Тежак, 20. 10. 1909., стр. 1

ИЗЛЛЗИ ТРИ ПУТ МЕСЕЧНО: 10, 20 и последњег дана у месецу претплата и рукописи УПУЋУЈУ СЕ СРПСКОМ ПОЉОПРИВРБДНОМ ДРУШТВУ У ВЕОГРАДУ ПРЕТПЛАТУ ПРИМАЈУ И СВЕ ПОШТЕ а оонову највишег рзшења од априда 1869. год. ј \» 204 пгеииску друнгтвену иоои пошта бесплатио Цена огласима изложенаје на последњој страни.

/ #Ш ° М ^ ,

Њ. В. КРДЉЛ ПЕТРП I.

ТЕЖА

ЦЕНЛ ЛИСТУ

ЗА СРВИЈУ на ГОДИНУ 6 ДНН., на пола Г0ДИН6 3 дин. чл .АИОВИ ПОМАГАЧИ, чланови свих ДРУШТИОДРУЖИНА, осн. ШКОЛЕ, ЧИТАОНИДЕ, ВОЈници СТАЛ. КАДРА, ЂАЦИ, МАНАСТИРИ, ЗЕМ. ЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ и ЧУВАРИ ШУМА ДОБИЈАЈУ ЛИСТ у ПОЛА цене, АКО ПОЛОЖЕ ПРЕТПЛАТУ УНАПРЕД ЗА ЦЕЛУ ГОДИНу.

ОСНОВАН 1869 ГОДИНЕ

ВАН СРВИЈЕ НА ГОДИНУ 8 ФРАНАКА, НО СРП. ПОЉОПРИВ. УДРУЖЕЊА И ЊИХОВИ ЧЛАНОВИ КАО И СРПСКЕ ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ И ЧИТАОНИЦЕ, ЦРКВЕ, ШКОЛЕ И МАНАСТИРИ ДОВИЈАЈУ ЛИСТ ЗА 6 ФРАНАКА КАД УНАПРЕД ПОЛОЖЕ ПРЕТПЛАТУ И КАД СЕ ПРЕТПЛАТЕ КОД СВОГ УДРУЖЕЊА ПРЕКО КОГА ЂЕ ИМ СЕ ЛИСТ СЛАТИ.

ИЛУСТРОВАНИ ЛИСТ СРПСКОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА

♦♦♦»»♦»♦♦♦♦♦♦♦»♦♦♦»♦♦»»♦»»♦♦♦♦»♦♦»♦♦♦♦♦»♦»♦♦»♦♦♦♦♦♦♦♦♦»♦

»»»»»♦♦♦♦♦♦♦♦♦•»♦♦♦♦♦♦♦»♦♦♦♦♦»♦»♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦•»♦♦♦♦♦♦♦»♦»»»»»♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦» фффффффффффффффффффффффффффффф^ф+ффффф+фффф^ф^ 8а Срн . П ољонр. Друштво власник, председник ВуЧКО С. Богдановић О дговорни У редник ВУЧКО С. БОГДДНОВИЋ

БРОЈ 29.

БЕОГРАД 20. ОКТОБРА 1909. ГОДИНЕ

ГОДИНА XI

позив

НА СЛАВУ ЛРУШТВЕНУ

Сриско Пољопривредно Друштво славиће и ове годиие своју славу Св. Краља Милутина на дан 30. октобра ове год. у своме дому у Београду, Немањина улца бр. 11. Водоосвећење и сечење славског колача извршиће се у 10 часова пре нодне. Уирава друштвена позива чланове друштвене и пријатеље да изводе друштвену славу походити. Из канцеларнје Српског Пољоиривредног Другатва 15 октобра 1909 год.

ОРАЊЕ У ПОЗНУ ЈЕСЕН И ЗИМИ Један од најважнијих јесењих пољопривредних послова то је орање њива које ће се у пролеће јарим усевима засевати. Докле се при угарењу преко лета, као и при обради земље у пролеће има избегавати свака дубља орба, дотле у јесен и ареко зиме, ваља шго дубље орати бапт и ако мокрота земље пли суша чине да плуг одваљује грудве или „балване" браздом. Пре свега циљ је јесењег или зимског орања да се земља издроби и укрти, те да се тиме иостигне њено оилођење. То се може постићи само тако, ако се доњи слојеви земље изнесу горе на површину и иреврну, те да се пзложе утицајима мраза и снега, кигае и сунца, утинајима ваздуха. Орање пред зиму утолико је неминовније, што је земља тежа. »Мраз је најбољи орач« вели пословпца. Али та пословица важи потпуно само онда, ако је претходно земља била илнће подорана и ако се мразу да прилика, да као наш помагач може ступити у рад. Кад је то случај онда и друга једна пословица ностане истина: л пре зиме како треба Поорано, у пола је пођубрено«. Мраз је помагач који нас нигата не стаје и који нам нигата не тражи а

који се ианреже свим непрорачунљиЈзим наионом своје снаге и стога се не може опростити лакомисленост или немарност, ако пољопривредник не потргне мраз у помоћ и ако се њиме не буде хтео у пуној мери користити. Земља поорана у јесен, па остављена преко зиме у суровој бразди, изложена је, као гато рекох, утицајима ваздуха и воде, топлоте и ладпоће. Ови чиниоци дробе земљу, тако како то никакав људски рад није у стању, чине је троганом, сипкавом и кртом као најбољу баштену земљу. Ова делатност мраза толико пута је исцрпно описивана у овом листу, да се можемо манути онгаирног разговора и разлагања. Толико можемо подсетити, да то чини смржњавање воде налазеће се у земљи, вода претворена у лед. Но не само да мраз дела распрскавајући, но он има и изванредно јаку растварајућу снагу. Мраз и раствара минера,лне састојке земље. Где који још сирови и за усеве шкодљиви састојци земље који јесењим орањем буду из доњих слојева оранице или здравице изнети на повргпину, буду не само распаднути, но и растворени, не само учињени негакодљиви, већ гата вигае претворени у храњива за усеве. При том мраз бива ваљано потпомогнут физичким радом