Топола

Тај први, макар и половни, успех диже веру код устаника и народа. Људи се почеше поуздавати у се, и отпорни дух ојача. То, наравно, даје нове снаге н самом Карађорђу. Место самог позивања у друштво, он сад издаје и наређења да се народ одмеће, и, домало, пасивни су под морање остављали куће и прилазили покрету. Што се зима више примицала крају и освајало сунце и пролеће, придолазак нових устаника бивао ј-е све већи, и почетком марта он се већ ценио на 5000 људи.

Читава акција устаника у прво време састојала се у томе да очисте своје крајеве од Турака и да се што јаче освете београдским силницима или „Биограчићима“, како су их они звали. Ради тога, понесени успехом, устаници долазе на домак самог Београда и 20. марта имају један сукоб са Турцима на самом Врачару. Иначе, босанским муслиманима поручивали су у два-три маха да са њииа немају ништа и да на њих неће ударати, ако они не буду против њих. Како ови, по своме осећању, беху више муслимани него све друго,' и како су сматрали природним да бране своје сувернике од побуњене раје и кметова, борба се брзо уопштавала и постајала не само устанак против дахија-угњетача, него против муслимана свих из реда. То се још, из политичке невоље и што обим акције није био у пуној свести, није признавало, али је у ствари било тако.

Покретачи устанка били су од првог часа начисто с тим да устанак мало ширих размера не може имати апсолутно никаквог изгледа на успех, ако устаници буду упућени сами на се. За саиу борбу би то још некако засад и ишдо, пошто Турака у Београдском Пашалуку није било много; али, за наставак ратовања требало је ииати муниције и другог ратног. прибора, а тога у земљи није било, нити се то могло лако добити без туђе помоћи. Први на кога се за ту помоћ дало помислити била је Аустрија, односно њени погранични заповедници. Овима покрет против Турске није с почетка био непријатан. Он је значио слабљење недавног противника иједног великог и не много пријатељски расноложеног суседа. Срби су били недавни помагачи Аустрије; погранични српски елеменат, којијебио неоспорно лојалан према Хабсбуршкој монархији, са радошћу је поздравио тај покрет своје браће, и на граници се осећало да се о томе мора водити рачуна.

КАРАЂОРЂЕВО ОРУЖЈЕ.