Учитељ

се може изучити за неколико недеља, и према томе они младићи, који су свршили основну школу, дошли би код свештеника оне цркве па би за врло кратко време изучили све што им треба, за певање за певницом. Разуме се да би те младиће спремио свештеник дотичне цркве; а њему то и пада у ду жност. ЈЕ, али ко ће доћи, да учи певање % Зар ће то сељачки младићи учинити % Оће, те још како. Нека црква одреди ма и најмању награду својим певачима, па ће се свави грабити да што пре научи певање. На послетку на многим ће се местима и сами учитељи драговољно или за награду примити да певају у цркви. Дакле онај разлог, као да неће имати ко да пева у цркви ако се учитељи ослободе, са свим је лабав и посве неоправдан и ништаван ; јер се та потреба може подмирити за неколико недеља на онај начин, као што смо ми казали,

И поред свију тако убедљивих разлога, ми смо слушали пре кратког времена на једном од најнадлежнијих просветних места како једни узвикују: не, да ослободите учитеље од певања, јер ће пропасти вера, пропаде цркве и све исторпеке успомене које су у њој очуване; изгубиће вера ону важност код народа коју је пре имала ит.д. То смо слушали онде где су други у то исто време, који имају сувремени појам о школи с друге стране одговарали: „Зар још нисмо слободни од средњевековних установа.“ Многи опет сматрајући учитеља као општинског #3мећара веле: за што учитељ да не пева у цркви, кад му општина даје ввартир и огрев, а црква је општинска установа; дакле он је дужан да то

88

ради. Разуме се, да о оваким Когледима, на школске раднике не треба ништа, ни говорити, јер по тој логици могла би евака општина узети свога учитеља за руку па казати: ајде, учитељу, да тимариш општинске коње јер теби општина даје квартир и огрев.

Ми сматрамо, да смо дужни били отворено и искрено казати све што смо нашли као некорисно за школу у овоме 58 члану. Ми емо казали иу површном прегледу доказали: да је овакав однос учитеља и школе према цркви постао онда кад школа није била права школа него манастирска ћелија; казали смо, да је онда то било главно школи и да школа није за свој посао и задатак знала нити га је вршила; рекли смо, и то ће нам се признати, да школа данас није то што је онда била кад је тај туђ посао примила; доказали смо да су данас школски радници сто пута оптерећенији него што беху они, који су ову дужност црквену примили на, себе. Казали смо, да је ондашњим радницима школе, учитељима, баш то певање у цркви и била једна од главних дужности. Ништа од тога не личи на данашњу школу. Данашња школа има свога посла пуне шаке; њени су радници толико оптерећени, да им је и немогуће још и ту црквену дужност вршити. Онда се у школи само задавало и „слишавало“; а сада се мора да г0вори целога дана, и то је много теже; и после толиког рада сваки ће признати да није могуће по читаве сате певати у цркви, и то онда кад груди треба да се одморе од великог напрезања. Напослетку рекосмо, да је учитељ 32 060) посао плаћен као и остали државни родници, па ако неко мора од ти