Учитељ

Кад ђак има у рукама слику он ће почети причање и неће ништа заборавити. Ако износи слику владареву, знаће одмах причати укућанима о њему шта је у школи чуо, а п слику ће им одмах изнети да виде какав је био тај, како се носио и Т. Д.

Кад се све слике буду ставиле на прописима онда ће деца и сама доћи до убеђења, да тих слика има млого и различитих, па би добро било скупљати их. Учитељ треба само да им у причању каже, да имају тог владаоца или животињу и на. прописима, па нек је добро разгледа и чувају, па ће деца створити млогобројну абирну слина историјских и природних. Деца то особито воле Она се хвале ко има више и чије су чистије Смеју се ономе ко је своје слике покварио. Понижавају прљаву слику и немарљива ђака. Дакле уче се чистоћи и смотрености. Бројећи их, уче се бројању. Чувајући уче се да поштују нпр. поједине владаре, или да се сећају радња пејединих владара, или описивању животиња, користи, штети, начину живљења и т. д. Још шта више. угледају се на своје добре владаре и |

уподобљавају себе њима. Ако је коме име

Милош, он се одмах назове Милош Обилић,

Поцерац или Обреновић; ако му је име Стеван он бира најбољег владара Немаљића, па његово име себи придева. Ово није нека сујета. Ово је угледање на карактере, или гнушање хрђавих карактера. С тога предлажем учитељима да стварају оваке збирке. Ја сам то опробао и иде врло добро. Деца сад траже по дућанима оне слике, које немају, да само имају што више и што различнијих слика. Неки су (ђаци) почели да скупљају и онс шарене артије од папира, и њима се радују, јер и тамо има нпр. „Хајдук Вељко“, „Краљ Милан, Наталија и престоловаследник“. Она особито воле оно што личи на њих. Тако „престолонаследника“ највише воле, јер је лете као она што су.

Учитељи нека покушају па ће се уверити о користи ових збнрака. Свака та слика не кошта више до пет пара један пропис. А кад би проценили корист од ње била би огромна.

Толико за сада о тој збирци дечијој,.

| а други пут ће бити и о другим.

Н. Ст.

БЕтЕА ___-===_—_———___--___---—-

ЧАЧАНСКИ ОКРУГ.

Предавање у |. разреду.

Који округ долази на југу од рудничког округаг (Чачански), — На којој ЈЕ | страни чачански огруг од ужичког (вападној) ;

Ако из ужичког округа пређемо преко реке Мораве, а тако исто ако из руднич. окр. пређемо ту реку, онда ћемо доћи у Чачанески округ. Покрај целе северне стране Чачанског округа, тече река Морава и она на северу раздваја чачански округ од рудничког и крагујевачког. Исто тако она, тече и на западној граници чачанског округа, али не покрај целе, и т“ на запад. граници — раздваја чачански

округ од ужичког,

Чачански округ дакле, граничи: са севера, и запада р. Моравом, илп, ако пређемо Мораву, са севера рудничким и крагујевачвим округом, а са запада ужичким. С југа граничи Ст. Србијом а са истока другим округом који се зове врушевачки. Чачански округ није раван: у њему има много планина; равница је мало

Планине су: Овчар, који је близу Мораве, на. десној страни. Кад су се Срби били с Турцима год. 1815 на Љубићу, ту је био збег. (Објаснити) Турци навале на збег: многе поубијају, а многе жене и девојке, које се не хтедоше предати Тур