se nije činilo izbegnuta ie poli'tiičkom taktikom. Istinskom socijalističkom kontinuitetu i jedinstvu ne doprinosi se manifestovanjem žestine zakona, paničnom grubošću, nolicijskim odstraniivanjem konflikta, horskim recitalom o jedinstvu i vernosti i sl., nego dogovorom i zajedničkim demokratskim otklanjanjem korena | ispolienih suprotnosti. Studentima treba odati najdublje moralno i političko priznanje. jer su prvi smelo, otvoreno i radikalno ustali protiv nesocijalističkih i nehuman'h tendencija, koje su u praksi života uzele puno maha. A ogrešenje o formu isnoliavanja ovak vog sadržaja rezultat ie sterilnosti formi i okolnosti da se sloboda kritike pokazala praznom, a ne potrebe sludenata da krše društveno prihvaćene norme. Da li je društveno ooravdano mladima priznati privilegiju na radikalnost, takođe i na neinstitucionalnu kreaoiju. Ako se akcioni odbori odbacuju kao

neinstituc*>nalna forma, da li je to zato što smo sigurni u praktičnu institucionaliziranost promene na koju smo se obavezali završnom rečenicom pmgrama SKJ. Da li nam je potreban tabu ispred svake sile? Ako jeste, od kojih ga elemenata izgraditi? Da li su na toj liniji u junu učinjene loše mere izraz loše savesti ili dobronamerne panične zbunjenosti? Zašto su neke ocene nižih političkih foruma bile u grotesknom raskoraku? Da li je motiv istine dvostruko opredeljivao iedne da se za niu bore, druge đa se bore protiv nje? Da li s’i nrofesori ispravno shvatili političku stranu svoje nrofesionalne uloge? Nisu ]i neki profesori neopravdano iskusili posledicc društveno zahtevanog prekoračenja svojih struč nih komDetcncija i nisu li drugi orofesnri svojim konformizmom i politikantskom lukavošču uspc li da ušićare za svoj lični inleres? Posle svega, je li opravdano da demonstračije studenata tretiramo kao izraz naše dmnokratičnosti? Ne nrctvara li se time slabost u vrlinu? Koliko sadašnje dmštvene mere znaČe stvarno rešavanje problema koii su uslovili junski nemiri, ili znače njihovo parcijalno rešavanje, ili pak samo njihovo odlaganje? Setimo se na kraju da je Leniin isticao da studenti predstavljaju najosetliiviji i naiboIji izraz sivh političkih i idejnih preokupacija inteligencije kao društvene grupe. a da ista uloga pripada intelmenciji u odnosu na celinu društva. Ako je to tačno, onda studentski nemiri nisu samo stvar studentske sredine, već, na ovai ili onai način, i problemi drugih društvenih stmktura.

MAMOJLO nROCIC PREOAVAC NA SUMARSKOM FAKULTETU

OTUĐIVANJE AKCIJE

Opšti utisak: veći deo akcije, sa skoro kompletnim akcionim programom, nam je otuđen. Da bi se studenti ulešili, tutnuti su im u »ruke« nove školske zgrade, domovi kulture, sportski i drugi objekti. Ovaj utisak smatram isključivim i nametnutim (ponovnim destruktivnim izveštavanjem jav nosti od sredstava informacija). Ovakvom utisku podležu moj ujak limar, zet radnik iz Železnika, komšiija šofer i drugi moji rođaci i prijatelji koji su posle junskog štrajka dobili celu plalu sa zaostacima i došli da mi zahvale, jer su tome »doprineli studenti svojom akcijom«. Nikako ne volim i ne pristajem na ovatj utisak. Isuviše je otrovan. Mladi masovno stupaju u SKJ. novinc sa zanosom pišu o pobudama, odlučnosti, žaru i spremnosti novih članova. Mcđutim, zaboravljen je masovni ulazak studenata u istu organizaciju pt>sle junskih događaja. Podatak da su dva ogranka SKJ na Filo zofskom iakultetu rasformirana unosi nedoumicu. Obedane razgovore i razradu socijalnih i ekonomskih problema u društvu i niihov odraiz na Univei'zitetu, sa studentima, članovi CK pretvairaju u rasprave o spoljnopoli'tičkoj situaciji (za'sta ozbiljnoj), iii u časove predvojničke obuke. Svc bi se moglo nazvati (pored ukidanja akcionih odbora) spoljnim onemogučavanjem akoi ja. Veća opasnost je manifestacija otvorenog raizočaranja i raalodušnosti ispoljenih među samim studentima i profesorima. Ovakvo stanje proizilazi pre svega iz neostvarenih osnovnih zateva studenata: smenjivanja odgov’omih za represalije izvršene nad studentima kod podvožnjaka u Novom Beogradu, kažnjaivanje inspiratora i osruivača radničkih straža i dr. Nedosta-

