Студент

Kompromis kao umetnički kriterijum

I Iznošenje svoga mišljenja o nečemu (pojavi, zbivanju, moralnom činu jli umetn-ićkom delu) o čemu je određenj kvaMfikovani forum prvi sudio i prvi dao ocenu, pretpostavlja sagledavanje sveukupndh odnosa na relaciji između dve ekstremne mogućnosti: između apologetskojg prihvatanja ocene foruma, na jednoj stranr i preispativanja te ocene, na drugoj. Jednostrano saglašavanje sa već postojećom (donetom) ocenom u osnovi je konformlstičkog karaktera i samim tim proteruje sama sebe sa vrednosnog plana kao nestvaraiačko. Detalino, pak, preispitivanje te ocene pretpostavlia apriomu sumniu u nienu meritoraost (objektivnu valjanost), _ a takva sumnja, osim u izuzetnim revolucionaraim momentima, podbodena je neafirmisanim subiektivnim potrebama koie se retko kad ađekvatno ispoliavaiu. Naša savremena. kako društvena tako i prateća umetnička kritika, ulaže raznovrsne naoore da se što elastičnije smesti u blizinu središta ovih dveju krajnosti, ier je u sadašnjim okolnostima verbalno saglašavanje prilično naivno i ne baš sasvdm korisno. a stvarno prei c r>ltivanje zahiteva, pored mnogo truda, čak i žrtve; često uzaludne. U tomc. raravno, nema ničeg neobičnog. Pošto je po defim'ciji zavisno (nesamostalno), svalko prateće mišUenie unadliivog je kompromisnog karaktera. (Uzgred skrećem pažnju na razliku između komforaog i kompromisoiog, koja se često zanemaruie.) Međuitim, saglašavanje makar i sa defindcijom obavezuje na obrazloženje. Ostarelo pulsko mišljenje da je i nlm umetnost još uvek je na snazii, i kad god se podmladi, podvikuje da filmove, kao i ostala umetnička ostvarenia, treba nroceniivati, pre svega. umetničkim merilima. Svakako da je n prinoipu i odjek ovakvog apeia opravdan. Ali, između princima i njegove realizacije nalazi se mnoštvo ćudljivih, praktičnih i nepraktičnih prepreka. Mogućnost za doslednu i adekvatnu primemi umetničkih kriterijuma bila je i na ovOgodišniem Pulskom festivalu ugrožena io§ pre nego što su filmovi koje je trebalo izhljfe. pogledati. stigli u Pulu. Na osnovu Praviini'ka o festivalima jugoslovenskog filma Savet Festivala doneo je, naime, 20. maja ODLUKU da se „broj filmova određuje prema tehničkim mo gućnostima festivala”, a oošto su te tehničke mogućnosti dozvoljavale da se na 15. fest valu prikaže 15 filmova, žiri ie bio „dnžan” da na tai festival ..ooTove” 15 filmova. Joč nepo stoieći. ali ODLUKOM pretpostavljeni žiri 15. festivala, bio je, dakle, do te granice obavezan i do te graniice samostalan u oroconjlvanin stvame vrednosti prijavljenih filmova. Istina, na tom isparceliisanom terenu, istog tog 20, maja, od istog Saveta već imenovani žiri ozakonjen ie kao „potpuno nezavisan u svom radu”. Sam pristanak na ovakvu vrstu nezavisnosti nedvosmisleno ukazuje na tendenciju konformističkokompromisnog shvatanja slobode kao saznate nužnosti. Ova tvrdnja ne podrazumeva. nikako! i uverenje o nekoi moralno-filozofskoi doslednosti Članova žinja, al? potvrđnie. itekako, relevantno praktično saglašavanie žirija 15. festivala sa postojećim kao sa nužnim. Bez obzira na stvarnu vrednost prikazanih filmova. tai žiri nije bio „potpuno nezavisan”, jer nije imao ni mogućnost da ra festival pozove. reoimo, 16 filmova, in da ih, pak. s obzirom na niihovu stvamu vrednost, „pozove” manie od 15. # Razlozl za osnovarost sumnie u adekvatno primenuvanie umetpičkih kriteriiuma sadržani su već ii samoi činienioi. Obelodaniene