Топола

стеку кров којп ће ux закдонпти, па макар тај кров- био кол-ико му драго жаден. Човеку је мидо и замисдити, да је овако нежна породида баш срећна. Многе кушајне годане само су их тврђе прпљубиде једно другоме, садашаа је срећа н>ихова бида тим већа, што еу се сећадп и тужнжх својих дана. Октобар се показа чудо од депа времена. Жпв п чпст ваздух, који се дише по овим заравањцима, додажаше у Маркова плућа, као сдатки дах Окејана; шуме, парковн, задивени светдошћу, огрнути скрдетон и здатом, за.мењиваху му море, које беше дадеко. Госпођа Хеириковида како се уседи, иоче управљати, као права дожаћица. Засађиваше ружичњаке, иоткресаваше дрвеће, просецаше стазе, и догоњаше место по својој вољи, не знајући за умор, кад če пусти у рад у овој својој царевини. За некодико минута, пмовина се иогда обићи даганим кораком; ади како је она сваки пут находида по неко ново задовољство. то је само од ње и завнсидо да мисди, да је госпођа имању, aoiie нема гранида. Г. Хснрик је јутром оддазио у Париз, а у вече се враћао жеђу своје. Тако сад већ чине многе Париздије, од како се може овако дако и овако брзо да прелази с места на место. Новембар прекиде •ово срећно живовање. Захдадни време, и они се тргоше на зимовник. И с тешком муком могаху €е навикнути, да и париски њихов стан, развесељен ватром на опвишту, има какве депоте. Г-ђа Хенриковида говораше већ, као честита жена, да хоће да узме на себе део посдова, које

129

ГАЛЕБОВА СТЕНА

ГАЛЕБОИА СТЕИА