Топола

28

тих покрета и постепено ствара и сама њихове нове комбинације, тако да постаје подобна и за такве радње, за које-најпре и није побринуто у организацији нервнога система, која је подешена према смеровима. Овај приказ развића воље није нимало претеран, готово се дословце налази тако у психологијама. Једино што се, да се сама воља не би учинила бићем, које посматра и расуђује, овај посао одузима од воље ји баца на душу. Душа примећује с почетка, да је овај ипи онај случајно постали покрет погодан за извесне смерове, и она покреће тада вољу, да понови тај покрет, У ствари излази на једно, а примио се овде олигархијски или монархијски систем. Тешкоћа је у оба случаја иста. Наша душа токорсе примећује, да њезиној власти подлеже покрети, којима она постиже извесне смерове. Али откуда да она примећује што о тој власти, ако она већ нема воље, која ту власт врши? Воља је или првобитна, и тада није потребно да је изводимо из нехотичних покрета: или није првобитна, и тада је не можемо извести из тих покрета. јер како да душа сазнаје у овом случају да су покрети њезина властита тела подложни вољи, која ]ош никако и не постоји, то остаје сасвим необјашњиво. И к тому још да претерана захтевања! ваља представити, као да су животиње и људи дошли на свет као чисто теоријска бића! Пошто су створили разна опажања и расуђивања, одједном да је ускрсла у њима мисао: како би било, када би ми изводили покрете властитом снагом? Речено, учињено; воља је пронађена и за будућност стечена веома потребна моћ. Ну хипотеза ова не само да је без смисла него се супроти и сваком посматрању. Оно онако очигледно списивање с почетка неправилних и безвољних покрета, који испрва бивају случајно опажени, затим посматрани и најзад хотимично употребљавани, само је зграда ни на небу ни на земљи. Једино је у тој причи истинита егзистенција рефлексних покрета. Али нити