zamerke, pntužbe a tužbe na opravdanost dosadašnjeg načitPa po; stojanja Pulskog festivala, ako se raakar i uslovno uzmu kao valjane, pojačavaiu tit sumnju do uverenia da žiri, jedmi kon ie mogao da doprinese revoluoionisaniu icdne starmlađe instituciie, naie dovoljno ni osećao svoje stvarae obaveze, niti se dosećao potrebe da svoj sopstveni jx>ložai učdni slobodmm i stvaralačkim. Poznata ie. nalme. stvar da se u našem društvenom. samoupr avnom ststemu stvaralačka racionalizaciia (reorganizaona do samopreva/ilaženja) ne može i ne sme očekivati i dočekivati isključivo snoba. A kako je isto tako noznato da retko koia. rna na kop način učvršćivna i ma koliko stabilizovana mstituciia. svesno pristaie n n radikalnu izmenu svoje strukture, obaveze žiriia prcma sebi, a samim tim i prema fihnskom stvaralašrim, bile su u dinamičnom trenutku održavanja festivala izuzetno jasne. Cini se, spolja gledano, đa bi slobodft (samostalnost) žiriia da izabere 14 ilj 16, umesto obaveznih 15 filmova. predstavljala puku formalnost. Međntim, ta sloboda precizpbe rečeno ta mosmrnost samostalnog odlučivama, seže tako da’eko da iskliučuie sve obaveze, uslovnosti i kriteriiume vannmetničkog karaktera. Ta mogućnost ukliučnie u sebe, na nmmer. i mogučnost real’izaciie radikalnog tania o neonravdanosti, čah izlišnosti dodeluvania naprađa na festivah’ma, a posebno na festivalu kob ima nacionalni karakter. Nasnprot tome. žiri 15, festivala bio je. kao što je nozniiato, loiailan nrema svom 1 kad je već u osnovi prisfao na određenu vrsty pravne samostalnosti, niie mu ni na penrer'ii manjkalo doslednorii. Tmaiući valida, u vidu stvarae opasnosti od ~neobavez.no” (neozakonieno) slobodne primene umetničkib knternuma i niihove eventnalne „nptrpeliivosti” prema pre 15 godina zamišlienom karakteru Pulskog festivala, Savet Festivala ozakonio je „tehmčke mogućnosti”. Ali. čak ni Platon nije tvrdio da m senka senke identična senci ; A i istonja Pu skog festivala raspoložena ie uvek da svoievoljno sveđoči kako se mnoge stvari, pogotovu Ijudske, pretvaraiu ili izrođavaju u svoiu suprotnost. Skoro kao po n ienom nalogu. i metafizički karakter ..tehničkih mogućno Sti tvarao se pocredstvom žiriia u praktimstacko-kalkulantski suđenia. ..Tehničke _m<> .sućnosti dozvoliavaiu”, naime. da se o misli kao o maksimalnim realnim mogućn°stima, a ove. onet. omoguućiu da se razmišba o ponešto tvrdoglavoi velikodušnosti njihnvih sakupUača-darodavaca. Jef, kad neko prilaže sve što je priknpio da bi potpomogan rešto što je po svoioi suštini u silnoj istoriiskoi zavadi sa nravnom sadržinom priloga. onda ie to pre korišćenie posrednika za ppstizanie sopstvenih ciljeva nego ispomoć druftom. Na neromantično izlokanom drumu kojim se može dobauljati u nenosrednu blizinu t : h ciljeva, među mnoštvom vodenih i suvih

prepona, izuzetno mesto namenjeno je bodljikavom nacionalnom pitanju. Ne malom broju odgajivača i sajmo-izlagača ličnih i interesnih medntacija o Pulskom festivalu uvrežilo se mišljenje da je poreklo skoro svih poteškoća i problema u naoionalnom karakteru festivala, tobože u nečujnom republičkom ključaranju, odnosno, u krajnjoj liniji, u federativnom ustrojstvu naše zemlje. S obzirom na stvarnu kompleksnost nacionalnog pitanja, ovakvo mišljenje na prvi pogled izgleda veoma uvcrIjivo. Međutim, iako je još od davnina smatran Idealistom zato što je negde u kosmosu ustoličio Tvorca, Platon se u slične svrhe služio bukvalnijim, istina, ali