Топола

Господжне Л.егоФе, рече г-ђа Хенриковида предајући му сува меса, и диксра, и један огртач. који је отрчада те на брзу руку донеда од куће, ја га препоручујем Богу и вама! Пазите на љега, добри господпне Л.егоФе. Он је најмањи међу н>пма. п нпје навикао. Њему је теже него другоме! Још је нежно детенце! Најпосде, само њему ето не пде отац у помоћ. Не ћете ди лримити и мене с вама у дађу! Вас, драга госпо ? II не мисдите то; ади уздајте се у мене, у све нас. Ми ћемо пазити на вашег сина као и на наше: место једнога ода он ће нас имати дванаест, ж, ако Бог хоће, ја ћу вам довестп онога анђедка. .IегоФ беше на крову, издаваше, заповести да се дађа крене. Ветар који дуваше са сува, развијаше пдатна. Лађа се пусти на пшрину ж оде. Све живо, у тренутку оддаска, паде на кодена, а свештеник, стојећи у средини својих парохијана, изговараше гласно ону модитву за оне који пдове и којп су, у невољи. У тај исти час модида су и деца, кдечећи на Гадебовој Стени.

XIX И ако је имадо да дрође много времена док се дађа врати, опет сви житељи проведоше остатак ноки на обади. Сад се већ није нагађадо Бог зна шга: нада, страх и ужас беху се прибради над Галебову Стену. Они који су је кад видеди, описиваху је до најмањих ситница, како

105

ГАЛЕБОВА СТЕНА