Тимочка буна 1883. године

280

тако. Стари изборни закон је тесан, нови Устав се оживљује новим елементима, часном борбом на отвореном мејдану. До сада ове борбе није могло бити, јер није било потпуне слободе зборисања и удруживања, нити пак слободне штампе. Према томе, господа, која истичу себе и своје политичке пријатеље за посланичке кандидате, нека изађу на јаван збор, нека тамо, јавно ломе своја политичка копља, и ко после тога однесе победу — нека му је алал! Али, господо, хоћемо да укинемо ровење, њега не сме бити при новом Уставу. Баш онај разлог који се износи за јавно гласање, говори у корист тајног гласања. Зашто ми је потребно да знам ко је против мене гласао; зар то не ствара у мени злу крв према моме противнику, зар ме то не копка да учиним према њему какво неморално дело. Ако победим, није ми потребно да истражујем ко је гласао против мене; ако пак пропаднем на избору, зар то не изазива у мене пакост, да се светим ономе ко је гласао против мене. Истина је да тајно гласање ствара и шерете, али бих хтео знати који би Устав у стању био да уништи шерете, ако их у земљи има.

Ранко Тајсић. Никако се не слажем да се јавно гласање замени тајним, Тајно гласање убија понсс грађана, убија му достојанство његово. Јавно гласање челичи карактер грађана; кад и после разноврсних притисака грађанин изађе на биралиште ведра чела и поносан, онда је то знак да је у грађанинва јако уверење о његовој грађанској дужности. Тајно гласање развија млитавост грађана; гласачи ми изгледају као да су на каквом маскенбалу; покривени су ако не маском а оно нечим другим; тек се види да он крије ако не своје лице а оно своју душу, своје убеђење; морамо да погађамо шта мисли, да нагађам да ли ме је гласач раније лагао или сад ту муку мучи. Најзад, да ли сам сигуран да ће се куглице наћи у кутији у коју су спуштене; па ко ми јамчи да и саме кутије неће настрадати, да их неће испразнити, па чак и однети. У опште налазим да је јавно гласање исправније од тајног у сваком погледу. Мој пријатељ, Сима Несторовић, греши кад тражи да остане стари начин бирања посланика преко повереника. Непосредно, опште и јавно гласање је принцип, коме треба да тежимо, и шта треба унети у нови Устав. Пустимо грађане нека гласају јавно, нека сваки каже: кога овлашћује да га заступа, да буде његов представник у Народној Скупштини, и онда ће сваки бити задовољан; сви ће му терети лакши бити кад зна да је учесник у решавању о тим теретима и онај, кога је он изабрао. Они који су за тајно гласање наводе за разлог притисак оздо. А зар ће тај притисак оздо бити слабији ако усвојимо тајно гласање. Неће, господо, само што се он може упутити на са свим невину адресу. То је једно зло, које се не лечи тајним гласањем. Паљевина је било и пре кад није било никаквог гласања, и можда од паљевина пате више кајишари и зеленаши него они који даду свој глас за овога или онога