Студент

Brže napred u reformi univerziteta i društva

STA DA SE RADI?

U dinamičnim situacijama, strategija i taktika su toliko isprepletane da se često ne mogu razlikovati, jer naizgled nevažan problem može postati od prvorazrednog, šireg značaja. Zbog toga danas na našem Univerzitetu moramo vodili računa 0 mnoštvu problema, koje treba rješavati i postavljati. Smatram da je za nas na univerzitetu najprioritetnije da prionemo na rješavanje onih problema koji prvenstveno zavise od nas samih, problema koje mi možemo i moramo rješavati 1 riješiti. Pri tom mislim na sve radne Ijude na univerzitetu nastavnike, studente i ostale. Borba za dalje razvijanje sa- 1 mopravljanja. Moramo naći adekvatne oblike da u samoupravIjanju učestvuju i dođu do izražaja svi radni Ijudi, a naročito studenti, koji msu bili angažo- j vani u onoj mjeri koja im društveno odgovara u sainoupravnom socijaiizmu. U tu svrhu oće-. kuje se da će Savez studenata ■ jače učestvovati u davanju predloga za organizaciju i strukturu samoupravnih organa fakulteta i univerziteta. Dakle, ne samo da , se kritikuje, nego i da se stvara i u slvaranju novoga učestvuje i odgovara. . Samoupravljanje je sastavm dio rejorme univerziteta. U našem društvu postoje najšire moeućnosti da se kroz raznovrsne oblike mijenja struktura i mjesto univerziteta, što se djelimično može postići i radom na neposrednoj izmjeni odgovarajučdh zakona, što je sada u toku. Ne može se reći da je aittivnost mnogih organizacija i tijela u, tom pogledu zadovaljavajuca. Mapro.iv, prije se može reci da se ne koriste postoječe mogućnosti, što treba da dođe do izražaja kroz fakultete i ■ nizacije, a takođe i kroz univerzitet kao cjelinu, naravno uz po-, štovauic. prava.' lako se od poodavno radi na re-1 formi unlverziteta, nas je u ovom raomentu važno da razvijemo široku javnu diskusiju o mnogim problemima reforme. univerziteta. Treba angažovati sve progresivne snage, kako spo-, sobni pojedinci ne bi -injali i u nepogodnom momentu izjavih da nisu konsultovani kada se o pro- » mjenama odlučivalo. Sada smo u mogućnosti, a i u obavezi da damo predloge za izmjene i poboljšanje zakona o vi sokom školstvu i naučnom radu. Učinimo sve da što konstruktivnije iskoristimo postojece snage, koje su vrlo velike. . Opšte je raspolozenje da se što brže ide napnjed za dalje ; sprovođenje reforme. Struktura i organizacija univerziteta takođe ne smije biti neprikosnovena. i okamenjena. Tu smo , da tražimo i nađemo najadekvatnije oblike i sadržaje. .... U cilju nalaženja najboljih rješenja za univerzitet u samoupravljačkom socijahzmu potre- ( bno je mnogo zajedmčkih nf.P®' 2 ra svih nas, računajuci i društvo } u cjelini. U tom će nam pomoći j svi najveći i najpozvamji auton-j A teti i teoretičari izvan umverzi- (x teta, koji dobro poznaju sustl 'lf nu i oblike sadašnjeg i razvoja samoupravljanja i u drugim oblastima. Neophcdna je i obavezna koordinacija u radu na tome. Javne diskusije na univerzitetu mnogo će pomoći u nalaženju dobrih rješenja. Smatram da »Student« treba da bude takođe uticajan faktor u tom konstruktivnom i odgovornom radu. Naši fakulteti su u septembru, bili mnogo angažovani oko ispi- . ta, ali se ipak mora konstatovati , da je mogla biti mnogo veća , aktivnost u diskusiji oko Teza o < visokoškolskom obrazovanju i o , obrazovanju uopšte. To su vrlo 3 krupna pilanja, u kojima treba ( i Savez studenata da pruži do- « prinos. i Danas se svuda u svijetu radi na reformi univerziteta zbog t promijenjenih uslova i potreba , j savremenog društva i civilizaci- t je. Univerzitct je ostao skoro r kao što je bio vjekovima rani- t je. Nimalo ne pocjenjujući ogro- j ( mno iskustvo, koje se steklo vje- \ kovima u pogledu organizacije, j strukture i mjesta univerziteta j < u društvu, potreba za promjena- j , ma je očigiedna i to' naročito u , sainoupravljačkom socijaliztnu. i življenje i razrijanje isključivo' i budžetskim sredstvima nespoji- c

