Топола

њега обнлној помокн. 0 томе је српски Совјет расправљао 28. (16.) августа и закљупио да се Србија стави под протекторат непобеднога цара, изабравши Карловчанина капетана Раду Вучинића за свога изасланика. Полазећи к Наполеону, Вучинић је примио од Совјета оћо писмо : ,Ваше Императорское Величество! Слава оружија и подвигов Вашега Величества расејала се по целому свету. Народи налазе у Авгуетејшеј Вашеј особи избавитеља и законодатеља свог. Сербскиј род жели те среће удостојити се. Монарх! обрати взор Твој на Славено-Сербов, у којима ћеш наћи мужество и верност ко благодетељу; време и случај оправдат ће ову истину и то да су достојни покровитељства ведикога народа. В надежди что Ваше Императорское Величество всевисочијшим отвјетом ушчастовите Вашега Императорскога Величества всенижајшега и покорнејшега слугу Кара Георгија Петровића, верховнога предводитеља народа сербскога, Правитељствујушчиј Совјет народниј сербскиј. В Белграде, 16. августа 1809.“

Уз ово писмо, Совјет је предао капетану Вучинићу и решење у петнаест тачака, којим тражи Наподеонову заштиту. У њему се вели; Српски народ у Србији не припада никоме, јер је,

борећи се кроз седам година, стекао себи право да бира покровитеља. Тај покровитељ има да буде, по општој жељи српскога народа, цар Наполеон, коме обећавају вечну и непоколебнву верност, па ће, за доказ тога, примити у своје градове Француску војску. Непријатељи „Великога Народа“ биће и непријатељи Срба. „Срби увјеравају јего Императорское Величество, да остала собратија њихова, који живе у Босни, Херцеговини, Краљевству Маџарском, не избацујући ни Бугаре, поћи ће за стазама њиховима.* С тога ће „велика нација*, кад буде имада под својим барјацима „ове славјанске народе“, потрести непријатељским државама Француске. Потом, описује се природно-богатство Србије, а онда се аели: „Србнја, Босна и Херцеговина тако су срећне местоположењем својим“ да, кад дођу под протекторат Наполеонов, „нема државе којв би могла завојевати њих“. А, ако не буде могућно да Французи дођу у Србију, онда српски народ моли помоћ у новцу, топџијама, инжињерима и лагумџијама. Помоћу новца српски народ лако ће побунити српску и бугарску омладину из суседних покрајина, која се томе веома радује. „И тако, имајући ово војинство у помоћ, сербскиј народ очистит ће турски брег Саве и Уне воде, и сојединит ће