Учитељ
мисао, на основу које ми закључујемо, какве школе требају нашем народу
10
Одмах у почетку рекосмо да је за-|
датак школе, да у народ распростире знање које је потребно оној околини, у којој се школа налази. Можда се неко неће сложити ес оваком одредбом школинога задатка, пошто сувремена педагогива сматра да је поглавити заДатак нижих, ошштенародних школа васпитање деце, а не давање стручнога знања, које је потребно у доцнијем животу. Да се дете развије телесно и умно; да позна — у главним цртама околну природу,
|
себе џ ! педагогика.
друштво у коме живи; да се навикне на тачно посматрање и логично мишљење ; да се према другим људима
| понаша онако, како жели да се други
понашају према њему; једном речју: што потпуније васпитање, што потпунији развитак целокупног, човека то је поглавити задатак нижих, општенародних школа. Да се добију стручна знања, која су потребна у практици доцнијега живота — то је задатак виших школа, које треба да дођу тек пошто се сврше ниже. Прво човек, па онда стручњак! Тако вели сувремена
(НАСТАВИЋЕ СЕ.)
= о бри-_о—____—
уп овуку
(ПРЕДАВАЊЕ
1. Појам о звуку.
Да би се дао деци што тачнији појам о звуку, нужно је више предмета, који могу послужити овде као срество. Но између многих, који се за то могу употребити, најбоље је узимати оне, који су најудеснији и које имамо при руци. Згодна су срества: виолина (ако је има), водена чаша, метална шипка, затегнут конац или жица, повећа игла (коју ће мо ими овде врло често употребљавати, јер ње има свуда) и 1. Д.
Шта, је овог (За иглу, која стоји забодена у столу или у парчету даске на столу). — Како. она стоји сада 2 — Усправљено и мирно. — Јесте ли чули што год сада (Кад се појаче дрмне за слободни крај). — Чули смо да зуји, зучи, звучи. — Кад куцнем у чашу, чује ли се онда што 2— Чаша звони, звечи. — Кад бацим новац на стог Чуће се звек.
У гу РАЗРЕДУ)
Је ди то глас што сте ви сада чули 2 — Није. — Имају ли ствари гласар —
Немају. — Ко има гласа. — Људи, животиње. — Има ли ова игла гласар Нема. – Како ми кажемо за оно, што се
чује кад иглу задрмамор — Да зуји. Друкше ми то кажемо до звучи, и то што се чује, зове се звук. Звук се зове оно што ми чујемо над ударимо, по чаши, по затегнутом нонпо О:
П. Особине звука. 1 ТРАЈАЊЕ — ДУЖИНА — ЗВУКА.
Чује ли се сад што годр (Кад слабо задрмам иглу или жицу). — Чује али слабо. — А сад» (Јаче). — Сад се јаче чује. Кад је звук дуже трајаор — Други пут. (Ово исто пробати ударајући о чашу јаче и слабије; са затегнутим концем — жицом, — где ће се уздрмати јаче и слабије). — Јесу ли ови звуци сви једнако време трајали» — Нису; неки су краћеа
неки дуже —