Учитељ

| | | |

То“

АЕ

пре сруше, а подигну нове. Није то посао само учитеља, да он кука и тражи; то не треба њему; то треба нама свима; сви ми треба да порадимо. Поп саветом, лекар обавештењем, учитељ радом, чиновник настојавњем, одборник ревношћу, грађанин гласом, пето кроз кратко време смо савладали оно што нас убија.

Видели сте колико овај свет полаже и и на саме забаве и игре дечије. То чини, да им је живот још слађи и пријатнији. То чини да им је и школа милија, и деци и родитељима. У нас се често игра дечија сматра за „немирлук“ а непослушност; и не само да се не потпомаже и и не регудише, него се смеће. Ја памтим кад нисам смео у основној школи да се нграм. Учитељ никад није изишао с нама на игру, ама ни ми сами да сеиграмо, а камо лим он с нама. Ко се игра, буде бијен; играју се-живе нарави; оне буду и бијене; оне и омрзну на школу најпре; оне се и истерују. Стара је ствар да истеривањем школа не туби увек бан најгоре своје таленте.

Сад ћу ла сумирам све што сам хтео да кажем поводом ове светковине дечије.

Ја знам да ми још по дуго пе можемо обратити оволику пажњу на дечије задаве, и да се још за дуго неће наћи дародавац, којиће својим завештањем учинити започетак оваким дечијим светковинама. Али сам сматрао зљ вредно да чујете и видите колико пажње поклања овај свет

|

и најмањим стварима које се тичу школе и васпитања, и том приликом да изнесем неке наше мане, и споменем како ћемо да их поправимо.

Поред свега овога што сам довде рекао, још имам да кажем некодико рети о војничким вежбањима у школи, која су ми и дала повода да изнесем ово.

Ако ми не можемо лити топове, пушке, стреле и муницију за децу, ако не можемо подићи оваке радионице, иакоу ошште не можемо ова вежбања извести овако као овај свет овде, онда можемо мало друкчије. Можемо, као што рекох прво да гајимо здравље у наше омладине, да излазимо више у поље, да дамо више маха игри и гимнастици, па онда гимнастици ла дамо мало друкчији облик, да се она мало по мало, све више претвара у војничка вежбања па да војничка небања заиста уђу и у школу, (али да се не врше у њој но у пољу), не би ли на тај начин и касарна било мање, а војника и војничкога знања више. ,

Ето то сам имао да изнесем. То су само напомене, а ближе одредбе би се лако извеле.

Тражимо дакле од школе оно што она треба да нам да. Захтевајмо од ње да опа развија и дух и тело упоредо. Не трпимо ону школу, која само дух развија, а тело убија, а прокунимо ону, која убија, и једно и друго!...

1. Миодраговић.

БЕЛЕШКЕ

Где све најдуже живи ' Од милијун душа доживи 60 год: У Италији њих 71.602 „ Енглеској „, 72.910 „ Холандији, 76986 „ Шведској „(8187 » Данској „ 96.657 „ Белгији „. 59 791 „ Француској „ 101 495

Према овоме најдужи је век у Фран| цуској. а најкраћи у Италији. („Здр“)

· Школе у Источној Руменлији. Румен| дија ужива автономну управу а има 74 · школа. Походило је 50.311 ученика а било " је 988 учитеља и 157 учитељица. Долази | на 766 становника по | школа а на 507 " душа по 1 учитељ. (ЕУ