Топола

изгдеда са дна до врха, и. као што обпчно бива у овакжм приликама. сваки је оттттс, био толико тачан. да се с другпма нпје подударао. По једжижа пузање од једнога заравањка до на други нпје било нп мадо тепгко, п деца су дасно могда успетп се чак на врх стене; по другпма; шгје се нико нп хогао допетп на њу, плп је бар то зшгдо бптп с највећом опасношћу, особито ноћу п за децу тпх година. Једнп су говоршш да море нпкад не доппре до посдедњег зараввава, п да онп сад тамо спавају као у својој постељп; другп опет да се не треба тако сдободитп, јер о равнодневпцп море може да оидавп п највишп врх. Некп говораху да је вода много пута стерада са седада п caire гадебове. II тако су се, прелш тпм разговорима, срца сдушадаца час разгрејавада надом, а час се деднда страхом. Једпна мајка ЛегоФова беше не заљуљана у вери својој; она се не бп ни мадо зачудида, ако бп јој ко казао, да је њен спнчић уставио море, рекавшп: Даље да не пдеш! Г-ђа Хенрпковпда Цаше од гомпде до гомпле,. жудно сдушајућп шта се где прпча, а срце јој се цепадо на хпљаду кончпћа. Она је помпшљала, баш да је Марко имао тодпко снаге да се пспуже до највпшег заравња, п да плима није дохватида до њега, опет је ово мало створење било тодико жзмучено, оквашено, уморно ж изнечогдо, да је морало полумртво посустати до сада. Она се сећаше онпх часова, које је проводнда чедо гдаве свога бонога спна, п оних мука које је онда триеда: ко бп рекао онда, да

106

ГАЛЕБОВА GTEHA