| vo je sa samoupravljanjem. Otuda i potreba ne samo povezivai nja, nego i uključivanja mnogih fakulteta u pnvredu. Ovdje ne mogu ulaziti u detalje toga shvaj tanja, ali smatram da je to jedno od glavnih pitanja našeg druI štva u pogledu odnosa univerzitet, kadrovi, nauka, privreda. Poboljšanje kvaliteta nastave i naučnog rada je onaj naš stalni zadatak, koji svi odavno ističemo. Za proteklu i ovu školsku godinu može se reći da se ušlo u otvorenu borbu protiv nekih navika i zaostalosti, a rekao bih i protiv prevelikog ustručavanja. Već su u toku prošle školske godine javno na razne načine ne I samo kritikovani nedostaci u na! stavi, nego neki nastavnici i pozivani da obavezno poboljšaju i svoju nastavu, sa spremnošću i obavezom fakultetskih vijeća da im se pruži pomoć u tome. Mi moramo stvoriti atmosferu j da ukazivanje na nedostatke u | nastavi i brzo njihovo otklanjanje bude uobičajena praksa na! svim fakultetima i predmelima. i Uloga studenata u tome mora | biti sve veća i sve organizovaruja. Uz poštovanje čovjeka i njegovog autoriteta, ni u kakvoj prilici ne bi trebalo izgubiti iz vida ' da svaki od nas mora u pravom smislu bili odgovoran za kvali-1 tet i uspjeh svoje nastave. Prebacivanje krivice za neuspeh na drugoga stara je i zastarela praksa, koju moramo odbaciti, iako još uvijek postoje tihi otpori. Prema tome, ne samo povremena, nego stalna kontrola izvođenja nastave i, što je veoma važno, obavezno preduzimanje mjera da se nedostaci otklone. Smatram da u slučaju nepopravljanja kvaliteta nastave i nehtjenja nastavnika i asistenata u tome, obavezno treba ići na oduzimanje nastave takvim Ijudima i orijenhsati ih tamo gdje svakako mogu biti korisniji, jer su na osnovu odgovarajućih kvaliteta i izabrani. Moramo se boriti i za veću fluktuaciju Ijudi sa rada na univerzitetu na rad izvan univerziteta. Krajnje je vrijeme da se preslane sa shvatanjem da se radi o kažnjavanju i degradiranju kada univerzitetski nastav-

