Учитељ

у својим поступцима инстинктивно проводе ин-

8 очигледним код деце, која у

дуктивни метод испитивања — претзапалио |

поставимо да је тај дечко парче артије, и гледа како горе. Мати му запрети ту игру, из разлога, што се лако може опећи; а у случају непослушности, она му истргне из руку артију. Али ако је он толико срећан, да има бар у неколико разумну матер, која појима да интерес, с којим он посматра артију што горе, долази од природне љубопитљивости, и матер толико умну, која ће умети да потпуно појми све резултате од мењања, онда ће њено размишљање бити следеће: „Ако га сад зауставим, ја ћу га лишити извесног сазнања. Истина, ја дечка, могу спасти, да се не ожеже; али шта ће даље бити“ Он ће се сигурно ма _ кад ожећи, и да неби упадао у ту опасност, неопходно је, да из сопс:веног искуства дозна за све особине ватре и пламена. Ако га ја сада уздржим од тога, он ће, без сумње пасти у такву или још већу опасност други пут, када поред њега не буде никог другог; сад га ја могу спасти од велике повреде, која би дошла у случају непажње. Сем тога, ако га сада зауставим од тога, ја ћу га лишити задовољства и уживања, које је само по себи невино, и, шта више, поучно; и он ће с тога на мене гледати с већом или мањом мржњом. Пошто он још није искусио оне опасности, од којих желим да га сачувам, међутим осећа само незадовољство услед неиспуњене жеље, то ће он неопходно на мене гледати као на узрок свој тој непријатности. Желећи да га спасем од страдања, које он не може да појми и које, дакле, за њега и не постоји,

а

ја му стварам страдање, које он осећа

доста силно; и на тај начин ја пос-

тајем, с његовог гледишта, слуга зла. Ове, што могу добро учинити, то је да га посаветујемо, и за тим да сам спремна да га, у случају озбиљне опасности, одвратим“. Примењујући те своје закључке, она детету говори: „бојим се да ћеш се ожећи, ако то не оставиш“. Рецима да дечко остаје при своме што је веома вероватно, и ствар се свршује тиме, што он ожеже руку. Какви ће бити резултати: Пре свега он ће из искуства дознати нешто, што мора ма кад искусити, и што — ради сопствене безопасности -— треба што пре да дозна. А после увидиће и то, да је неодобравање или предострожност матере било у његову корист: он ће имати још један позитиван доказ о њеној блаконаклоности, још један узрок да се ослања на њено мишљење и доброту, још један повод да је љуби.

До душе бивају случаји, кад је нужно задржати дечка силом, на пр. ако он ризикује да саломи себи ногу, или Аруго што опасно учини. Али остављајући на страну веома опасне случаје, треба се држати системе, да се дете не одвраћа силом од ситних опасности, којима је оно подложно сваки дан, већ све родитељско суделовање да се састоји у благим саветима. Кад би се тако радило, дечија љубав према родитељима била би много силнија, но што се обично виђа. Ако и ту, каои у свима другим случајима, оставимо што више места природним реакцијама; ако дозволимо деди, да се слободњо играју по дворишту, или да у соби без сметње врше своје експерименте, не тледећи на то, што при том често могу