Топола

298

тек онда бптп y стању да изближе одредимо природу њену као засебног елемента овести. Познато je да y питању о слободи воље постоје две доктрине ; индетерминизам, који тврди да je наша воља спободна, и детерминизам, који ту слободу одриче. Да би спорно питање њихово решили, треба пре свега да изближе дефинпшемо сам појам слободне воље. Вољна радња може ce само онда назвати слободном, ако она не завнси ни од каквих било спољашњих било унутрашњих услова. Свака промена y природи пма друге промене, које јој претходе; слободна вољна промена међутим треба да преставља промену којој ne претходи нпкаква друга промена. Али не само да она треба да преставља оваку једну промену, којој не претходи нпкаква друга, него она треба да’ преставља и промену која сама од себе почиње, која je оама себп узрок, која je спонтана. Појам спонтанептета вољне промене не може да ce објасни, као ни појам свести (в. § 2), алп може као и овај да ce оппше. Ми ћемо то овде учинитп на једноме примеру, који ће y исто доба илустровати и разлпку пзмеђу пндетершшизма h детермпнизма. Ако на пр. хоћу да изиђем y шетњу, онда ce y мојој свести јавља чптава множина престава п осећања, који стоје y везп са том мојом одлуком. Престава лепог времена, зеленила околне прнроде, лаког кретања без умора, одмора од напорног дневног рада пт. д. све he те преставе п осећања за њих везана говорпти за то, да y шетњу изађем. Али с друге стране ja видпм где ce на небу почињу јављатп облаци, Kojit he можда баш онда, кад будем нашетњи, донетп кишу, даље жеља да рад којп сам започео доврппш и др. све he το говорити за то да y шетњу не пзађем Ja hy ce очевидно одлучити пли за једно или за друго. Противнпдп слободне воље (детерминисти) тврдиће да, ма каква бпла моја одлука, да je она одређена потпуно плп једном пли другом групом престава, да je једна од тих група билајача од друге, да je, пошто je неко време постојала борба пзмеђу њих, најзад јача од њих однела победу. Међу тим заступник слободне воље (индетерминиста) и ту ce видгг из ближе шта слободна воља значи тврдпће, да борба између обе ове групе престава није y опште имала никаквог бптног