tak »revolucionarnog strpljenja« (izraz koji je upotrebio Ce Gevara u svom dnevniku) veliika je mana pokreta. Razbijanje usled nedostataka kret i rađa pomisao da je akcii nemogućnosti održavanja zborova studenata takođe slabi poja> prestala, opasno je utapajuči u mrtvilo i slabašnost individualnih mišljenja često lišenih korekcija i kritika, i često zasnovanih na subjektivnim iskustviraa, Time je znatno olakšan posco skeplicima i pesimislima, neaktivnim i šletnim snagama u našim radovima. Dalja rešenja ne zahtevaju radiikailizam prema negativnim spoljnjim \ / icajima, bii'okratsko-konzervativnim snagama, takav radlkalizam smo skupo pla-

tili u toku demonstracija t štrajka, Pokazao se i kao štetan jer je nezadovoljenje zahteva izazvalo razočaranje i otrovno ogorčenje. Polltičku akciju treba nastaviti (makar prinuđeni na verbalizam) kroz stalne inspirativne manifestacije, pre svega zborove studenata, konferenoije organizacija SKJi dr., jer su ova teda ostala i daljc prava mesta za konsolidaciju mišljenja i proklamovanje jedinstva studentskog pokrela. Priložio bih još jednu Foknerovu misao: »Dobro je hvaliti se, ali ne treba prestati«. DRAGO.VIIR 2UPANC. STUDENT AKA DEMIJE ZA POZORISTE, FILM, RA-1)10 I TELEVIZIJU

suzbijanje kritičke misli je opasno

t- razvijanje samouupravlja( nja je jedan od osnovnih zadataka drušitva. Jednu od važnih pretpostavki samoupravnog sistema vidim u razvoju kritičke mistla, u svim sferama društva. Ovo shvatam kao kritičku spoznaju svih posto ječih (društvenih, kultunih, privrednih i dr.) zbivanja, te mi se čini da se u ovakvom kontekstu »kritika svega postoječeg« ne bi nikako mogla odbaciti. Dakle, mislim da je razvijanje kritičke misli neophodno za dalji, suštinski razvoj samoupravljanja. Suzbijanje ili degradiranje kritičke misli opasno je na različite načine, jer na drugi (nekritičan) način misli samo onaj koji ne zna ili ne sme drukčije. Važan je, mislim, i faktor deprofesionalizacije političkih funk cija-, koji sada, čini mi se, nikako nije u srazmeri sa postignutim rezultatima u razvoju samoupravljanja. Cini ral se veo ma probleraatičnom činjenica da su se samoupravni odnosi razvijali istovremeno sa razvitkom profesionalizraa u državnom aparatu i političkim forumima. Mislim da je ovo trenutaik da se Savez komunista oslobodi svega onoga što u njemu traje i što se prigodnim izjašnjavanjem prilagođava svakoj situaciji. L teškoj situaciji veoma je važno znati na koga se može, ali nimalo važnije, i na- koga se ne može osloniti... Reforma univerziteta, o kojoj se sada toliko govori, trebalo bi

