Топола

прпсуствовала породишшм свађама. Дошавшп у нову кућу, била је јако изпенађена тиме да постојс људи чији је замах душе мпого шпрп од онога што је Јпознала код својпх родптеља. Изменила се потпупо. Под благим навнкама свих па које је била упућепа у животу, ишчезле су нагле промепе у расположељу. Девојаштвом скучени дух тражио је нове радости. Одвојена од школе пре времена, осећајући и сама недостатак најпотребније пнсменостп, она је учпла наизуст народну поезију, која јој је развила укус. Како је она знала употребпти какву мпсао пз умотворпна, и исказатп у десетерцу матерппску нежпост, молбу или прекор! Отуда у ње нагонског осећања за лепо,' које је разумевала, мада га нпје знала изразнтп. Толико пута, при изласку у поље, опа нам је показивала неко место у коме се одмарао покој: широки покрет њене руке нзражавао је својим замахом велнчину онога што је осећала, алн су уста била нема.

Како смо се смејалп, кад нам је прпчала, како годину дана по венчаљу није смела окренути леђа пикоме у кући, него се новлачила натрашке, док не би плсћнма ударила о врата. Целога живота остала је тако понЕзна према дедп, који је био паша. Оп је бпо и сувише загонетан п тежак. Озбиљан, намрштен, увек као љут, не дајућн да му се прочита ни једна мисао на лицу, он ју је павнкао да га двори, управљајући се за његовпм погледом илп нокретом. Инје јој говорио нпкада, осем ако су у питаљу деца. Научио је да између њпх постојп нека замишљепа преграда, које није смела прекорачитп, п ннје опра,штао ако бп га двапута уннтала за какву ствар. Ипак се све то лако подпосило. Кућа се нагло повећавала. Нпцале су иове везе, рађала се деца, долазилп новп прпјатељп п познаницн, уносећп у обпчајени ток жпвота толико промена и изнепађсња. Под љпховим широким рукама подпзао се здрав нодмладак, чпји је жагор веселпо срца н зрачпо кућу. Баба и она владале су љубављу међу тим малим, бунтовнпчким, вечито незадовољиим светом, који их је спа„јао све чвршће и упућнвао једну другој.

24

СРПСКА КЊПЖЕВНА ЗАДРУГА.