Топола

98

Карлајд међутим налази, да су и реформадија и енгдеска и фрадцуска реводуција само побуне нротиву лаокних, нимадо не противу правих хероја, Осдобофење савести, независност лвчног суда, све то само привидно иде против ауторитета и обожавава хероја, јер све то води искрености, a кад људи постану исврени, ови ће тиме бити боље y стању да првме и ведиког човека, чије ce баће састоји y искрености. По природп својој Лутер je био тих, миран кадуфер, чија ce садржина живота потпуно односида на сдужбу Богу, и такав човек само je сдучајем и неопходношћу придика нагнан да постане реформатор. Његова ведика душа побунида je ce противу незнабошца папе и његовог заступника Тедеда, који je продајом индудгендија пробудио праведнигнев Л.утеров противу обесвећивања светих ствари. A кад ce једном Дутер дефинитивно оддучио да устане противу папе, за њега није бидо повратка, и сабор y Вормсу најбоље карактерише храбру природу његову, одану животу y Богу. „Ja сам овде, ja не могу друкчије, Бог нека ми je на помоћи“, тренутак y коме je Дутер изговорио ове речи, то je, веди Кардајд, највећи тренутак y модерној европској историји (стр. 182). Ведики ратови ii препирке биде су посдедиде овога, ведикога момента, ади шта je крив Лутер за то, он Je ишао правим путем,. он нас je хтео осдободити привида и довести нас натраг истини. У остадом, шта je мир? Животињска детаргија мпрна je, црни гроб je миран (стр. 184). Осим тога не треба изгубити из вида, да