Топола

дан другога; и, ма шта да наиђе на вас, уздајте се свакад у Бога. Сви знате чпје су руко избавиде малога Марка. Ми смо најпре мислили. да је њега какав анђео донео. II чудо остаје и сад чудо; тако caiio Бог може да се послужи најнезнатнијпм оруђима да извршп своје намерс. Нека вас п то научи, децо моја, да будете добрп према свакоме, п да не презирете нпкогаА То беше сва беседа свештенпкова. Ја сам их чуо много дужих, ама се боље не сећач ни једне. Али какво .«yio пзненађење очекпваше нашо мале прпјатеље, кад се вратише у Иулигуан. Г. Хенрик беше наредио, те се на обали морској разапео леп шатор, и под шаторолг је бпо постављен аетал свачим што деца милују. Прво место за најпре се понудн Марку, a.m га он уступи .IегоФу, као достојпијему. Млади се јунак не даде iiaoro молити, в, као што је на Галебовој Стени био свима другима углед нсбојазни. ирисутности d вредноће, тако је псто за асталом претекао све добрим апетптом за једо, и доказао, да је достојан да заповеда и на овбм новом бојном пољу. Г. Хенрик п његова госпођа осташе још неки Лико дана у Пулпгуану. За ово неколико дана, онп накнадише штету коју је учинио Л.егоФ. Купише у прпстанпшту у Нантима један са свим нов чачац, п покдонише га .iero®y. Рибар, у пме захвадности, зажеле да се та лађа назове Марко. И то н.че бп уписаио на њој златнпм словпма.

122

ГДЛЕБОВА СТЕЕГА