Топола

Поговор

XXII Ето, Павле, оне прпче коју саж тп обрекао. Ја бпх се мргао овде уставити; али жислизг. да би тп желео знати шта је било од мадога Марка, особито кад је он одрастао. Да те задовољим. ја ћу тп испричатп све што је бидо с њпж док он нпје, п ако је јопг млад, стао у ред људи еорисних својој земљи. Не очекуј на овим странама онакпх лудсса каква беху на Гадебовој Стенп; хо је све прошло. Сад удазпжо у ред мисли са cbiim спокојннх; мп бежо наћп, овако у њпховој унутрашњости, красне душе које тп већ познајеш, наћп ћемо оца којп је прпжер поштења п честитостп, мајку нежну, жену предану, која нежа другпх радости, осеж радости под својпж кубевннж кровож; п удазећи у познанство с њима, тп можеш полшслитп, да сп у својој кућп. Путовање је било врло пријатно п врдо весело. Јесен је била необпчно лепа; за то су они продужидп пут, да што више впде. У Кдпсону су се задржавали некодпко даиа; одатде су посде отшплп уз Лоару свраћајућп на Шенонсб. Шамбор, Амбоаз, у све варопш, дворце, пдп старе разваде, куда бп их радознадост повукда. Иајиоеде, стигоше у Париз, п, премда је човеку увск, врдо слатко вратптп се у своје навике, у своју кућу, опет овде повратак не беше са свп.м без туге и бојазпн. Ко је памтио, сетиће се. да је

124

ГАЛЕБОВА СТЕНА