Тежак, 20. 10. 1909., стр. 2

— 246 —

ваздуха, топлоте и светлости, као и ваздушним падежима који земљу обогаћавају азотом, амонијаком и шалитреном киселином. На тај начин орница, у иролеће и без ђубрења ноказује масу биљних храњива које у јесен кије имала. Оран^ем у позну ј^сен бпвају најбоље регулисани и односи влажности оранице, за јаре усеве. Мраз исушује сувише мокру земљу, а да он исушује, то уме и свака домаћица потврдити која ладних зимских дана обеси на пољу своје мокро опрано рубље. С друге стране растресита, измрвљена и уситњена земл>а у стању је да боље ирими и уиије иролећну влагу и да је у дубљим слојевнма задржи, услед чега је пољопривреднику омогућено, да пре приступи благовременој обради и сетви својих орница у пролеће. Најзад се орањем у јесен затре и стамани и много корова. Угарењем или илитком преорицом по жетви, подстакпе се ницање опалог коровског семена и коров као свеже зеленило препокрије стрњику. Јесење орање ово зелепило заоре у дубину, стамани га и сав тај инаЧе штетни зелениш, учини корисннм ђубрећи њиме ораницу. У јесен дубоко подоране њиве нзискују у пролећној обради много мање посла, но непреораване, преко зиме слегнуте и утабане, с тога збијепе и стврднуте земл>е. Ове се и много доцније засејати могу, јер много се спорије у пролеће исушују и стога и позније за орање стижу. Ако повољно време устраје, јесење орање може се продужити чак до у зиму. То је онда права благодет за пољопривредника, јер не само да је у стању претходио да површи све своје прешне јесење послове и радње, но и за своју сточпу и л>удску радну снагу нађе прилике даје упосли, у доба, кад за њих иначе нема озбиљног занимања. Шшго пуга виђамо и код нас блажијих зима и по жупнијим и питомијим крајевима, где се оре у пуном јеку до пред сам Божић, што је знак да се увиделе велике користи зимњега орања. Ове године пролазећи у септембру ужнчким, чачанским и руднпчким округом уверио сам се, да тамо редовно ору пре зиме сгрњике, за кукурузе у пролеће. Докле пре 3 — 4 године тим истим путем ни у почетку октобра није се могло видети орања, јер су биле родиле шљиве, па се све то дало у бербу, сушење н превожење итљива на тржиште, а на орање нико ни помишљао није. Због садашњице заборављала се будућност. И ако је велика добит, што су се пољопривредници тих округа, нуждом нагнати, убедили, у корисност јесењег Орања за јаре усева, опет је тај рад непотпун, зато што пре.тходно нису извршили одмах по жетви, плитр;у преорицу, право угарење, да се спљескана орница или стрњика, за прииремање земље подстрекне и покрене и да се коровско семе намамн да изникне, па да се потоњим дубљим јесењим орањем утамани и заоре. Овако радећи, постиже се у нола успех. Коровско семе остане притајано, да се у пролеће крене у живот и пикне на штету усева, а што је остало неиожњевено и непочупано на њиви и на увратинама, то до јесењег орања заметне семе, сазри и опадне и њива буде коровом усејана за до године.

Правилно раде наши пољопривредници у јужној Србији (парочито нишки округ): они за кукурузе угаре па потом још једном у јесен дубоко ору. Али ни једни, ни други не раде то исто и са кукурузиштима, на којима пе јару стрв сејати. А нарочито позна кукурузишта и она на којима ће сејати какав озимац, једва и стигну да преору ида одмах засеју. Међутим јесење орање без претходног угарења и преоравања земље док не постигне угарност, то јс полован посао. Земља одмах преорана, па посејана није била у стању за усев да стаса и да припреми трпезу биљног храњива за исти. Нарочито још кад се код нас иикако и не употребљује дрл^ача у обради земљеиза што друго, до место бране, за затрпавање семена. Требало би за озимце намењивати ранија кукурузишта која се могу подугарити, прележати, да се припреме, па тек у септембру или октобру засејати семеном. Било да се може још једном' подорати па посејати, бнло да се не стигне више орати, због времена, но само претходпо подрљано да се посеје. Позна кукурузишта пак оставити за јаре усеве, па свакојако, бар једном још пре зиме дубоко подорати, Колику велику вижност у име науке придајем јесењем дубоком орању, после претходног угарења, ја немам речи да искажем. Да имам силе и моћи, паредпо бих, да се и у буквару и у читанци, и на раскрсницама и по судовнма, по механама и по црквама, најкрупнијим словима испишу доње реченице; Или да ми је глас иетрајан и моћан као глас јерихонске трубе, ја бих на селу и на прелу, на збору и на сабору, у крчми и у цркви дан и ноћ трубио, да ме и глуви чути морају: »Угари и дубоко у јесен ори за свв усеве, ако хоћеш доста да жањеш.' сс »Кукуруз је много лакше коинти, он ће ти много боље родити, ако у лето иодугариш а у јесен земљу за кукуруз иодореш! с( „ У иролеће само изузетно ори. Кад си летос иодугарио и јесенас ареорао: — у иролеће иређи само дрљачом, ако немаш и не знаш шта је и колико вреди обрађивач«. »Коиачица и загртачица раде иевајући у кукурузишту које је летос угарено, а јесенас или зимус дубоко иреорано^! „За сриом и косом забоди илуг у њиву! Што ире то боље: иоугарено у иола иођубрено; у јесен иотом дубоко иоорано темељно је обрађено и богато усејано: за коину мекота, за жетву дивота!*-. »Све што иоугариш, иа иодореш ире зиме, то ти је обезбвђење иоља за обилату догодишњу жетву С( . »Не сеј, ни јари, ни озими усев, ни стрв ни кукуруз, ни коноиље, ни дуван, ништа што се сеје, ако хоћеш да добро жањеш и обилно да береш ако ниси летос иоугарио, а јесенас иотом иодорао с( . »Сеј иевајући, јер ћеш иевајући и жњети, ако си летос иоугарио, и јесенас иреорао! итд. При потоњем, орању у позну јесен, правом зимском орању т.ј. орању за јаре усеве нарочпто, није потребно, да бразде буду измрвљене и уситњене, положене у равномерну раван. Нити је то нужно, нити је то и корисно. Што више грудава и бурумака кроз орање лежи испретурано једно преко другог,