Топола

Унук Toiie I добп један сребрн сахат на ком је бхгло пзрезано нзнутра на поклопцу: Иетру Легофу, коме је дванаест година, да се cefia 15 Сеитембјра. Наравно да нпје заборављен нп сирозхах Бпбпја ; али шта се могло учпнитн за тога јаднпка? Најпре су мислили, да му купе једну кућиду, плп да му обезбеде место у каквон милосрднозх заводу. Али све -то не зхогаше да буде. С једне стране некретна тховнна, ма колика да је, захтева да се гдеда, да c'e оправља, а Бибдја ншпта то не иогахпе чпнити; с друге стране, за њега би бпло сужањство, кад бп га затворилп у какав завод да седи. похпто је навикао овако ту.марати по вољхх. Најпосле, нађохххе, да је најбоље препоручити га доброле свештенику из Бада. оставившп овгвхе новаца. да га помаже у малшх потребама његовизх. Најпосле, дође и час одласка. Г. Хенрик, r-ђа, и Марко, иђаху пешице до Геранде, а сви их становнпди из Пулигуана испратише дотлс. Тек се ту раеташе. Марку је било врло жао. .Кад већ хтеде да седа у кола, он се изгрлхх и ижљубх: са свпма својхох друтарихха. С госххођом се ижљубшпе све лхајке. После нех;оли[;о сахата, ошх су већ бххди на леђхххха гхароброда који бродп уз Лоару. Бибија је трчећп ишао за хвима чак до Сент-Назера. Дуго стајао је на обали, непомичап, превијен на двоје, непрехшдно гдедеБхх у пароброд, хсоји одмидаше; и,- ххад му он замаче. ххрупне сузе му потекоше, из очију, које дотле нису никад заплакале.

123

ГАЛЕБОВА СТЕНЛ