nik pođe na drugo radno mjesto. Interesantno je napomenuti da s jedne strane mnogi zapostavIjaju univerzitet i njegovu ulogu, a s druge strane ipak ti isti Ijudi kritikuju pojedinog univerzitetskog nastavnika kada bi sa univerziteta pošao, recimo, u privredu ili na ma koje mjesto izvan univerziteta, osim na ministarsko. Studentske organizacije bi mnogo uradile kada bi posvetile vrlo veliku pažnju stalnom radu da se kod što većeg broja studenata razvije potreba i težnja da stalno nešto proučava, da bude aktivan u radu, da mu rad postane potreba. Kada se razvije atmosfera potrebe za radom, onda će i među studentima bitl mnogo veći broj onih koji će mnogo ranije nego inače ući u naučni rad. I pored toga ostaće | mu dosta vremena i za odmor i ! za razonodu, pa i za dremež, | ako mu se to dopada. Stvaranje ! radne atmosfere među studentima neophodan je uslov za pravi ! uspjeh i studentskih organizacija i univerziteta u cjelini. Borba za poboljšanje matcnjalnog položaja umverziteta i studenata je naš stalni zadatak. U tome sve više uspijevamo, pri čemu ne bismo smjeli zaboraviti da dobivamo podršku i pomoć Izvršnog vijeća Srbije. Dugoročni i neobično važan problem našeg društva jeste i u nalaženju i stvaranju novih, u pravom smislu samoupravljačkih izvora za materijalno obezbjeđenje svih fakulteta i univerziteta u cjelini. Uključivanje univerziteta u opšti društveni rad i odgovarajuće društvene valorizacije budućnost su koja mnogo obećava. Svi zainteresovani faktori u društvu moraju postići onaj nivo svijesti da dobrovoljno pruže novom socijalističkom univerzitetu sve što mu je za uspješan rad neophodno potrebno, a da univerzitet radi ono što je društvu najpotrebnije, a ne da ostane neosjetliiv prema potrebama drušlva. Naravno, te potrebe treba zajedničkim snagama ustanoviti. Još uvijek ni izdaleka nisu iskorišćene postojeće mogućnosli, iako univerzitet ulaže velike napore

u tom pravcu. Obostrana zainteresovanost univerziteta i faktora izvan njega, uz podesno nalaženje sadržaja i odnosa u povezivanjima, u oblicima rada i u protilima i broju stručnjaka, uz odgovarajuća planiranja i to naučna, bar kratkoročna planiranja, dovešče naš socijalistički univerzitet do one tizionomije, koja će našem društvu najviše odgovarati. Na univerzitelu postoje spremnost i nastojanja da taj proces bude što brži i da se sve postignuto i dobro planirano uobliči u zakonske forme. Kao jedan od detalja mogu navesti i našu spremnost i rad da studenti adekvatno učestvuju u samoupravljanju, ali još uvijek bez predloga da se eventualno u tom simslu čak i izmijene neki stavovi u Ustavu. Dakle, potreban je ne samo svestraniji, nego i sistematskiji rad naših radnih i društvenih organizacija u svemu tome. Jedno od najaktuelnijih pitanja sadašnjeg rada na univerzitetu jeste imperativ energične horbe protiv svih vrsta defetizma i demagogije. Naš univerzitet, a naročito naša studentska omladina, jesu i biće oduševljena i sigurna odbrana naše socijalističke domovine. Sistematičnost i organizovanost u podizanju odbrabene moći naše zeralje protiv svakog agresora, ma od koje strane pokušao da nas napadne, mora da bude stalan, brz i efikasan rad svih nas, Siguran sam da su naši studenti dostojni | nastavljači slobodarskih i herojskih tradicija starijih generacija ! studenata Jugoslavije. Otuđa i potreba intenzivnog' političkog rada na Univerzitetu i raščišćavania nekih shvatanja. j Smatram da bi najkrača formulacija svih naših zadataka, i; to ne samo na univerzitetu, nego u dmštvu kao cjelini, a u duhu smjernica i Titovih riječi, a j takođe i u vezi sa junskim do- i gađajima, bila ova: BRZE NA- j PRIJED! O akcijama, aktivnostima i mjerama univerzitetskih organa I i faktora drugom prilikom, a i na drugom mjestu.

REKTOR DRAGISA IVANOVIC 1

Nešto i pred izbore

O predstojećoj aktlvnosti organizacija Saveza komunista i Saveza studenata na fakultetima moglo bi se govoriti veoma mnogo. To će biti sadržina i detaljnih planova rada oije je donošenje u toku. Zato ću se ovom prilikom ograničiti na jedno pitanje, koje mi u ovom trenutku izgleda važno i aktuelno, o kome se ne govori dovoljno, a koje je uslov ostvarenja i širih planova i konkretnih akcija. Reč je o izborima za organe Saveza komunista i Saveza studenata koji će se übrzo obaviti na fakultetima.

