Топола

ће њу снаћи данас оваке муке. Онда је бпда од користп њена нежност. Она га је усиављивала на своме крилу; загрејавада га својим дахом н својшј пољупцшха; она га је отимала од смрти. А шта му сад може помоћп? Слаике му једие не А!оже да пружп. У прозорје, она оде те седе на једну стену крај мора: ту је дуго седела бленући у догдед, као да је хтела продрети кроз даљпну. Кад се дпже одатде, већ беше сванудо. Сдазећп са стене, она срете Бнбпју, војп се већ беше кренуо на своје обично зпјање и ходавке. Видећп госпођу Хенржвовиц}', дудак се покуњи, као оно псето које се сећа да је бпјено. И она сама, збуњена, сетившп се свога гњева, добра душа се уставн један часак, п гдедаше га мидостивниа! очпма. Она се сећаше како је Марко водео помагати овом јаднику; сећаше се сдатких детињпх речи, п беде ручице која је давада сиромаху удеду; чак јој се чињаше да чује сдатке детиље речп: ~Спромах Бибија, сиромах Бибија/ 1 ' Па брпзну пдакати, и-оде даље. Још у зору, свештеник је с неколико људи отншао у Бад, и тамо одсдужио сдужбу, па се опет вратио овамо међу своје парохијане; ту он иодржаваше снагу у матера, пошто се модио Богу за пзбављење деце њихове. Јутро прође у грозничавом немиру од очекивања. Густа магда још у зору беше пада на море. Природа, која тако мадо мари за наше јаде н невоље, мисдим да се била удружила с бедама овога кукавнога села. Све беше покрила магла као памук, коју једва бдедо осветљаваше зрачак с куле светлиље. Иот-

107

ГАЛЕБОВА СТЕНА