Учитељ

питанеј — Да се све ово уништи, затре, мора му се противставити леБ, који трајно лечи, а не мере, које навлаче све веће огорчење. Заошиљавања наилазе, са свим природво, на отпор, а из тога испреда се оно, што је оби-

чно законом одређено као чедо своје | рођене клице. Таквоме се резулату треба надати. Превиђење његово даје | жалосну сведоџбу критичког погледа на саму ту ствар.

К. Ђ. Н.

Стечај минист. просвете и цркв. дела, за „историју српског народа“ у основној школи.

Морам да се изјасним прво, да ме је врло пријатно изненадио стечај министра просвете и црквених дела, за „историју српског народа“ у основној школи. Изненадио ме је с тога, што се нисам надао, да је ова ствар још „сазрела“ у минист. просвесе, и ако сам ја у чланку „књиге у осн. школи“ истакао, да је јаван стечај једини пут, да се што пре и што боље књиге добију, за осн. школе.

Али, и ако је у главноме погођен начин, како да се добију ваљане књиге за основну школу, опет сеније пошло путем, који води право к цељи. А за штод Ево за што. У стечају се вели, да писац сам одреди меру знања, која су нужна да уђу у „историју српског народа“, према разреду и према броју _ часова, са колико се овај предмет предаје. То је једно. Друга је замерка стечају, што није назначио и каквом методом да се изради предмет, већ само наглашује, да треба метод да се слаже са задатком основ. школе, „као што је савршеном науком обележен.“

Пре нето што би изложио, за што је потребно да се ближе одреди и величина дела и метод излагања исто-

ријских аката, нека ми је дозвољено, да напоменем, да ли је „Историја српског народа“ најгора књига у основ. школи, и да ли је баш ово време удесно — у очи преобрижаја основних школа — за писање књига.

У нашој основној школи, као што сам изложио у горе споменутом чланку, већина књига није добра. Међу свима рђавим, најгоре су књижице из којих се предаје „вера.“ „Црквена (мала) исторја“ и „Катихизис“ и по облику и методи и садржини нису никако за основну школу. Њима се све пре може постићи, него што ће се у деци религијска осећања развити. С тога би требало ове књижице најаре заменити са бољима, да нам деца и учитељи не буду више на „мучилишту и искушењу“.

После књижица за „религију“, требало би понајпре израдити књиге за природницу (јестаственицу) и '0: 30логију, ботанику и минералогију засебно. Јер већина наставника из ових предмета нема појма, па разуме сен не уме научити ни децу, пошто и сам незна готово ништа. Ваљало би изра| дити и учебнике (за децу) и упутства | ва (учитеље). Да је ово цре учињено,