Na prvi pogled ovo pitanje može izgledati tehndčko, ali ono spada u red trenutno najvažnijih pitanja u političkim organizacijama Univerziteta. Duga je predistorija ovog problema. Odavno se smatra da postoji neka vrsta distance između studentskih rukovodstava i studenata. Cak se tvrdilo da mnoga mkovodstva ne samo da nisu bila sastavljena od najboljih predstavnika studenata, nego i da nisu adekvatno izražavala strujanja, želje i stremljenja studenata. Zato je, što je naročito došlo do izražaja u toku

junskih događaja, nastao manji ili veći rascep između studenata i mnogih članova rukovodstava, a ponekad i čitavih rukovodstava. Ako ovome dodamo i činjenicu da se nalazimo u periodu veoma osetljive i komplikovane ! spoljno-poltičke situacije, ali u J isto vreme i u periodu kada se vrše pripreme za republičke i savezni kongres SK i ulažu napori da se prošire i učvrste demokratski odnosi, uz značajnu promenu kadrovske strukture mkovodećih organa Saveza komunista i ostalih političkih organizacdja, onda ovo pitanje postaie još značajnije. Zato nova rukovodstva treba da budu sposobna da odgovore i'azmovrsnim, koji put i oprečnim zahtevima. Od njih će se zahtevati da budu sposobna da nastave sve ono najbolje što je tako eruptivno izbilo u junu, da budu stvarni nosioci najnaprednijih stremljenja među studen- | tima, ali da u isto vreme budu ; i most za povezivanje sa sličnam stremljenjima u višim forumi- j ma i organizacijama van fakulteta. Ona moraju u svakom trenutku da budu izraz najširih , slojeva studenata, ali da i šire ocenjuju društvenu situadju, da prilikom vođenja akcija vodc j računa o stavovima i interesima i drueih društvenih srupa i rukovodstava. Veoma često je to. zbog stvarne nenodudarnosti stavova i društvenih odnosa, a i posebno političkos života i kad- j rovske politike. Sputavanje za- j oočetih orocesa može dovesti i samo do ponovne pasivizaciie studenata, što je samo snecifi j čan način izražavanja nezadovoljstva postojećim stanjem i i pHlprema za enmtivnn izražavanje uzdržavane energije.

JTJGOSI.AV STANKOVIC, DOCENT PRAVNOG FAKULTETA

Mistifikacija društvene svojine

Q Gradski oci svojinu Univerziteta ne smatraju društvenom

Još se ne zna ko će da koristi zgradu Visoke škole za fizičko vaspitanje. Prema dogovoru pred stavnika Gradske skupštine, društveno-političkih organizacija grada i drugih zainteresovanih za korišćenje prostorija škole, oni koji bi hteli zgradu obavezali su se da podnesu program njenog korišćenja. Predlog su podneli: Univerzitet, Savez organizacija za fizičku kulturu Beograda i DTV »Par tizan VI« iz Beograda. Od ponuđenih predloga onaj Univerziteta bio je jedini potpuno razrađen. Na sednici Odbora za fizičku kulturu Prosvetno-kulturnog veća grada i Upravnog ođbora gradskog fonda za fizičku kulturu od 18. septembra zahtev Univerziteta je odbijen, bez obzira na to što je Republička zajednica obrazovanja prihvatila da fi-

nansira adaptaciju, i održavanje \ objekta. Treba naglasiti da se u j ponuđenim rešenjima i argumentima kojima se ona brane» ističe politika Gradske skupštine o neotuđenju imovine i stvaranju po- ‘ litike svojine, pri čemu se pod tim podrazumeva »svojina« Grad [ ske skupštine, kaže se u Saopštenju Univerzitetskog Odbora. Na ovaj način mistifikuje se pojam društvene svojine, jer ispada da svojina Univerziteta nije društvena«. Dok Univerzitet nudi program korišćenja objekta, Univerzitetu se nude formalno-pravne konstrukcije koje onemogućuju realizovanje ponuđenog programa. Program korišćenja zgrade koji je Univerzitet pređložio isuviše je ozbiljan da bi se mogao realizovati u zgradi čiji bi pravni status bio nestabilan. s. B.

