Учитељ

178

је испрва сакривена. Она се не види. Ретко које дете умре од бољке коју је баш у школи добило. Али она сесамо ту започне. Она се ту и тада унесе у организам, и ту ћути да се развије доцније, пре или после, Погледајмо само, који људи живе више: или они који су зише година провели у школи или они који је нису ни видели. Ја не знам је ди где некад вођена статистика о животу и смрти школованих и нешколовани, али ми се чини, да би она показала врло интересантне податке, Рећи ће неко, да то долази и од занимања и после школе. Ово нећу спорити ни мало. Само ћу сада запитати: зашто му школа није гајила и чувала здравље, и, чувајући му то готово, и дајући му ново, зашто га није упутила и навикла, да и после ње, не само чува своје, већ да каже и упути и другога, који није био у школи, и који не ужива благослове њенер.

Сад ћете ме ви запитати, како ће школа да усвоји и изврши овај захтев, који јој морамо ставити И то је најглавније што сам и имао услед ове светковине дечије да изнесем.

Ја не мислим ту никаку „Хигијену“, као наставни предмет међ осталим предметима у распореду. Не спорим да треба, и за рана стварати појмове о чувању здравља, али мислим да би „Хигијена“ као предмет могла да се измете у прост механизам као и остали предмети, па да буде само једна мука више. Млого је важније да ми прво у начелу признамо, да је заиста задатак школи да и здравље чува, и тело негује. Кад то признамо ни усвојимо, онда ћемо одма видети да је и појединим предметима задатак да имају на уму и тело и здравље. Следствено дакле, наставник Ботанике неће изводити децу у поље само за то да тражи разне биљке те да само изнесе очигледно своју наставу, већ и за то, да се деца разиђу и надишу чиста ваздуха. Наставник Минералогије неће водити децу брдима, камењу и реци, само за то да тражи минерале, већ и ради чиста ваздуха. Тако

и наставник дологије, Земљописа Физике, Геометрије, Рачунице, и т. д. неће излазити из школе само за то да наставу своју развијају са свим очигледно усамој природи, већ и у интересу самога здравља. Тада ће и механизам и млоге Форме саме по себи отпасти, а остаће само оно што ваља, а то је: здравље телесно, моћ духовна, и свест.

Разуме се, даће од свих предмета узети на се највише Гимнастика. Она управо н јесте за то, да иде још даље, и да развије још више и свестраније све делове тела. За то се она мора вршити у чистом ваздуху, и бити заиста најсвестранија. да то за децу, а особито мању, нема бољега вежбања телесног од шетње и игре у пољу. Хигијену управо не би ни требало предавати у школи, већ у пољу и шетњи. Не само да није излишно, него се чини преко потребно, да се преко недеље одреде извесни часови само за шетњу, па ма те шетње никаку другу цељ немале, но само здравље. ')

Овде у овога света је нешто најобичније да учитељ са својом децом иде у поље, и то не само преко године по ближим местима, већ за време великога распуста, или о каком великом празнику праве читава путовања и гозбе. Није то само да се види околина, већ се иде н даље од ње, и пење се на велика брда одакле ће деца да виде далеко, можда целу или пола своје отаџбине. Ната је отаџбина млого згоднија за ово. Њина је згоднија, за железнице и машине јер је равна, наша је згоднија за здравље, стоку, и јуначке песме, јер је бреговита. Окоро код свакога нашега места пма брег одакле ћете далеко да видите, цебо округ и више; а овај је свет готово жељан брда и висине. И тако је наша отаџбина згодна за ово, и опет тако мало умемо да је проучавамо, да путујући гајимо здравље у наше омла-

' На ово наси сама природа упућује. Деца увек воле да изиђу у поље. да њих је највећа радост и полазак и бављење и повратак из поља. Организам сам воли оно што му годи, а не вели оно што му шкоди.