zato manje komplikovanim obrazloženjima, pa je, na primer, tvrdio da je po postanku stolar starijl od slikara stolice. Podražavanje se preko odražavanja pa naovamo veoma komplikovalo, naravno, ali su ipak, sa stanovišta uzročnosti gledano, te stvari zadržale nešto od tog svog istorijskog porekla. Pravo na učešće u „konkursu” za ulazak u Arenu imali su ove godine svi aspiranti-proizvođači, koji su do određenog vremena proizveli film, prijavili ga i uplatili po 3000 ND na žiro račun Festivala. Ništa suprotno Ustavu: isto „izborno "demokratsko pravo za sve. Ipak, sprovođenje ustavnih načela nije tako jednostavna stvar. Stvaraa mogućnost za učešče u „konkur&u” (i kvantitativne i kvalitativne) srazmerne su tek proizvodnoj razvijenosti pojedinih filmskih centara, a samhn tim ni republike, a kamoli nacionalnosti, nisu u istom, dakle, ravnopravnom jx>ložaju. A to znači da je u sadašnjem trenutku nekadašnja ideja o Pulskom festivalu poprimila prevashodno ekonomska obeležja. Upravo stoga, na prostoru između demokratskog prava i ekonomski ugroženog principa nacionalne ravnopravnosti, u Puli zaoinju svoje skrivene delovanje velkodušnc „tehničke mogučnosti", « okrilju čijeg metafizičkog karaktera ž.iri samostalno isteže i rasteže umetničke kriterijume. Tako je, uglavnom nedužno nac onalno pitanje, prisiiIjeno da se jx>luca, pa i da se smuca po tom prostoru i da, osim na jednoj zaravni, dogmatski zastrašuje i razdražuje sve na koje naiđe. Postoji dosta opravdanih prigovora na ograničenost razgledanja pojave samo sa opipljive strane. Ali, ne treba biti isključiv, i odatle se ponešto može dokučiti. Pulska praksa ilustruje redovno i ozbiljno, zakonomcrnost dodeljivanja većih nagrada večim prpoizvođačima. Kad se nađe u tom ambijentu, kolerični karakter nacionalnog pitanja kao da poslaje naglo flegmatičan, ili kao da zapada u apatiju. (A možda, čak, na tom čarobnom bregu leči svoje kompleksc!) Tako rasterećenom žiriju ostaje da se nosi samo sa direktnim uticajem zamamnih finansijskih fakata (i neskrivenih aspiranata) na umorene umetničke kriterijume, iscrpljene zbog raznovrsnog gimnasticiranja. A zatim se nanovo pripušta nacionalno pitanje i njepovi tobožnji zastupnici, manji filmski centri, koji počinju da se glože oko individualnih i nacionaln h prava makar na diplome i da time upošljavaju imj* kavu i tunjavit samostalnost žirija. Međutim, kad se uzme u obzir da su nagrade koje su „mahrna” dostunne tck poiedinačne i manje ocl iznosa kojim se stiče nravo na konkurisanje za nagradu (1:4, odnosno maksimalno 3000:12000 ND), vrlo jc nerazumljiva početna prccnlema boiazan od upravo njihovog insistiranja na nacionalnoj jednakosti i nacionalnoj ravnopravmosti. Sve u svemu, tada čitav kompleksni i osetljivi nacionalni problem izgleda kao tašti principijelni zahtev da se uđe u Arenu, koji onako uzgred kao da pomaže individualne napore i ostvarenja. Ali, i umiljata mačka ima šape; ona zna zašto prede. Ispod pojcdinih fcredža i fesova na nacionalnom maskcnbalu u Puli, dalo se nnzreti poneko racloznalo lice slobodnog umetnika pa se čak i u toj gužvi mogao prepoznati njegov gipki mačji hod. I Poslovanje žirija n kafkijanskoj pctnaestospratnici „tehničkih mocućnosti”, porocl redovnog zamajavanja u potkrovlju, na teritoriji za nacionalnu problemntiku, sadržalo je i počcsta prizemljenia, oblctanja i obijanja pix>stranih dozemn h odjela z,a komerc'jalna rešenja. Film jeste umctnost, svakako, ali „fehničke raogućnosti” sugcrirale su žiriju i uverenje da i publika ima svoi pogled na svet, i da nerealmi sebičnost i dogmatsku netrpeljivost umetničkih kriterijuma treba upućivati na finansijski umirujuće i konfckcijske društvcno korisne potrebe filmske publikc. Jcr, te potrebe nc saim da se u sporu filmska umetnost društvcni intcres pojaVljuju u jarkoj odeždi mirovnog sudije, nego po potrebi nastupaju i u crnoj inkvizitorskoj kapuljači cenzora. Pred tako reaIstički argumcntovanom sugestijom, svoju primernu poslušnost žiri je demonstrirao u stavu „mirno!”. A u takvom stavu švejkovo iskustvo nas uverava samoinicijativa je otcžana. Prihvatajući slobodu zatočenika kao svoj fatum, žiri je udovoljavao, pre svega, ekonomsko-komerijalnoj realnosti, koja se kao i svaka gola realnost ponaša „politički” i ne odobrava nikakvo samostalno političko vršljanje na svom terenu. a još je rigoroznija prema lično neproverenim kontaktima sa spoljnim svetom. Svojevoljhi zatočenici takvim okolnostima pridevaju ime »objektivne«, a zatim ih za sopstvene moralne potrebe filozofski jx>krštavaju u saznatu nužnost. Otuda je žiri 15. festivala spremno posređovao pri produbljivanju miŠlienja o Weltanschaungu publike kao na obiektivno datoj realnosti i tako pripomogao da se nrakticistički aranžirani duel između društva i umetnosti uvozi i promeće prerna ckonomis• 'čnijim koncepcijama potrošnje i proizvodnje. \’a jednoj strani, publika s koiom računaju te koncepcije, i za koju po potrebi administrativno navijaju, nikada dovoljno ne uspeva da sc nribliži autentičnim domaćm vrednostima. jer je stalno nutkana i kljukana jeftinijim uvoz-

nim (I uvozno-domaćim) prehranbenim artiklima, koje neutoljivo sažvakava i dožvakava s šlalskim dostojanstvom jednog preživara. Na drugoj strani, opterećena d ovom vrstom mahinacija, umetnost se povlači u večnije sfere i neurotičarski umišlja da ima aristokratske pretke koji nikada nisu zalazili u štale. Manipulišući sa nužnošću ovakvog stanja, žiri je uspešno izbegao i svoju drugu obavezu prema fiimskom stvaralaštvu (a samim tim i prema dugovečnijem društvenom interesu), obavezu da demasicira ili bar šakom da pokaže na tek prividno decentralizovane strukture koje se održavaju zahvaljujući upravo legitimnim pravima na protežiranju ovakvih, ekonomski (a za neke i politički) korisnih duela, Kao i za sam pristanak na društveno „odgovornu" arbitarsku nominaciju, žiri je i za svoje shvatanje odgovomosti imao dovoljno pokriće: sve radikalne i rizične obaveze istorijski su namenjene radničkoj klasi i nerazumnijem svetu. A civilizovan d pošten svet gleda svoja posla. Nc baš' 'sasvim nezainteresovanim posmatranjem i odgovarajućim premeravanjem viđenog da se ustanoviti da se velikodušnost utemeljivačevih namera duboko doimala žirija u toku odbirae kampanje 1 prožimala ga sve do isporuke nagrada, prilikom koje se on čak i osobno zalagao da sva raspoloživa sredstva namenski utroši. Prema nalogodavčevoj shemi raspodelio je doslovce svih 13 nagradnih etiketa-iznosa, a i svih pet diploma, koje je po ODLUCI Saveta „pored toga mogao da dodeld”. (S obzirom na ovako zahuktanu poslušnost, žiriju je, izgleda, nedostajalo još diploma.) U tu svrhu, na primeren i odmeren način konsultovao je, ne može se osporiti —, kako umetničke kriterijume tako i, još ore, sve potrebne i poželjne spoljne okolnosti. Ne zazirući mnogo od pojedinačnih naclonalnih osećanja, a još manje od VVeltanschaunga