Топола

стељу дебелим завесама, да светдост не би продрда, да пх пробуди. Лсгоф их је н-ашао све на Гадебовој Стени. Онп су врдо уморни. Кад се лробуде, ја. ћу вам их показатп. Најстарији се зове Арман, средњи а трећи је мади Марко. Видећете како су сва тројпда депи! Ту није био ни Боспјет ни Маспљон, него гоша пз Баца; 'али сузе, које се дијцу нпз н.егово најемано диде, беху речитије од сваке беседе. Госпођо, рече јој он најпосде, ја cair врдо стар. У дугом веку свом, ја caii впдео из бдиза многе несрећне људе, ада се не сећам нпкога који бп у несрећи био раван с вама. Вп сте створење, које јамачно највише заелужује да га жале другп људи, у овој пдачној додпни. Свет ваи не може ништа помоћи; насдоните се опет на руку која вас туче, она вам једпна ж»же п помоћп. Бог вас не каштигује, он вас куша. Он вас бележп печатол свога избора. То нпје све, ћерп моја! Не заборављајте да вама остаје још дужности које треба да изврпгате овде на земљп: ви сте жена хршпћанка. Ваш је луж тако исто унесрећен као и вп; данас, впше него икад, љему треба вагаа по.моћ. Јест, то је истина, вн пмате лраво! Ово је дете бндо његов живот. Не треба да он додази! Треба га уставптп. Ја ћу да му ппшем, да га приправнл алп шта ћу да му кажем, несрећнпда, ја?... Помозите ми, ја сам ван себе... Она тражаше шта ће да натшше.

1 14

ГАЛЕБОВА СТЕНА