Топола

- Ако је могао измаћд од пдиме успузавпш ое уз ону грдосију стену.... Измакао је, веруј ми, рече му жена. Он се не боји мора, ја ти кажем. Ја за њега јемчим: то је твој син, море, знаш ди? Ако се тај неваљади мајмун, макар и четвороношке, могао допузати до највишег заравањка.... Он је већ горе, човече, ја га већ виднм, иовика јуначка жена, загрејана матерњом љубављу. Ади други, други? уппта г-ђа Хенриковида већ промукдпм гдасом. Не бојте се, пријатељпде. Ви љега не познајете. Кад је он на заравањку, и други су ■сви с њшге. Ја ns све видпм... Она већ пружају своје маде ручиде... Онп вичу за помоћ... Ето вам иду, срце моје, ето вам пду! Хајдмо! повика ЛегоФ, а гозшла' га поздрави узвиком радостн. Макевија, Жанбоно, Маскарете и другп оцеви, свн хајдете са мном. За €ве ће вас битн посда доста. Ако су још на заравањку, ако се вода уставида п ндје их спдакнула, мп ћемо пх наћи у врдо красном стању. Ви, жене, бржете што _за једо! донесите шећера, ракије, рума, впна и топлпх покривача! Брже, брже. Свакп је тренут екуп. А ви, господине попо, молите се Богу за њпх и за нас. Да вас Бог чува и бдагосдови! рече свештенак пруживши руку да га пољубе. Лађа с храном и свпм потребама беше већ готова да се крене на море, ЛегоФ изиђе на кров, кад осети да га неки ухвати за скут од хаљине.

104

ГАЛЕБОВА СТЕНА