publike, glavnicu Zlata i glavnicu Srebra žiri je uručio rukovođen isključivo svojim globalnim nadahnućem, u prvom slučaju modemim, crno-belirn estetskim, a u drugom obojadisanim, osetljivim 1 nekim trećim 1 ). A još pri tom nadahnuću ispoIjio je, naravno, I zadovoljavajući smisao za socijalnu pravdu; plebejski tal srebra stavljen je u poštenu zanatlijsku škrinju, na ime upojcdnostavljivanja odnosa u savremenom porodičnom miljcu. Bez obzira na opšte podstrekače žirijeve prilježnosti pri vađenju i obdelavanju žuto-sive rudače, i bez obzira na uposebijeni nivo nadahnuća prilikom laboratorijskog izdvajanja elcmenata, još uvek pretežno turističkim razglcdanjem nagrađenih objekata i odgovarajućim razmeravanjem njihovih teritorijalnih specifičnosti, u daljcm toku monetarae razdeobe može se razabrati veoma upojedinačeno i ćudIjiVo duševno stanje žirija. Autoru prvonagrađenog filma uručeno je ono malo zlata za režiju, a zastupniku muške uloge u filmu tek neki nagoveštaj žirijeve naklonosti odoka raspolovljena diploma. Treći film bio je nešto lošije sreće: indirektno tek pozlaćen je zlatom zastupnice glavne ženske uloge na festivalu, ali sc zato uspešno izborio i za upolovačenu snimateljsku iznos-etiketu. Nasuprot ovim kako-takvim pokrićima i nasuprot grčko-Horacijevom mudrijašenju, Srebrna sredina ne može se ni po čemu prepoznati kao srodnica zlatne. žiri kao da je namerno razotkrio da ie primenjivao jedan specifičan kročeovsko-politdčki Kriterijum: u globali jedinke nisu važne, ali praktično ponašanje tog kriterijuma uslovilo je u isto vreme (i protiv volje žirija) izopačenje inđividualne spoznaje i praktičnog poštovanja političarske sugestije da svako zlo ima _ svoje dobro. Jer, individue iz srednjeplasiranog filma zatekle su, istina, sebe u finišu zbog tog kriterijuma, ali u duševnom stanju pesnika čdje ~žudne mke pritiskuju na srce”, a koja mu, naravno, „satire grudi”. Bukvalnim gledanjem makar i u skandinavsko podnevno sunce ne moŽe se, razumljivo, ni uz kakav napor razabrati spektar niti utvrditi prodornost infracrvenih zraka, ali čak i pred zatvorenim očima zaslepljenih bezumnika kao da se može naslutiti nešto nalik na nagomdane boje; reklo bi se da sunčevu svetlost čak i oni svestranije osećaju u očima ill negde u glavi nego na temenu. Bukvalnim gledanjeni u nagradc bankarskim uporcđivanjem njihovih vrednosi ne mo/c se, isto tako, ni uz kakav napor, uočili osobcnost stmkture niti utvrditi nagrađeni kvalitet (vrednost filma), ali se uz pomoć kvalitativne srodnosti i odgovarajuće koherentnosti elemenata (režije, glume, itd.) koji sriukupno pretpostavljaju kvalitet same nagrade (Zlato, Srebro, itd.) mogu prepoznati neke manjkavosti nagrađenog kvaliteta (filma) ni, pak, manjkava specijalnost načina nagrađivanja. Struktura sunčanc energijc (ili bilo kog loplolnog izvora) ista je i leti i zimi, ali. je leti tcpli je. Sunce jc jedno, bar naše a Šveđani ga, i naročilo Nemci. ipak vše uvažavaju na Jadranu nego u svojim domovinama, ili u Cehoslovačkoj. Tma .naravno, sveta koji na taj nadzemni način ne vrednuje našu jadransku obalu, Rusi, na primer —, ali zvanični festivalski svet, koji je sa njene severae strane od 15 filmova oporučio Čovečanstra tri kao najbolje. povodio se i za tim švedsko-nemačkim sistemom vrednovanja podneblja i podnevnog sunca. No, očigledno je da je pored toga konsultovao i uvaiavao i svetlucanje nekih hladnijih i udalienijih zvezda, odnosno, primenjivao