Топола

39

историске аутономне односе, од њих позајмљивали своје захтеве, њих сматрали за свој идеал. Бар то је приликом свих покрета за аутономијом лебдело пред очима североарбанских племена и народне масе.

И кадаје Турска, тражећи начина да стално опадање царства спречила, поче спроводити пунију централизацију у државној управи, она није више остављала ни арбанаска племена да по својим старим нривилегијама живе у својим горама као нека држава у држави. На место њихових племенских старешина она је почела постављати своје чиновнике, на место племенских судова ствоје судије, тражећи од њих и порез и рекруте. Сукоб је био неизбежан и ови горштаци борили су се на живот и смрт да сачувају своју племенску аутономију.

Покрет за аутономијом узлетео је до највише тачке организовањем Арбанаске Лиге која је основана 1878. У тренутку када се делегат Турске на Берлинском Конгресу, Мехмед Алипаша, жалио на повластице и изузетна права. арбанаских племена, у Призрену су представници из целе Арбаније држали општи збор, изабрали централни одбор и на јавном збору 5. јунатражили; „4)да Лига свим силама поради да се Арнаутима врати самосталност која им је пре ст.о и вшие година одузета, то јест, да им се више не шаљу чииовници из Цариграда и да их не поставља више Султан и Порта, већ да их они сами између себе бирају и 5.) да султан не тражи више од њих рекрутш и порезе" Као што се види, захтеви Арбанаске Лиге поклапају се са аутономним племенским привилегијама из ранијега доба.

1 Види Д-р Јов, Хаџи-Васиљевић: Арбанаска Јlига. Стр. 42,