Учитељ

себи да нанесу знатне повреде; ако их будемо одвраћали — више или мање — сразмерно величини опасности, опда ће они пепремено све више веровати дружби и бризи родитељској. Као што смо горе казали, примена ове системе упливише на оца и матер толико, да они не само што ће избегавати одвратност, која увек наступа, при осетљивим казнама, но ће код деце пробудити још такво поверење и привезаност к родитељима, какву не може дати ништа друго.

Пошто смо показали на јачину саосећајних одношаја, која мора произаћи од постојане примене овога метода, сад можемо прећи на више постављено питање: како ћемо применити овај метод при озбиљнијим преступима '

Морамо прво приметити, да ће по свој прилици ови озбиљнији преступи бити ређи и мање озбиљнији при употреби горњег метода, но при обичном. Хрђаво владање многе деце само по себи је већ последица онога хроничног раздражаја, у који их доводи хрђаво поступање. Навика на усамљеност и антагонизан, која долази од непрестаног кажњавања, неопходно уништава симпатију и отвара поље оним погрешкама, којима се симпатија одупире. У суровом понашању између деце једне и исте породице, огледа се често врло јако и сурово понашане одраслих с њима; овде упливише нешто и сам пример, а нешто и хрђав рисположај духа и покушај осветити се за своју увреду на другоме, које је све изазвано постојаним кажњавањем и псовкама. Нема сумње даљ ће веће поверење и више повољно стање осећања, које се развија мало пре реченом дасциплином, уздржавати децу |

од чешћег сукоба и хрђавог понашања међу собом. Још више дела, која се напред могу осулити, као лаж или мала крађа, морају се ближије узети по истим узроцима, које смо мало час навели. Домаће отуђивање је богати извор таквим преступима. По закону човечанске природе, који је познат свима исп'тивачима, људи, који не могу доћи до виших задоволства, бацају се на нижа; људи, који немају симпатичних задовољства, они траже егоистичка; исто тако срећни одношаји између родитеља и деце морају смањити број преступа, основаних на егоизму.

Но ако су такви преступи још савршенији — што се може десити и при најбољој системи — опет дисциплина конзеквентности може и даље остати у употреби, и ако постоји гореречена, свеза љубави и поверења, онда ће и та дисциплина бити сасвим на своме месту. Какве су, на пример, природне последице крађе: Оне су увек двојаког. рода: праве и противне. Права последица, основана на правди, то је враћање узетог предмета. Праведни судија, (а сваки родитељ мора бити такав) треба, ако је ово могуће, да зло дело поправи добрим. У случају крађе треба или вратити украдену ствар, или, ако је она оштећена, заменити је таквом истом: дете треба приморати да ствар купи новцима својим ако их има. Непосредна и озбиљнија последица, је незадовољство родитеља, последица, која, је и код цивилизованих народа успела, да се крађа сматра као преступ. „Но — рећи ће нам — родитељско незадовољство у речима и ударцима, то је обично поступање у таквим случајима; метод ваш не казује нам овде ништа