Топола

299

удела y донашању oдлуке, да су разлозп, који су говорили зато да изађемо y шетљу, моглп бити много јачи од противних разлога, па да ce je наша воља ппак одлучила на то, да не изађемо у,шетњу. Наше донашање одлуке, ако je воља слободна, независно je, веле индетерминисти, потпуно олразлога (престава и осећања) мотпва —■ на основу којпх ce одлучујемо, ми ce можемо одлучити п за слабије од тих мотпва, y кратко наша воља je индиферентна према разлозима који на њу утичу (отуда ce слободна воља- назива liberum arbitrium indifferentiae). Разлози, Kojii говоре за слободу воље, могу ce rroделптп y две групе, y пспхолошке и логичке разлоге. Ми ћемо овде говорити само о првима, п το о најважiiirjoM од њих, о разлогу на основу наше непосредне свестп о слободи. Питање о слободи воље на име не бп никада ни постојало, када ми не би били свесни извесних радњи y нама, које нам изгледају да потпчу непосредно од нас самих и да пх ми вршпмо без икаквог морања. т. ј. да смо сваку такву радњу, место што смо je извршили, моглп π не пзвршитп, сваки од нао на пр. oceha, да му je потпуно y власти, да овоју леву руку y моменту кад то хоће дигне или остави спуштену, или да y даном моменту дигне место певе десну руку. И доиста заступнпци слободне воље, индетермпнисти, позивају ce за доказ свога тврђења y првом реду на ово непосредно осећање наше слободе. Међутим противници слободне воље, детермпнисти, истина не одричу егзистенцију самог овог осећања y нама јер je егзистешшја његова јасна и несумњива али тврде, да je исказ aeros нетачан, да ce ми иотина осећамо слободни али да нисмо и y ствари слободни, да нас наша непосредна свест y овом као и y многим другим приликама вара. У §-у 4-ом ми смо међутим утврдили, да илузије y свести као таквој нема и да о илузијп свестп може бити гсвора само y смпслу неконгруенције наших свесних садржаја са спољним објектима (где спада и наше тело и физполошки процеси y њему), на које ce ти садржаји односе. Пптање дакле може бити само о томе, да ли наша