Учитељ

120

послетку сиротиња принудиће је да се

Ддаривањем и напослетку дуго ће тако од милостиње живети, а неће никако да сама та гордуша засуче руке, па да сама што привреди; али мало по мало и то са побољшањем хране и одеће, почеће да мисли о себи другше и напослетку доћи ће до тога, да срам не лежи у труду и т. д. него у заблуди, која је поникла и напослетку доћи ће до таке нарави, као њен рођак, и са помоћи рођака така гордуша, човек, постаће материјално јача и све више и више његов положај ће се поправљати и напослетку стећи ће поштовање од својих суграђана не радом и понашањем из оних Фантазија аристократских, него радом из зрелих мисли — мисли права човека,

Дакле нема се права сматрати данас наравствене науке, као што рекосмо да их енглези сматрају и као што рекосмо, да кма људи, који сматрају као енгдези и то људи који се сматрају за неке научењаке. Откуда сада наједаред овако резоновањез! Ево откуда. Ми кад смо дали права Енглезима за, онако разумевање садржине— предмете који се увршћују под појмом „наука“ Ми сио имали у виду време у коме је била садржина а и правац наравствених наука такова, да је са свим оправдавала онако појимање, и то време није било давно. Данас пак и садржина и правац у многоме се разликује од правда и садржине у прошлости наравствених наука. Саме јестаствене науке тако су се и толико развиле, да дају људима који се занимају наравственим наукама доста материјала за разрешење питања,

и то тачна разрешења и сва питања

користи његовим добродетељима — по- | тотово из наравствених наука, разре-

"шавају се оним начином као Питања

из јестаствених паука -- тачним и си. гурним путем. Дакле овако резоновање изашло је отуда, и то имзмо на уму садашњост, и кад смо говорили 0 противуречију међу разним људима, по питањима из наравствених наука, Ми смо говорили имајући у виду про-

| шлост: о пређашњем рутинарском ка-

рактеру и наравствених наука и њених мислиоца — заступника.

Као што смо казали не делимо онако појимање Енглеза односно наравствених наука и других људи, а и како ћемо другшерећи кад днашње наравствене науке у ничем се другом не разликују од осталих предмета који се увршћују у ред науке до у времену — у томе што су се нлр. јестаствене науке почело пре развијати научно од наравствених и што су оне зато развијеније у научном погледу од наравствених.. Разлика је дакле само у степену или боље рећи времену научног развитка, и то не може бити разлог бацати зато из свере научне наравствене науке као што се не одбаца ни хемија, која је млађа од астрономије, која зато још није дбститла таково савршенство као астрономија, тако исто и психологија је млађа од физиологије ит. д. дакле нема се места, пошто наравствене науке разликујући се данас у времену развитка, научног од осталих предмета научних не разликују се ни по истинитости ни по срествима, којим се крећу истраживању истина — закони хемије су тако сигурни и истинити, као закони астрономије, а тако исто мора се рећи и о данашњим испитивањима И законима нправетвених наука.

Наравствене наџке дамас су научне /