da normalizuje situaoiju na univerzitetu, pošto ona do sada nije dovoljno sređena. Pod nedovoljno sređenom situacijom razumem sledeće: 1. Univerzitet ne dobija od dru štva jasno postavljene zahteve koji proiziiaze iz potreba društva, 2. Privreda, koja stvara i odvaja određena sredstva za raznovsne vido\ r e društvenog razvoja, nema preciziraine potrebe i zahteve u odnosu na visook školstvo, 3. Univerzitet, koji treba da obezbedi potreban kadar za razvoj privrede i nauke, kao skoro jedini kriterijum pri određivanju broja studenaita, budućih naučnika i stručnjaka, uzima kapacitet, tj. broj mesta u vežbaonicama i slušaonicama, 4. Isto tako se prema broju studenata određuje koliko je sredstava potrebno za Univerzitet, 5. Lanac se zatvara time što se ta sredstva dobijaju od privrede, posredno, iako se tamo ne znaju stvarne potrebe za kadrom. Mislim da ovo pokazuje gđe i kako treba sprovoditi reformu Univerziteta, s obzirom na kompleksnost povezanosti problema se reforma Univerzitcta ne možc univerateta i društva. Znači da sprovoditi samo na Univerzitetu. Na reformu Univerziteta će svakako uticati sve veći zahtevi privrede za određenim specijal nostima. Univerzitet će istovrcmeno morati đa uspostavi opti malan odnos između sve većc specijalizacije sa jedne i potrc-

be integriteta nauke radi njenog daljeg razvoja, s druge strane. Ovo bi, mislim, moglo da se svrsta u ona pitanja koja bi se rešavala u domenu univerziteta.,.. Univerzitet i problem »komercijalizovanja kulture« takođe je veoma interesantan aspekt. Ako univerzitet već ima pravo dobijeno od društva da daje priznanja, verovatno bi mogao i da sprečava zloupotrebu i falsifikovanje kulture, nauke i umetnosti. JELKA DOBRASINOVIC, STUDENT ARHITEKTONSKOG FAKULTETA

PRE SVEGA REFORMA UNIVERZITETA

Aktuelna međunarodna siluaci ja obavezuje naše dru štvo da još brže razvija svoje proizvodne snage i samoupravne društvene odnose. Ta sltuacija učinila je posebno vaznim neke zadatkc Saveza studenata: 1. Ogromni stvaralački polencijal studenata Savez sludenata mora usmeriti ka reformi Univerziteta: razvoju samoupraivnih odnosa na fakultetima i Univerzitetu, stvaranju savremenijiSi nastavnah programa, stvaranju takvog režima studija koji vodi ka intenziviranju studija, otvaranju katedara mladim i sposobnim naučnim radnicima, stvaranju uslova za naučno-istraživački rad studenata itd. 2. Energičnu kritiku raznih negativnih društvenih pojava, koja jc bila ispoljena u junu, Savez studenata mora i u narednom periodu da gaiji ukoliko želi da ostane organizacija studenata, a ne organizacija za sludente. Jedino na taj način Savez studenata če moći snažnije da utiče na otklanjanje deformacija koje koče brži program našeg društva. To je, na kraju, način da se veliki interes studenata za privredna i drušlvena zbivanja stvaralački usmeri. 3. Savez studenata če morati I organizaciono da se prilagođi mnogo većoj demokratizaciji odnosno u samoj organizaciji Sa veza studenata koja je nastalau toku i posle junskih događajat. Sada inicijaliva polazi od studenata, ai to je novi kvalitet, sada treba stvoriti prostor da se svaka korisna inicijativa može da ispolji. Zborovi studenata i profesora su u tom pogledu pokazali velike mogućnosti. Ali, da se ne zavaravamo; i pre juna su postojali zborovi, ali su ipak bili neposećeni. nelnteresantni. Znači, za održavanje ispoljenog aktivizma studenata od presudne važnosti če biti programi rada.

