Топола

п добро је урадпо. Ја сам бп.аа рђава мајка. Цеда је пстпна што вам кажем. Ја сам већ двоје деце изгубила. Онп су умрлн на мол наручју. Ја сам видела њпхово посдедње издануће. Ја сам их обукла и eirpi'Miua својпзг рукама. Ваљадо је, да сал посде тога пдакала, док сам год жпва. А ја сал пх, посде неко.шко година. готово заборавила. Марко их беше заменио у ломе срцу. Ја се поношах аеговол депотом, и оппјах се својом мидоштом. Впше се нисам ни сећада оне двојпце. Ероз којп дан ето Бе мп доћп и муж. Ми смо се растади с тутом. да се састанемо у радостп. Лдп не! видите да сам ја бида сувише срећна. Ја нисам имада права бити тодико срећна. Зато ме је Бог п каштиговао: не тужим се ни мадо. Она је говорида дуго у некој грозничавости. Чак је кривида себе, да није бодро чувада своје дужности. спроћу мадог Марка. Ја сам га погубида, говораше она-; зхојом кривицом он је дошао себи гдаве. Бог ме је доста подсећао. Ја сам свакад зебда од тога мора, које је он тодпко љубио; ја сам увек стрепеда од њега. Нешто ми је увек шаптадо, да оно њега лами, да га прогута. Требадо је да не смећем ока с њега, а ја сам заспада, да бих се не пробудида! Ни једног јецања, нп једне сузе, ади се опажаше она промукдост, унутрашња борба, и кад и кад Чисти наступи дудида. Да не вичемо, говоримо дагано. Они сва тројида спавају онде. Ја сам застрда њихову по-

113

ГАЛЕБОВА СТЕНА

ГАЛКБОВА СТЕПА