je jedan elastičniji i dobroćudniji kriterijum, kojim je privremeno i priviđno izjednačavao sve filmove i svc zvezdc s jasnim ciljem da međusobnim stepenovanjem njihovih opštih vrednosti proceni njihove pojedinačne vrednosti. Taj kriterijum poznat je i prirođen svim hijerarhijskim slmkturama, naročito onim koje šuruju s ekonomskim potrepštinama u cilju smirivanja stvaralačkog nezadovoljstva i ovekovečenja svog sopstvenog mira. I izjednačavanje 5 diferenciranje vrednosti obrazloženo je nrividno, ođnosno podređeno je samom cilju diferenciranja, a svakom takvom cilju, s obzirom na

njsgov tek povremeno dobroćuđni karakter, imanentna su i primerena neka vojnička sredstva koja nisu ni u kakvom bližem srodstvu sa slobodnim karakterom umetnosti. Kada se, na primer, od privremeno izjednačenih 15 filmova (naravno, izjednačenih s nekim dljem i tek u pravima) jedan nagradi kao najbolji, pa se ratim autoru istog tog filma dodeli prva nagrada za režiju, onda je nesumnjivo da su tom prilikom, iz nekih razloga —, kriterijumi na osnovu kojih su deljene nagrade diferencirani od opštih ka poiedinačnim. a samim tim to pretpostavlja dalje, opšte diferenciranje vrednosti. Međutim, ako se između istih tih 15 filmova neki drugi oglasi kao drugi najbolji. ali se njegovom autoru ne dodeli preostala nagrada za režiju, već se ona nameni i da nekom trećem. onda to ne pretpostavlja diferenciranie vrednosti, odnosno, tom prilikom. iz nekih dmgih razloga —, primenjivani su ned ferenci-, rani kriterijumi. Svaki pokušai vrednosnog upoređivanja ovih flmova na način na koji su oni plasmanom več upoređeni, ne zbežno dovodi do bespoštednog podmomičko-krstaričkog sukoba vrednosti koii optužuje kriteriiume kao vinovnike, odnosno koji nameće potrebu demisifikovanja krivaca i razloga primene dveju vrsa kriteriiuma, a samim tim i potrebu estetskog preisoitivania moguće upotrebe miroliubivih tajnih omžja u morskom obračunu tih kriterijuma. Primenom nediferenciranih kriterijuma na prvi film bile bi, naime, najpre torpiljirane obe nagrade, a zatim bi s naročitim žarom bila dokrajčena ona za režiju kao izuzetno opasni i nerazumljiv višak. Naopako, pak, primenom diferenciranih kriterijuma na đmgi film bile bi žestoko bombardovane njegove pojedinačne vrednosti (koje samo postojanje tdh kriterijuma pretpostavlja), a u toj paklenoi vatri eksplodirala bi, dakako, i njegova oklopliena dmga nagrada. Nadletan'jem i preletanjem žirijevih teritorijalnih voda, i popodnevni namemik iz helikoptera opazio bi ovu bratoubilačku kob filmske umetnosti. Tek što je umnogostmčena potmulost poslednje dubinske bombe najavila mračnu sudbinu srebrae atomske podmornlce, usamljeni režijski srebrenjak izronio je i ozlojeđeno zabo se u admiralski pramac zlatne armade. Od 15 filmova koji su se ove godine našli na morskom poprištu, samo 4 vidno nlsu učestvovala u toj podvodno-nadvodnoj borbi i samo ta četiri vratila su u svoje luke čitave posade. Utemeljivači krvne osvcte u filmskoi umetnosti poslali su poiedine članove posade ostalog filmskog brodovlja da u večnoj tišini morskih dubina dele sudbinu svih samozvanih srebrenjaka i nevinih miraždžika. Sistematičnijim posmatranjem. i s* manie namerničke mašte, naravno, može se opaziti da je žirijevo ponašanje prilikom razdeobe nagrada identično ponašanju pri odbiru filmova. (Uzimajući u obzir i neka druga svoja iskustva, veoma me začuđuie to što često čuiem da su Ijudi nedosledni.) Mučeći se oko