Тежак, 20. 10. 1909., стр. 11

— 3

а најмлађе су сорте Рипарија X Рунестрис 3306 и 3309, набављене из Француске 1905 и 1907 године. 2. Кад је у прво време у Француској, по упуту чувеног научника и енолога П. Вијале, приступљено обнављању винограда, који су пропали од Филоксере, каламљењем америчких лоза, резултати ове нове методе били су различни. На неким су местима каламљени чокоти напредовали, а на другим г-шсу пикако успевали. Из тога се закључило: да су ирирода и животне иогодбе америчких лоза друкчије но евроиских; и да се поред издржљивости према Филоксери морају узети у вид* још неки односи, као: каквоћа земље, климатске прилике итд., који се при подизању винограда морају најтачније испитати. Док се, дакле, код европских сората обазирало на особине земље и положаја иоглавито ради бољег квалитета вина, јер европске сорге иису уопште иробирачи земље, код америчких се избор земље и положаја места истиче изразитије. Ова се појава објагпњава тиме : што све европске лозе произлазе од једне врсте, УШб уЈшГега, док америчке лозе припадају разним врстама које су у Америци нађене на земљама разие каквоће и положаја. Та се особитост америчких лоза преноси на њихове хибриде, чак и оне који су постали мелезењем са европским сортама; и један од најважнијих проблема у виноградарству биће решен, кад се нађу хибриди који ће се приближно изједначити у томе са европском лозом. Од тога доба, када је код америчких лоза констатована та особитост, — да не успевају на сваком земљишту, употребљава се више реч адаитација. Под тим се разуме: уколико је која сорта америчка ирилагодна за културу на овом или оном земљишту. А земље имају разне особине: једне су збијеније, друге су растреситије, једне су влажније друге сувље, једне родније друге посне итд.. Но, поред свих ових особина највише се истиче : садржина креча у земљи, према којој су извесне америчке сорте осетљиве и који за успевање њихово има одсудног утицаја. И кад америчке лозе дођу на земл^у која им не одговара, наступе знаци опадања, који се јављају у једном болесном стању, названом хлороза, жутица... Друга је важна особеност код америчких лоза, која се јавља ири каламљењу са европским сортама. Неке америчке сорте не срашћују добро са неким европским сортама; каламљени чокоти нису нанредни, јављају се појаве кочења вегетације, не доносе рода, кратковечни су и пропадају. Између њих, дакле, не постоје хармониски физиолошки односи (по Просп. Жервеу — „једнолика протопласма (( ), онако исто као између неких врста и сората воћака, које се не могу међусобно каламити, или је каламљене безуспешно. Из тога излази: да се европске сорте према неким америчким боље прилагођавају, а према другима лошије; и тај се однос назива афиниција или аФинитет (срођавање). Према овоме, кад се хоће да цени вредност америчких лоза као подлога, мора се узеги у вид: издржљивост ирема филоксери, њихова адаитација и афиниција. Колико овим погодбама одговарају сорте које су до сада употребљене у нас као подлоге за

обнављање винограда, видећемо у једном прегледу сората који долази на реду. Поред података који су резултат домаћих опажања и искустава, за бољу потврду послужићу се и описима и мишљењима чувенијих Француских научника, и енолога нарочито суседних земаља које су но геограФском положају и климатским приликама ближе нама. Наслоњени на ове наводе ми ћемо после тога извести закључке, који ће нам сумарно показати наше знање и садашње стање подлога које имају за нас вредност. У прегледу овом узећу за основу поделу сората као што сам напред учинио: 1-во чисте америчке лозе; П-го америко-амерички хибриди ; Ш-ће Франкоамерички хибриди.

I. Чисте америчке лозе 1. Рипарија. — Сорте *јрје припадају Рипарији деле се у главноме у две групе: глатке или »глабр«, маљаве или „томентозе«. У нашим расадницима биле су сорте и једне и друге групе; али сада је саме једна која припада групи глатких сората: Глоар де МониелиЈв или Рипарија Порталис. Од старијих сората Рипарије, које су се употребљавале као подлоге за каламљење, навешћу само Ринарију Соваж. Рипарија Соваж. Под овим именом водила се Рипарија која је најпре набављена за наше расадннке. Вијала и Раваз у свом долу »Иев у^пеа атепсашез« (1896) не описују је као засебну сорту. По самој речи „соваж, (< то је дивља Рипарија, како је из Америке набављена* не издвојена, не селекционирана. И доиста, у старијим расадницима у њој су се могли разликовати више варијетета; поред лошијих, „томентоза" (,,томентум (( ) били су и веће вредности — глатки крупнијег листа. Па тако је било и у Француској ; јер се зна, да је II. Вијала из једног сада Рипаријиног код села Порталиса издвојио Глоар де Монпелије, као лозу са особито јаким порастом. Рипарија Соваж сматрана је у иас као лоза мање бујног пораста. Ластар је танак с дугим интернодијама, мал>ав, боје зелене и мало зеленорумене. Лист је средње величине, лисно градиво затегнуто; по ободу је зупчаст и у врху подељен на три цепке, средња мало јача од осталих. Подлежи лако хлорози, и у старијим матичњацима је тиме падала јако у очи. 0 њој старији извештаји овако гласе: У расаднику смедеревском 1 ) посађена је била на земљи од 0'6—^•4°/ 0 креча. За 14 година њезина века у расаднику нису се показали никакви трагови болести, нити је подлегла Филоксери; она је и тада била бујног раста као и првих година. Резнице унрпорене у добро риголаној земљи, умерено влажној и топлој, давале су добре прпорке. Каламљења такође се добро примала и каламови, само кад је јесее погодна, добро су- сазревали, с малим изузетком. Каламљени чокоти били су од 12 година, и били су увек врло бујног пораста. Уопгпте и сви виноградари били су за онда задовољни Рипаријом, како у погледу на примање ње саме, тако и у погледу на иримање каламова, а иајзадовољнији су што каламљени чокоти дају изобиљно и доброга рода. Рипарија је Ј ) Извештај о раду Министарства Народне Привреде по струци виноградарства за 1897 и 1898 год.