Топола

А за њом се разлегала, пшптала и бушпла угап зурла у Алије свирача, пуа;ало као помамно Бегино ћемнне, а урнебесна лупљава гоча тресла се на кућама, испуњавала ваздух својим тутњем, излазпла на ширину и губила се пољем.

У цркви, док се иза ње чуо шапат и смех, она се стресала од изненадне среће, осећајућп први пут ■своју руку у његовој. Налазила се у неком бунилу: бнла је скоро несвесна онога што се око ње дешава. само је знала да је то врхунац свега што је сањала, и то ју је изненадило сложеношћу осећања. Полазећи на венчање, она се збунила: стидела се ужурбаностп којом је била окружена од свију, а гомила сватова, у којој у своме узбуђењу није распознавала лица, чудила ју је безбрижношћу и смехом.' Знала је да јој тај дан доноси највећу радост, али је ипак носпла у себн мучно осећање незгоде. То ју је пратило све до тренутка када се, стегнута срца, нашла са њим пред олтаром, којп је сијао сав под светлошћу полилеја. Ту јој се сва светлост у цркви сасредила у срцу, и нестало је сваке плашње и безразложног стида. Душом јој забру.јала нека нова песма, тако благотворна и силна, да је поднгла главу, и загледала се у мушки п озбиљан лпк свештеников. А из олтара допирао је и миловао је по лицу хладан устајани ваздух, пзмешан мирисом тамњана и одежди. Чпнило јој се да та свежина, и нарочпто дах цркве, врше у њој ново духовно крштење, уводећп је у други живот, пун догађаја. Ишчезло је све око ње. Олушајући свештеникове речи. које није разумевала, али чији јој звук силазпо као с неба, она је знала да прима у себе тајну жпвота. п да све то што се дешава долази. као природна последица младостп. Почела је долазити себп, тек кад се обрела у загрљају родбине п другарица. Пришла је родите.љима, да их пољуби у руку, па изишла пз цркве у .свем сјају живота, свесна своје среће. Напољу је сачекала вика, песма и лупњава гоча. Била је ослобођеиа страха п нејасне туге. Угледала

22

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.