Топола

303

слику сећања, којп са већ датнм сликама сећања стоји y ма каквој везп. Кад на пр. хоћу да ce сетпм Илије Коларца, ja полазпм од преставе Универзптета, коју већ пмам, п тражнм вољно једну слику сећања која с њом стојп y вези (у овом случају та je веза пзражена y појму „оснивач Унпверзптета“). У свнма овакгш случајевпма наша воља y толико je активна y колико утпче на фпзиолошке процесе, који су асоцпјативним везама везани за физнолошки процес дате слике сећаља или датог чулног утпска. Како она пак то чини, то ми исто тако мало знамо y овом као и y другпм случајевима, наше незнање на који начнн то бпва нл мало не може дакле говорпти протпву истинптостп нашег осећања слободе y овом случају. Опшпрннје о наведеним пспхолошким доказпма за п против слободе воље упор. моју студпју „0 слободп воље, моралној ii кривичној одговорности“ Београд 1908, стр. 9 — 46. 0 логичким ii другпм доказпма за и протдв слободне воље (нарочпто овпм последњим) такође н. и. м. стр. 46 —95, где je наведена н лптература спорннх пптаља. 0 практпчном значају слободне воље нарочнто y погледу појма одговорности за моралне п крнвичне радње н. и. м. стр. 95 —178 п y пишчевој расправп „lieber den allgemeinen Yerantwortlichkeitsbegriff“ пзашлој y „Zeitschrift für die gesammte Strafrechtswissenschaft“ hgb. y. F. Liszt 1908, s. 561—88. Пошто CMO на тај начпн утврдшш да спобода воље доиста постојп, сада прелазимо на ближу одредбу елементарне природе олободног вољног акта. Природа aerosa да ce најбоље утврдити на основу логпчке могућности спонтане промене. Спонтана промена наиме могућа je само као свесна промена. Јер да несвесна опонтана промена није могућа, није тешко увидети, кад ce само дубље погледа y природу несвесне промене. -Јер несвеснапромена значи промену y нечему што себе није свесно, значи промену y бићу које je себе несвесно, a такво биће није свесно ни могућности промена y себи, те по томе оно није y стању да само од себе y себи изазове промену. Спонтана промена, која би ce десила y несвесном бићу, значила би промену која као шаква сама од себе почиње, она би значила не промену коју биће y себи изазива,