Топола

208

виде ce огромна парчад онога дива, све je било непомично. Тестера je била истругала његова влакна. Огромно дебло на коме ce оцртавали снажни удари секире, уверише ме о страшном злочинству. Стари храст, предак целога овога краја, беше подлегао и то не под страховитом буром и непогодом, не под теретом својпх многих година, већ под злочиначком руком човековом. Заилакао сам ce. Док сам, стојећп гологлав, као поред гроба некога свога, ocehao како ми ce душа потреса и тугује, мину поред мене један стари сељак. в Чича Јакове, рекох му, како, посеклн су наш храст, најлепше дрво y целом овом крају! а Да, господине, посеклп су га. Општини je било потребно дрво за грађу, на штоје требало утрошити нешто новада. Тада je један општински часнпк рекао: »Треба штедети. Имамо дрво какво ce само може пожелети. Стари храст, којн служи за зборпште гавранима, сам je по себи читава шума. Он je већ престарео, и може ce десити, данас или сутра, да му почне срж трулити, може постати шупаљ, н потом угинути п тада постати некористан ма sa што бпло. Оборимо га, док му je дрво још добро. Наша младеж може наћи забаве u другде. Уместо да о свечаницима иде ван села, остаће овде, y селу, поред крчме, и од тога he имати вајде каФеџија, те ce бар неће жалити. <с Изношенп су разлози против овога његовог предлога, али како je онај часник био човек од утпцаја и имао прилично дугачак језик, то je његово мпшљење п победило. Каква штета! Да, чича Јакове, каква штета! Да би ce избегао један незнатан издатак, жртвована je читава ризнпца која ce не би могла ни представити y бројевпма. Направљен je рђав рачун. То