TEODOSIJE ĆELENKOVIC,

TEODOSIJE CELENKOVIC, STUPEN F EKONOMSKOG FAKULTETA I POTPKETSEDNIK UNIVERZITETSKOG ODBORA SAVEZA STUDENATA

NE SMEMO ZAPOSTAVITI ZAPOČETI POSAO

Na pilanje: »Sta clalje?«, od govoriću jednom rečenicom: Sprovoditi Smernice u život. Pionalaziti nove puteve van njih nerna raz,loga niti potrebe, tim pre što smo se jednoglasno složili da su one najboIji put do reali/acije zahteva koje smo izneli u junu i zbog kojih smo povcli celu akciju. Pokušaću, ako je to moguće. da iznesem svoje mišljenje na koji naćin i kojim puicvima što pre oživotovonti Smern ce. Najvažniji problem je reforma Univerziteta. Kad kažem »rcforma«, onda je zamišljam kao reformu, privrednu i drušlvenu. Spixxvesti samo jednu u živol, znači ostaviti veoma široke mogućnosti za> iskrsavanje novih, dosta velikih problema. Koraci koji su preduzeti i koji se preduzimaju u tom pravcu daju garanciju da će stvari teći svojim tokom. Međutim, i porecl dobre voljc i dobrog poćetka u današnjoj situaciji primorani smo da radimo na više strana. Situacija u svetu, a posebno u Cehoslovačkoj, nalaže nam da udvostručimo svoju aktivnosi. da više nego ikad budemo budni i spremni kako bi smo se oduprli svakoj pretnji spolja. Besumnje, ovo će nam otežati i produžiti posso, ali ne smemo dozvoliti da zbog ovakve situacije zapostavirao započeti posao. Možda će nekima ovo ići u prilog (a oni su nam bili kočnicai i u junu), ali povećanom atkivnošću sigurno ćemo uspeti i njih da neutarilšemo. I na kraju, u ime samoupravIjanja, zbog kojeg smo se tolilko lomili, postaviću jedno pitanje na koje hih volio da ini neko odgovori; Ko je sve konsultovan prilikom planiranja upisa studenata prve godine?

GLISO RASKOVIC, STUDEMT RUDARSKO-CEOLOSKOG FAKULTETA

univerzitet kakav želimo

Opromcnama na> Univerzite lu govori se odavno', mcđutim, tek su junski da gađaji do te mere aktuelizirali potrebu promena da se one verovatno više neće moći odlagati. S druge strane, specifična situacija u vreme junskih događaja nije nam dozvollla da stcknemo opšlu sliku željenih promena na Univerzitetu. Oslali smo na pa>rcijalnim zahtevima, ne dajući anaiizu stanja ni predloge promena koje bi oforrmle Univerzitet kakav želimo. Ovo sc već sada ispoljava kao nedoslatak i preti da nas ove jeseni ostavi u jednoj vrsti vakuma, bar što se tiče političke akcije usmerene na menjanje Univerziteta kako bi to odgovaralo društvu kao sistemu, i što bi se moglo ostvariti u jednom primernom vremenskom roku. Mlslim da postoje tri grupe oroblema: problemi odnosa Univcrziteta i društva, problemi Un vcrziteta kao takvog i proble-

mi posebnog dela univerziteta, tj, ono što mi obično naizivamo fakultetskim problemima. Mislim da Univerzitet sa svom onom ogromnom potcncijalnom snagom koju nosi nema ono mesto u društvu koje bi mu odgo varalo. Univerzitet može i mora imati daleko veću ulogu u određenim društvenim kretanjima. Time bi društvo, za veća ulože na sredstva u Univerzitet dobilo i daleko veće rezultate. Veća uloga Unlverziteta u društvu bi sasvim sigurno zaditevala i obimne promene na samom Univerzitetu. Naime, Univerzitet ne može odgovoriti svojoj ulozi sa starim, pre svega kadrovskim, strukturama. Ne može se sa monopolima na* predavanja, zatvo renim katedrama, nedostatkorn mladog naučnog kadra, itd. po većavati uloga Univerziteta u društvu. Ako toga ima, a svi ćemo se složiti da ima, onda je to posledica prepuštenostj Univer-

/iteta samom sebi. A ako želimo Umver/.itet sa novim odnosi.ma prerna društvu, onda moramo poeeli sa menjaojem takvih i još mnogih sličnih stvari na samom Univerzitetu. Grupa problema na fakultetima kao sastavnim delovima 1 Univerzilela uglavnom se svod; na problem studentskog samoupravljanja. Do sada smo na fakultetima imali samoupravljanje koje je večina od nas studenata do/ivijavala kao »apstraktnu hurnani/aciju Ijudskih odnosa« (Odgovor na anketu sprovedenu na Ekonornskom fakultetu) a nc kao stvarno odlučivanje o svorn sopstvenom položaju na fakultclu. Mislim da je prelomni m<> menat u razlici između rel&tivno velike savetodavne uloge studenata kada buderno odlučivalt, zajedno sa ostalim Ijudima na* fakultetu, o konkretnim pitanjima, ostvarićemo i pravo samoupravljanje na fa'kultetu.

icnuuviu. ŽARKO FAPiC, STLDENT EKO NOMSKOf. FAKULTE F A

I** 20

STUDEM

3