odbira 15 filmova, žiri je bespogovorao služio „tehničke mogućnosti”; smirujuci ratoborne i osvetoliubive nagrade, on je isto tako nemušto opsluživao svog nalogodavca. Već u samoj nagrađnoj shemi Saveta Festivala, zacrtane su, prostim jezikom rečeno, dve raznorodne a ipak međusobno povezane mogućnosti vrednOvanja, ođnosno samom podelom nagrada na „onste (producentske) 1 pojedinačne _ pretpostavlienD je postojanje nekih opštih i ooiedinačmii vrednosti, a otuda naložena i neophodnost upotrebe (ne primene) dveju raznorodnih ta kriterijuma. Svesno usvajanje takve sheme koja umetničke kriterijume unapred lišava slobode. pretpostavlja ili uverenje o nepostoianm te slobode ili takve okolnosti u kojima ona niie moguća. Pošto liuđsko društvo uporno uzgaja iluziju o stvaralačkoi slobodi, nesumnu v ''> da je žiri. svesrdno obslužujući shemu odnosro usvajajući i komoletno realizujući ucrtane postavke konstruktora sheme reprodukovao nv 7ore i centralističko-hiierarhijski karakter oko • nosti na kojima nočiva organizacija Festivala iucoslovenskog filma. Socijalistički i hterarno rečeno: svoiu odaovornost i svoje obaveze. zm je. ispred slobodno nastroienog mentalueta umetnosti. sklanjao no notrebi u zavetnnu. iza bezbednih postojećih okolnosti. Privilegovani centralistički položai „onštib nagrada u inače hiierarhijskoi ■strukturi ’ sheme, njihovo nasilno starateljsko srodstvo sa filmskom umetnošću (sheme uverava daonene priliče filmskim stvaraocima; čim, nanne, autor nrvonagrađenog filma dobija posebr.n nagradu, onda je očigleđno da mu prva nagrada nije ni dostupna, već da je ona svesn' 1 deljena drucima, i po nekom vanumemičkojn osrio\oi), njihova visinska udaljenost i neza\ nost od stvaralačke „mase” (one su krtljevsk ..visoke” za stvaraoce), sva ta umfomnnc karakteristika sugerira uverenje da tore takvog festvmla i konstruktore takve sn me krasi izuzetna idejna privrženost centtai'* stičko-hijerarhi i skoj drušvenoj struktun i 0 je otura svaki žiri „projektovan tek kao sre stvo, kao neka vrsta živog /a reorodukciiu forml i nrivlačnog hka den, kratičnosti. Jcdna od snecifičnosti takvih strus tura jeste, naime, nrodukcija kolektivistioc. (ređc aristokratskih) karakteristika (osobina ; među koiima. sraz.mcrno potrebnom pn du demokratičnosli —. počasno mesto maiu poslušnost i loialnost. Ove se. • . svoie strane đalje renrodukuui u Li mitivističko-prakticističkom obhku sdhdarn • koja karakteriše 1 održava sye nivoe ’ ali koja je. naravno, na različitim nicoima r liČ'to „civilizovana". U oblasti filmskog laštva, a samim tim i na tlu vrednovania on renja, te osobine loialnost i poslusn L>cirmanifestuju se u proizvođenm. o . dnosl L. a and-.žavanju konfekciisko-šablonskih i P ropag ;f n e stičko-konfekciiskih ideia i tvorevma kojc samo da direktno podržavajn P° st °l eće Jf:i6i svojim inovaciiama i tipskom raznov * u prividno čine čak nrogresivmm. a same . isto vreme pretvaraju u’ prave ekonomideološke hastione Neprestano u dosluhu sa centralističk ideiom o velikom nacrađivanj«. hi J erar ’ ar .v ideja o malom nagrađivaniu. rad> z3 ' ‘ variia nemirnih nrava filmskih stvaralaca. v turila ie nred sehe princip da je sistem n *, đivanja demokratičniji, tačnije rečeno P r ‘ . Ijiviji, ukoliko je manjih nagrada više. . samim tim nagnala žiri na poncštop . tivnu estetsku operaciju izrezivanja na sasta\Tie sfere. Rad> podesni»e<r es<c (NASTAVAK NA 7. STRANJI

!UJA MOLfKOVtf

6

STUDENT

1968^19