I dalje u prvim redovima borbe za demokratiju

ulski događaji na Beogradskom univerzitetu su nedovoljno istakli da je ogromna većina studenata, nai stavnog i vannastavnog osoblja, pokazala visoku svest u oceni nedostataka na Univerzitetu i izvan njega, u vezi sa doslednjim i bržim ostvarenjem društvene i privredne reforme na Univerzitetu i u društvu. Posebno treba podvući da su studeti Beogradskog univei'ziteta u ogromnoj većini, s\'ojim konstruktivnim predlozima, argumentovanom i principijelnom kritikom, uz određeno mladalaćko oduševljenje, dokazali da se nalaze u prvim redovima borbe za dalji brži razvoj našeg demokratskog socijalizma, i da su dc«:ojni nasledndci slobodarskih generacija Beogradskog unlverzileta. Pred kolektiv Beogradskog univerziteta, koji čine svi studenti, nastavnioi i vamnastavno oscblje, u periodu kojl je pred nama, stoje krupni zadaci na oijem se rešavanju moraju angažovati sve progresivne snage, a koji se mogu završiti u dva osnovna zadatka: 1) Borba za oživotvorenje Smemica Predsedništva i Izvršnog koraiteta CK SKJ u svim tačkama, a posebno onih stavova koji se odnose na Univerzitet i njegovo reformisanje; 2) Organizovanje i spremnost da se brani nezavisnost i integritet naše socijalističke zajednice od agresora spolja i iznutra. U ostvarivanju Smeraica Predsedništva i Izvršnog komiteta CK SKJ kao osnovni neposredni zadatak stoji reforma Univerziteta u kojoj treba posebno podvući sledeće: Samoupravljanje na Univer zitetu dalje usavršavati, tako da svi radni Ijudi na Univerzitetu, studenti. nastavnici i vannastavno soblje, odlučuju o onim pitanjima za koja su zainteresovani i dovoljno kompetentni. sa osnovnom težniom da Univerzitet postane stvarna zajednica fakulteta, sa znatno jačim kompetencijama, a ne kao što je to do sada biio. Pri ovome mora se pokloniti posebna pažnja saimoupravnoj normativno-pravnoj delatnosti u koju tre ba uključiti što veći broj članova radnih zajednica fakulteta. Saonoupravljanje na Univerzitetu neće biti u potpunosti sprovedeno ukoliko se ne obezbede dovoljna materijalna sredstva i Undverzitet se ne oslobodi dosadašnjeg budžetskog načina finansiranja l ; Integracija fakulteta, odse-

