Тежак, 20. 10. 1909., стр. 12

— 4 —

слабог и кржљавог пораста у земљама осушним, мршавим ирљушама и ако земља није риголана, а врло је добра у земљама родним, растреситим и умерено влажним ; но, може да поднесе и досга влажно земљиште, док напротив Рунестрис је у мочарима слабији, а Шакез сасвим пропада. С Рипаријом која је из Америке добивена, било је помешано, и то у мањем броју, и лозе с маљавим белим ластаром и ситним листом (томентоза). Где год је ова лоза у винограду сваки св на њу жали: једно што је кржљавијег пораста, а друго што се на њој врло тешко примају зелени каламови ; то је исто утврђено и у расаднику. • У расаднику Винодељско-Воћарске Школе Рипарија Соваж посађена на земљишту са 7°/ 0 креча добила је хлорозу, и то као некаламљена. Огледи да се лечи извесном количином зелене галиде и ђубрењем стајским ђубретом показали су успех само за кратко време, 2—3 године, иа је болест опет наступила. На земљишту са 6°| 0 креча хлоротише тек кад се калами; само на земљишту испод 5°| 0 никако не хлоротише. Ово важи само за земљиштагде је креч наносан и лако растворљив, са приличном влагом у земљи, као што је случај био у истом расаднику и прпориштима, а и на повећој поврпшни у околини. Рипарија Соваж најбоље успева на тежим и лакшим иловачама са осредњом влагом и 4°/ 0 креча; на пескушама и сувим земљама је слабијег пораста. Окаламљена на земљшпту, где је повољан проценат креча, добро напредује и чокот рађа врло добро... Оваква су мишљења владала о Рипарији Соваж V прво доба, обнављања винограда и нада је у Рипарији Соваж лежала сва нада у бољу будућност. То се види нарочг^то и.з првог извештаја, који је писан руком пок. Мијића, најстаријег радника на обнављању. Али Н-га конФеренција руковаоца лозних расадника') (држана у Александровцу (1901. год.) о Риаарији Соваж и најближим јој варијететима донела је оваку одлуку: »Све остале Рипарије, као: Соваж, Селекту и друге ситнолисте варијетете, треба безусловно ове јесени пречистити и избацити из матичњака". Разлози за то били су ови: а) што је Рипарија Соваж (са сродним варијатетима) најмање издржљива ирема кречу у земљи и што лако хлоротише; б) што је као подлога »слабо растућа«, заостаје много у дебљању од вијоке, крље, те то има за последицу да се чокоће лако ломи; в) што на спојном месту гради сразмерно највеће гуке, које се распрскавају и дају места разорљивим елементима и гљивицама, услед чега чокоће пропада; г) што се виногради услед пропадања чокоћа морају непрестано попуњавати, а то са старошћу винограда постане и немогућно. По извештајима, уколико сам могао прибавити, виногради на подлози Рипарије Соважа налазе се данас у оваком стању : а, у смедеревском расаднику каламљено чокоће на Рип. Соважу угинуло је, а и у околини виногради на истој подлози скоро су сви угинули;

б, у расаднику Винод.-Воћарске Школе старп сортименски виноград (у Братујевцу), који је подигнут 1896 и 1897 године на Рииарији Соваж, одавно ~се попуњава другим подлогама тако да на старој подлози има вероватно мало још чокоћа, и ово, на хумусној и шљунковитој иловачи без креча и у равници, врло добро роди, нарочито Смедеревка, Адакалке и др.; в, у напреднијим виноградарским местима у Крајуни: Рогљеву, Рајцу и др., чокоће на Рипарији Соважу веома се проредило, али што је у животу добро роди; г, у нишком расаднику међу калемљеним чокотима који гину већи је број на подлози Рипарије Соваж. Овако је садашње стање ове подлоге у нас. И како је она искључена из наших расадника, а и у приватном промету нема је, то је она за нас изгубила сваку важност као подлога... Ридарија Глоар де Моапелије или Рииарија Пор талис. Међу бољима Рииаријама одабране су ова и Гран Глабр. Ма да је у Француској последња цењена као јача и од Рипарије Глоара, па да подноси и сувљу земљу, ипак у нас није могладајој се призна та важност, јер се није могла да мери са Глоаром, и искључена је скоро у свима расадницима. Глоар пак, као претставник најбољих особина Рипарије, на-

Слика 1. Рипарија Глоар иди Порталис

лази се на сразмерно највећим површинама у расадницима. Одликује се својим снажним и високим порастом; ластари су јој јаки, глатки и с пролећа су љубичасто румене боје и са раздалеким чланцима. Лист је крупан на црвеној дршци, дугуљаст, дебео, градиво између нерава (ребара) мало збабурено, с на-' личја загасито зелен, споља супчаст и при врху дели се у три цепке, од којих је средња јаче развијена и накривљена мало у страну; урез (синус) код лисне душке умерено је отворен, као латинско 1Ј. (НАСТАВИЂЕ СЕ)

') Привредни Гласник 1901 отр. 42 — 61.