Топола

је дотде сам муж врпшо ; али јој овај не даде изговорити; Немој, драга жено, рече јој он. друге бриге тебе чекају. Све што сп тп могла учинпта за срећу а част наате куће, то сн учанада п учанила си добро; с тебе је баш она нзашла на тако добар глас. Ја ћу свакад корпстити се твојал добрим саветвма; али, знај, да си ти од сада слободна од свпју послова. А остаје тп задатак много озбиљнаји да исиуниш: та дела делцпта од сада прппадаш нашем снну. Марко, ето, расте. Још која година, па ћеж> се морати растати од њега, он ће морати отаћв у школу; али виа једно васвитање пре школе, које једине чајке могу да даду. Само оне могу п умеју однеговатп млађана срда, п у њах урезатв утиске, којп се не ће нвкад пстртн. Ко може боље него та азвргантп ту дужпост \ Твоја благост, твоја стриљввост, п нежност уродвће краснпч родон. Наш син има добре склоности, тв само треба да пх развпјаш. Тв ћеш чоћа о чадо муке научвтв га на љубав к добру п поштењу; п. пз твојпх руку. он ће пзаћа са сввхг арапреман да постане човек. Зама беше оштра, алн кратка. Још првпх леппх апрплскнх дана, мајка п спн аохаташе у свој летњаковац, и само пролеће беше ире њпх стпгло у слободну прпроду. Њпх на доласку вредсретоше’ песмама својвм све тпде аз луга. Један их коспћ поздравп чптавом бееедсш. Све се беше заодело листом, а све се аскитило цвећелг. да дочека нове госте летњпаовда. То беше прави рај.

130

ГАЛЕБОВА СТЕНА