ka, katedri i dr. radi koncentracije materijalnih sredstaiva, opreme i kadrova, čime će se, u krajnjoj, liniji dobiti kvalitet niji kadrovi; Reforma nastave u smislu što tešnjeg konlakta student nastavnik, uz daleko znatnih intenziviranja očigledne nastave, modemizacije nastavnog procesa, sa više terenske i praktične nastave i uvođenjem studenaita u naučni rad. Preispitivanje nastavnih planova i programa u cilju njihovog osavremenjivanja. Posebno treba razvijati postdiplomsku nastavu; Naučni instituti moraju biti i organizaciono vraćeni na Univerzitet gde se nalazi 90°/ 0 vrhunskih naučnih radnika, pri čemu treba obezbediti dovoljna materijalna sredstva za naučni rad nastavnog osoblja i aktivno uključivanje studenata m ostvarivanju natučnih programa; Kadrovsku politiku treba orijentisati u pravcu podmlađivanja nastavnog osoblja, kontinuailno dovođenje odličnih studenata za asistente, uz dalje povećanje kriterijuma za izbor u nastavnička zvamja; Dalje intenzivnije pove/i-vanje Univerziteta i fakulteta sa privrednim i društvenim organizacijaima u ciilju uzajamne pomoći. Pored navedenih zadataka košto skorijem roku treba rešiti sledeće: Doneti plan potrebnih viso kokvalifikovanih kadrova do 1980. godine po strukama; Izvršiti integraciju visokoškolskih ustamova u Čifavoj Jugoslaviji; omogućiti, zakonskim putem, zapošljavanje svih diplomiranih studenata; omogućiti kroz pripremnu prvu godinu studija da se svi kandidati mogu upisati na fakultet koji žele, pri čemu stipendijama i kreditima treba omogućiti najsposobnijim da završe studije. Na ostvarivanju naivedemh zadataka moraju se potpuno angažovati sve progresivne snage na Univerzitetu, kao i društveno-političke organizacije i predstavnički organi. Studenti, nastavno i vamnasitavno osoblje Beogradskog univerziteta su u julskim događajima i posle njih, pokazali da će se aktivno uključiti u rešavanju navedenih zadataka, pri čemu će i dalje davati svoj doprinos u rešavanju problema od opšteg društve nog interesa. DR MILORAD ANĐELKOVIĆ, REDOVNI PROFESOR RUDARSKO GEOLOSKOG FAKULTETA

STUDENTE PRVE GODINE UPOZNATI SA JUNSKIM DOGAĐAJIMA

Posle junske akcije, koja je uslovila preporod u Savezu studenata, mislim da se ne treba pitati šta sada činiti, Svakako najvidnije mesto među problemima zauzima studentsko samoupravljanje na fakultetu. Studentski zabtevi su mnogobrojni, obrazloženi i hitni, a o njima najmanje odlučuju oni kojih se to najviše tiče. Sadašnju situaciju karakteriše društvena neangažovanosl st.denata. Ako je studenl aaga/ovan, on često gubi vreme za studije bez očekivane korsi-ti na drugoj strani. Sve će to trajati dok studenti ne vide da od njihovog glasa zavise mnoge odluke. Va žno je da se postigne to da <;tu dentska reč ne bude samo prisutna nego i pošotvana, što se može postići sarrio pulem određsnih sarr.uv •■ h prava idu žnosti. Nema p lanja na fakulletu za koja studcr.ti nisu zainteresova ni : da njihova reč o lome ne bi biia od znaćaia. Ta prava- mo guće je ostvariti. pored oslalog jedino ako su afirmisani naučm, a istovremeno i po’it : čki rsdn : ci direktno mVi i”m s.va •

I tela gde se u našem društvu rešava prosvetna i naučna politlka zemlje (iz zaključaka zbora sludenata nastavnog i vannastavnog osoblja odranžog 4. 6. 1968. god.). Ne treba zapostaviti ni problem zapošljavanja mladih struč njaka čije je rešavanje već uzelo maha. U interesu je zajednice da se donse zakon (savezni i re publički) u komc će se taksativno nabrojati rukovodeća mesta i druga radna mesta koja zahtevaju odgovarajući stručni profilPitanje pravovremenog i ne * posrednog nključivanja studenata prve gotiine u nasfavni proccs i upoznavanja sa društvenopolitičkim organizacijama na f 3 ' kultetu kao i junskim događai rna je veoma važno. Smatraffu da ovom pitanju treba posvetit zn*'tno više nažnje nego do Treba se boriti đa na f 'kultef doiaze samo najsposobniji studenti, a ne snmo oni kor to gu. Putem stipendlranja > kreditiranja ta maferijalna nejednakost se može ispraviti . RANKO CVIJtC, STUDFNT RtmARSKO-GEOLOSKOO t\ p r ' r '' *'

4

STUDENT

1968/20