Топола

Загрлл га. рече она Марку, бадајућп га на прсп Бпбијп. Добри мој Бибијида-! говораше му Марко. И увећане усне детиње слатко се леиљаху на његово неумивено диде. Бпбдја гдедаше час у мајку, а чае у детс. Донесе до уста онај свој прст. војн му је завијада госпођа Хенриковида, п оде. Кад сам ја дошао у Пудигуан, седо се тек бидо повратпдо од чуда. Ади се непрестано npuчадо о Гадебовој Стенп, и о мдадим јунадима. Бжбија је нарочито био дав дана; а он о толе ндје пмао ни хабера. Сутра дан, по iioM додаску, бејах на једној светковини, која ме јако потресе. Још из јутра, сва деца, у стајаћем одеду, стојаху уређена дуж обаде. Кад удари прво звоно, она се кренуше право к Бацу. За њима иђаху родитељи њихови, па најпосде г. Хенрик и његова госпођа.Сви су бидп у дркви на богомољи, те од срда бдагодариди Богу. што су тако срећно прошди кроз ведику опасност. Посде сдужбе, свештеник им изговори ове речи: , ; Драга дечиде! . ; Ви нисте посдуигади своје родитеље, па сте за то скупо платили. Кад је настада невоља за све вас, ви сте помагади један другоме, и Бог вам је помогао свима. Еад је бдизу дошда смрт, ви сте се модили Богу, и Бог вас је избавио. Нека вам је то за памет, докде сте год живи. Будите иосдушни и покоргш својим старијима; штедите срда својдх матера; љубитс је-

121

ГАЛЕБОВА СТЕН A.