Учитељ

87

Људи, који неће ни мало да мисли | о положају школе или они, који не познају школски посао и тегобу вршења тога посла, одмах ће нам рећи: ма ви оћете да школу одвојите од црве; оћете, да учитељ буде безбожник. Ми одговарамо: Не. Ми само оћемо да учитељ буде учитељ, а не и поп или калуђер; и ми оћемо да учитељ буде православне хришћанске вереи да учи из те вере своје ученике свему ономе, што је прописано да ученици основне школе знају из тога предмета, али не ћемо да тражимо од њега никакве веће обавезе за цркву сем оне, коју имају и остали државом плаћени радници и грађани целе Србије, који су православне вере. Ми оћемо да учитељ иде у цреву као хришћанин, а не и као учитељ. Ми тражимо, да учитељ не пева у дрвви. Ето то је оно што ми, у интересу бољег напретка школе, тражимо за учитеље а и ђаке.

Учитељ ће и онда ићи са својим ученицима у цреву, али то неће морати чинити и онда, кад мора да цркава од зиме за певницом заједно са оном слабом децом; он ће ићи у цркву онда, кад га његово религиозно осећање на то побуди, а не под кулук као сада; а тако исто водиће некад своје ђаке на молитву кад је згодно време. Од оваког положаја учитељевот према цркви нико неће имати ни једне трунке штете, а школа ће заједно са учитељем добити много. Што нењи тврде, да се. религиозно осећање код деце јаче подгрева и буди честим идењем у цркву, то је пука заблуда. Баш таквим поступањем и таквим насилним терањем да деца стоје по читаве сате на оној цичи зими, и у великој запари лети, изазива,

се код њих непријатно осећање и одвратност, иза чега после долази нерешпектовање ни према чему што је свето.

Многи знају и признају, да је овако као што ми наведосмо и налазе, да је и сувише неправедно и без довољних разлога терати учитеље да певају у. цркви, и на основу тога дозвољају, да се учитељи ослободе од певања у цркви, али веле они, ко ће онда певати у црк-

"ви. Други иду тако далеко, да у томе,

што учитељ пева у цркви, налазе одржање травославне вере, па узвикују: „литургија не може бити без певања и пре би је требало укинути но ослободити учитеља од обавезе да пева у цркви.“ Трећи. веле: „Ако учитељ не би био. обавезан да пева у цркви, тиме би ее диралоиу религиозна осећања народна“. Да се баш ни мало не би дирнуло ни у чија религиозна осећања, о томе мало ко да ће посумњати. Шта више, ми тврдо верујемо, да би се религиозно осећање још и појачало код посетилаца, цркве и код целог народа, кад би тај народ чуо свога учитеља да пева не за то што мора, него за то што осећа.

Што се пак тиче оних навода, као да не ће имати ко да пева у цркви, ако се учитељ тога посла ослободи, о томе не би требало ни говорити. Не само да ће имати ко да пева, него ће бити много више певача у свакој цркви него што их сада има. Ево како. Младићи који сврше основну школу извесно је да ће знати, ако не више а оно бар одговарање на служби, причастен, херувику и друге омање ствари. Остало све што им треба па да могу учитељево мосто за певницом заменити, то је осмогласник и ништа више. Осмогласник