Тежак, 20. 10. 1909., стр. 9

ПРИЛОГ „ТЕЖАКУ" БР. 29.

_ 1 _

СДДДШЊЕ СТАЊЕ АМЕРИЧКИХ ПОДЛОГА ПРЕГЛЕД И КОНСТАТОВАЊЕ ВРЕДНОСТИ ЊИХОВИХ

Предавање Паје Т. Тодоровића — Ђаковчића управитеља шволе ва винодеље и воћарство у Вукову ] ) Госиодо, Управни Одбор Срп. Пољопривредиог Друштва нагаао је за добро да »и повери мисију, да на овом скупу реферпшем » 0 садашњем стању америчких подлога које су код нас уиотребљаване за обнављање винограда«. Радо сам се одазвао томе позиву; а као редован члан друштвени, по положају који заузимам и као државни службеник чија је служба у министарству Народне Привреде пала била управо у оно доба, када се, по доношењу закона о обнављању и унапређењу виноградарства, државни утицај на ову пољопривредну грану најјаче развијао, сматрао сам и за дужност примити се овога посла . . . Ово питање има своју историју. Зато ћу претходно да бацим поглед на историски део његов. 1. Историски почетак овог питања полази од дана када је у нас пронађена Филоксера (у Смедереву 1882 год.). Знајући већ каква ће пустош и у нас неминовно наступити од тога инсекта, стална комисија противу Филоксере, која је установљена била по закону о мерама противу Филоксерне заразе (1883. год.), поред мера које су тада предузимане противу ширења заразе, природно је било да је узимала у разматрање и мере за обнављање (регенерацију, реконструкцију) винограда. Помоћу мишљења и иредлога ове и министарство је имало јаче потпоре за извођење мера енергичније, а нарочито да се стави на посао око подизања расадника за издржљиве лозе. И доиста, једини логични поступак био је приступити подизању таквих винограда којима Филоксера не може бити од штете; почем су све остале мере, па ма се оне како строго и рационално вршиле а то већ није био случај — биле слабе да умање и задрже инвазију. Тако је још 1882 године приступљено заснивању ирвог лозног расадника и, сасвим појмљиво, у месту где је и зараза најпре откривена, у Смедереву. Први руковалац овога расадника и први вештији школовани практичар у новим радовима подизања винограда био је, сада покојни, Павле Мијић, практични учитељ многим данашњим виноградарским службеницима. Окућница турске капеле, »Тулбе", код Смедерева, беше изабрано место за тај расадник, ту најстарију матицу најстаријих винограда, одакле је изашла и прва практична поука о подизању винограда на америчкој подлози, где је први пут у нашој земљи опробан род од тих винограда, и где је виноградарство наше видело спас свој. После четири године (1886) приступа се оснивању другог лозног расадника, за Крајину, на зем-

1 Предаваше је било у дому Сриоког Пољопривредног Друштва 28. Сепрембра 1908 год. нриликом приређених изложаба.

љишту манастира Букова код Неготина. И каква случајност : ирви расадник се оснива на земљишту једне религиозне установе, па и овај други ! — Трећи расадник је основан после седам година (1893) у Топчидеру, близу ушћа топчидерске реке. Дакле, није у строго виноградарском крају, као прва два а јамачно сгога, да се нађе ближе Министарству за ближе осматрање и огледе, а и да се топчидерска винородна брда обнове виноградима. Ова три расадника била су претече закону о обнављању и унаиређењу виноградарства, од 28 новембра 1895 год. Од тога закона настај.е одлучнији рад на подизању виноградарства, које се нагло приближаваше свом савршеном пропадању. Од тог закона су расадници не само установе за издавање издржљиве лозе, него и школе за подизање и културу нових винограда; тај закон даје олакшице за оснивање више таквих расадника како под режијом државном, тако и аутономних организација: округа, срезова и општине, па и удружења и приватних, осигуравајући им и државну потпору; тај закон заводи установу виноградарских путних учитеља, он ослобођава нова виноградска земљишта за прво време државне порезе, чини многе олакшице за што јевтинију набавку лозе и даје повластице за бесплатан и брз подвоз лозе на државним железницама и тд. Но, поред тога, тај закон има. и један особени значај, а то је, што од њега ночиње једна епоха, веома важна за нашу пољску привреду, у којој ова добива један низ пољонривредних з кона, уредаба и установа, који су и суседној Бугарској у многоме служили за углед и копирање, и у којима ми гледамо за пол»опривредну Србију једну од највећих културних тековина. Правилник који је прописан на основи овога закона још боље је разгранао циљ његов, тако да су томе створене не само повољне погодбе и подстицај за брже обнављање виноградарства, него и да култура винограда стане на научну основу. Резултат тога био је : оснивање још три велика државна лозна расадника, у Нишу (1894), жупском Александровцу (1896) и Јагодини (1897); проширавање зем*љишта етаријих расадника, оснивање више среских, окружних, друштвених и приватних расадника, од којих су данас важнији : окружни расадници у Крагујевцу и Чачку. Да се вратимо ирвом добу лозних расадника. Познатоје, да у обнављању винограда није одмах почето с каламљењем лозе. Најпре је огледано, да се поништеним виноградима од европске лозе нађе замена у америчким лозама које рађају без каламљења, назване »директн продуктери к , и »родни хибриди«. Али када се видело, да нови свет, који на^д. дадс Филоксеру — а с њом као приде и многе нове болести лозине, опасне као и Филоксера — није био у стању да нам даде сорте, које би се по каквоћи могле поредити са европским, приступљено ј е од давнина познатој културној радњи, која се раније скоро нимало није примењивала код лозе али зато је код воћака чуда чинила, — каламљењу. Стога ниЈе ништа непојмљиво, што су и наши стариЈи расадници прошли кроз те Фазе, јер су били скоро савремени са тим радњама у Француској и на другим местима. Зато ми налазпмо у њима у иочетку аме-