Учитељ

Лане, пи да негујући здравље путујемо по њој и проучавамо је! Све се забило у четири зида, и мисли дату побере сав блавослов школин, а не види да гази и онај готов. Природа дечија хоће да мрда, да се покреће; не може да стоји мирно ин непомично; хоће живота и покрета; а ви хоћете укоченост и смрт. Отуда се роде толике нелаће у настави и

неприлике у

ЛДисциплини. а никакав напредак у вас- |

питању. Отуда немири и казне, тужбе и

осуде, непослушност, лењост, разврат, де- |

морализација .... У нашим законима о уређењу Велике, Учитељске и Земљоделске Школе, па чини нам се и Богосло-

Па

можемо без них и да је свеу пима! Рад овога Русб је право имао и да повиче на њих да се затворе. Он јес тим, веома 'ако казао свету, да наука није међ зидовима, пи да оно што така школа даје“ није никака добит и срећа, већ управо само штета и несрећа, а да је прави блатослов школин и наукин ван ње, у самој природи. Цела је истина, да свет не напредује брзо само за то, што се не користи великим истинама Што се год свет више претапа у старе Форме, а мање оду-

· шевљава, Великим идејама о петинском

вије изречена је мисао: да ће се о рас-_

пусту путовати по Србији. И ако је то јасно изречено законом, опет је та мисао остала само на артији. Сем Академије, чији питомци чешће путују, и Велике Шко ле, чији су ђаци барем неколико пута путовали, остале школе баш ин једна, нису употребиле ово своје законо праго. На сваки начин ту стоје на путу материјалне сметње. Али земља, која воли себе и поштује своје школе као извор свега, осталога њенога живота и среће, она мора на другој страни правити уштеде, да ово врши. Ми се дивимо законодавцу којије увидео потребу и важност овога, те га унео у закон, а вршиоцима закона, да се нису постарали да се ово добро наређење изврши и врши

Средње школе немају никаквих средстава за већа путовања, али оне би могле чинити омање екскурзије по пољу и околини н без особите помоћи. “'сновне школе требало би управо да се угледају највише на старе грчке филозофе Сократа, Плата, Аристотела, и т. д. који нису ни имали школе, већ им је школа била башта, и поље. Сократ и Христос учили су где су год стивли. То су они радили с одраслим људима, а што ја да затварам децу у собу, кал пет пута, и десет пута, могу постићи већи успех у башти и пољу ! Можда су некада школе биле само склониште од кише и зиме, и зборно место за скупљање, а ми данас мислимо да не

тудимо се досадањим.

напретку и срећи човечанства, то је његов прогрес спорији. Ако је то још у школи, онда је то још штетније и опаспије Чалма је најопаснија у школи, јер одатле прелазе у живот. Школа је светиња само онда, кад заиста светли.

Овај свет овде и сувише полаже млого на школу. У њега са сасвим очигледно и потпуно види да старији живе за млађе Није само да се кућа стара о деци; није само да се родитељи пнтересују за школу; није само да наука и Педагогија уносе у њу све више свога блата; није само да је приватна иницијатива развијена јако у интересу школе; већ и државна власт, која обично обраћа више пажње на војску и полицију „чини овде више но можда игде на другоме месту, за све школе у опште а за основпе, чини се, највише. Вграде су њане скоро пајвеће свуда. Чим се која покаже неудесна диже се друга И, кад би овоме народу и друге прилике биле овако повољне, он би можда био најерећнији народ на свету. Како пак ми стојимо у том погледу сви знамо, или барем сви можемо видети. До скоро суу нас најгоре страћаре и баталчине биле школе. Данас смо већ мало пошли напрел, и последњи распис министра просвете у овоме погледу обећава млого. Само би пожелели да он не остане мртво слово на артији. Ваљало би све нас да прожме ова жеља, па да гледано сви, да се по мало и што пре оствари. Лекари би на првом месту имали да пораде код општана и државе, да се старе школе што