Топола

Данп cpelie обично немају своје историје. Месед је гонио месед, а недеља недељу, за добом додажаше доба. Маркр расташе на криду мајке своје. Мислим да ничдје прво васинтање није тако мало коштало. Марко је био рођен с осеБањем за хармонију и депоту природе: он је дасно могао да просриче име Бога у књизи створа Божјега. Примери које је он гледао очвма, вредиди су више него дугачке поуке о мораду. Добар жпвот, поштовање, и љубав ивмеђу његова оца и мајке казиваху му више о породичком мораду, него какве дебеде књпге. Бдаго деци, која су ваепитана у атлгосФери нежностн! Њихов је сав живот прожжан њоме. Марко,. у својој десетој годпни, није знао, чного ;■ ади је добро селге већ клијало у његову срцу, и обридадо у њему светао ум и поштену душу. Туговање за Пудигуаном раздетедо се мадо по мадо. Тек пиак би он понекад, у вече, прп дпвшш вечерњим изгдедима, падао у неку замишљеност, и саввао на јави о свом Окејану. Он више није говорио о Гадебовој Стени, ади је зато често помињао Пудигуан и његове становнике. Он се надао вратити се опет тамо; то му је била најдража жеља; ади г-ђа Хенриковица, код толике краеоте свога детаиковда п нелигаљаше на приморје, које јој је оставнло онако страшну успомену. Међу тии све везе нису баш биле ирекипуте с малим пристаништем. Свештеник из Баца, овда онда, писао бн им и јављао шта се догађа. Од њега су чули п за смрт сирочаха Бибије. Једно јутро нађен је овај јадник мртав, пред вратима оне

131

ГАЛЕБОВА ОТЕНА