Тежак, 20. 10. 1909., стр. 10

— 2 —

ричке родне хибриде у најразноврснијем избору, а тако исто и сорте за подлогу најстаријега датума, грдно помешане, онако како су их у прво време Америчани набављали Европљанима, како их је природа у њиховој земљи усејала. Ево списка лоза које су биле у прво време у нашим лозним расадницима: а) Амерички родни хибриди: Клинтон, Тајлор, Елвира, Кунингхем, Ноа, Хербемон, Жакез, Отело, Јорк-Мадера; б) Америчке сорте за кала.мљење : Рипарија Соваж (с којом су биле Рипарија Томентоза и Гранд Глабр) и Солонис. Такво је стање било до 1892. године. До пописа 1895. године овај се број сората умножио, и то: а) у америчким родним хибридима : ТриумФОм и Вијалом (носледња се узима и за подлогу); б) у а меричким сортама за каламљење: Рипаријом Селектом, Гранд Глабром и Порталисом, Рупестрис Форвортом, Монтиколом, Ганзеном, де Грасе, Металиком, Ново-Мексиканом и Берландијером. 1 До 1997. године засађени су још: од родних хибрида; Хибрид Фран (кОји је ирепоручиван и за каламљење); а од сората за каламљење: ШаслаБерлаНдијери. Раса^пик Винодељско-Воћарске Школе у Букову бележио је још и »сортименат хибрида за кречна земљишта«, о којима се даље ништа није знало. Множина америчких родних сората у лозним расадницима, које су за виноградаре, а нарочито необавештени сеоски свет, јаче приањали, претила је да обнављање виноградарства скрене на погрешан и мање користан пут. Јер и ако се за неке прилике, — а те су где је пољопривредницима сасвим споредно произвођење вина, више као кућевни напитак, — може прогледати кроз прсте сађење америчких родних сората, — у виноградарским крајевима, у »рауз с1еб дгапЉ УШ8", где неке особене европске сорте дају глас вину и обилност бербе, по речима чувеног Француског енолога, Проспер Жерве-а, не само да је грех него и несрећа!... Тај погрешан нравац узело је најако обнављање винограда у најчувенијој нашој виноградарској области Крајини, — а у крају који је насељен консервативнијим сеоским елементом. У Смедереву пак, и ако је тих хибрида било у расаднику, претекло их је подизање каламљеном лозом, јер су Смедеревци, поред расадника и првог каламљеног винограда бивших Краљева, имали прилике уверити се о успеху каламљење лозе у напредним виноградарским местима Јужне Угарске: Вршцу и Белој Цркви. Па и у осталим важнијим виноградарским областима нашим није с родним хибридима чињен озбиљан покушај, изузев са Хибрид-Франом. У Александровцу и околини они су знани били само по имену; у расаднику жупском био је самоједан једити чокот Отела, који је сасвим случајно тамо донет. Мада су, према, овоме, амерички родни хибриди само у једном крају били узрок, да обнављање винограда' скрене са рационалног пута, ипак је и то довољно било да се нареди: истребљење те лозе у лозним расадницима, и да се спречи продаја исте и у приватном промету. Та се наредба доцније распрострела и на много рекламовани Хибрид Фран, који

1 По сдужбеним подацима.

је у нас сматран био само још као подлога за кречније земље (до 60°| о ). али је констатовано:' да каламљено чокоће пропада од Филоксере, а и да подлежи хлорози на кречнијим земљама (на пр. у Сићеву). Друга једна чињеница која је постојала у лозним расадницима и која је у појединим случајевима изазивала неповерење код појединих сората лозе за подлсгу, као и у истоветност ових, јесте : иомешаност лозе. На некој земљи и у неком винограду неки чокоти од исте сорте испољавали су разлику у развијању, животној енергији итд. према, другима, тако да су неки чокоти очевидно надмашавали порастом друге чокоте једне исте сорте, а код трећих су се опет јављала ненормална стања: закржљалост, болешљивост. итд. Ти су случајеви наглашени били и на виноградарском збору у Смедереву, приликом I изложбе грожђа која је приређена била у истоме месту. Услед тога морало се пристунити селекционирању сората, једном трудном али веома потребном послу, у свима државним лозним расадницима. Том приликом обухваћено је и искључење Рипарије Соваж, Солониса и свих варијетета Рупестриса осем Рупестриса ди Лот или Монтиколе и нешто Металике ; јер је дугогодишњим опажањима утврђено несумњиво, да су у избору земље врло ограничени и да се каламљено чокоће ненормално развија, услед чега је у питању родност па и дужина века. Места ових сората заузели су хибриди америко-амерички и Франко -амерички, на које су Француски огледи свратили пажњу свему виноградарском свету, као на подлоге са много бољим особинама, И тако данас је списак лоза за нодлоге у нашим лозним расадницима (државним и окружним) овакав: I Чисте америчке сорте: Глоар де Монпелије или Рипарија Порталис, Рупестрис ди Лот или Рупестрис Монтикола, Рупестрис Металика и Берландијери Ресегије № 1 и 2; II- Америко-амерички хибриди: Рипарија X Рупестрис 10111, 3306 и 3309, Берландијери X Рипарија 34 ЕМ. 157Ц, 420 А и 420 В, Рупестрис X Берландијери 301 А, и Солонис X Рупестрис Ресз; III. Франко-амерички хибриди : Шасла X Берландијери 41 (или 41 В), Арамон X Рупестрис Ганзен Ј\» 1 и 2 и Мурведр X Рупестрис 1202.... Међу овима у расадницима најстарије су: Глоар де Монпелије или обичније позната као Рипарија Порталис, и Руиестрис ди Лот или обичније познат као Рупестрис Монтикола или само као Монтикола, или само као Рупестрис; они у расадницима заузимају највеће површине и с њима смо најбоље нознати. Сорте су ове и раније биле у неким расадницима; али сви су расадници снабдевени оригиналним сортама непосредном набавком из Француске 1896-7 године. Берландијери, Шасла X Берландијери, Арамон X Руиестрис Ганзен и Рииарија X Рупестрис 101Ц били су такође раније у расадницима, али су потоњим набавкама, непосредно из Француске, освежени чистијим материјалом. Хибриди Берландијери X Рипарије и Рупестрис X Берландијери набављени су из Француске 1902., заједно с једним делом чистих Берландијера № 1 и 2; Солонис X Рупестрис и Мурведр X Рупестрис набављени су из Маџарске (расадника С. Телеки-а у Печују и Вилању) 1901. год., последњи доиуњен новијом набавком из Франпуске,